Mathai 22
1 Jesu mah lok pathim pacoengah nihcae khaeah patahhaih lok thuih pae let, anih mah,
И одговарајући Исус опет рече им у причама говорећи:
2 Van prae loe siangpahrang maeto mah a capa han sak pae ih zu raenghaih poih hoiah anghmong.
Царство је небеско као човек цар који начини свадбу сину свом.
3 Kaminawk zu paluemhaih poihkung ah angzoh o hanah a tamnanawk to patoeh moe, pacaesak, toe nihcae loe angzoh han koeh o ai.
И посла слуге своје да зову званице на свадбу; и не хтеше доћи.
4 Anih mah kalah tamnanawk to patoeh let, pacae ih kaminawk khaeah, Khenah, duembuh to ka thongh coek boeh: maitaw taenawk hoi kathawk parai moinawk to ka boh moe, hmuennawk boih ka suek coek boeh: zu paluemhaih poihkung ah angzo oh, tiah a kawksak.
Опет посла друге слуге говорећи: Кажите званицама: Ево сам обед свој уготовио, и јунци моји и храњеници поклани су, и све је готово; дођите на свадбу.
5 Toe nihcae mah tiah doeh sah pae o ai, angmacae ih loklam bangah caeh o taak ving, kami maeto loe angmah ih lawk ah caeh, kalah kami maeto loe phoisa pakronghaih ahmuen ah caeh:
А они не маривши отидоше овај у поље своје, а овај к трговини својој.
6 kanghmat kaminawk mah anih ih tamnanawk to naeh o moe, nihcae to khet kamcuk ai ah pacaekthlaek o pacoengah, a hum pae o.
А остали ухватише слуге његове, изружише их, и побише их.
7 Siangpahrang mah to tiah kaom hmuen to thaih naah, anih loe palungphui: anih mah angmah ih misatuh kaminawk to patoeh moe, kami hum kaminawk to hum pacoengah, nihcae ih avang doeh hmai hoiah thlaek pae.
А кад то чу цар онај, разгневи се и пославши војску своју погуби крвнике оне, и град њихов запали.
8 To pacoengah anih mah a tamnanawk khaeah, Zu paluemhaih poih loe sak coek boeh, toe ka pacae ih kamimawk loe buh raenghaih poihkung ah caeh han krah kami ah om o ai.
Тада рече слугама својим: Свадба је дакле готова, а званице не бише достојне.
9 To pongah lampui ah caeh oh loe, na hnuk o sarui kaminawk to zu paluemhaih poihkung ah pacae oh, tiah a naa.
Идите дакле на раскршће и кога год нађете, дозовите на свадбу.
10 To pongah lampui ah a caeh o moe, kasae kahoih tih ai, a hnuk o sarui ih kaminawk boih to pakhueng o: to tiah zu paluemhaih poih loe angvinnawk hoiah koi.
И изишавши слуге оне на раскршћа сабраше све које нађоше, зле и добре; и столови напунише се гостију.
11 Angvinnawk khet hanah siangpahrang a thungah angzoh naah, zu paluemhaih kahni angkhuk ai kami maeto a hnuk:
Изашавши пак цар да види госте угледа онде човека необученог у свадбено рухо.
12 anih khaeah, Ampui, thikhoe zu pluemhaih kahni angkhuk ai ah haeah nang zoh loe? tiah a naa. To naah anih loe lokthuih han tawn ai.
И рече му: Пријатељу! Како си дошао амо без свадбеног руха? А он оћуте.
13 Siangpahrang mah a tamnanawk khaeah, Hae kami ih khok ban to taoeng pae oh loe, qahhaih hoi haakaekhaih kaom, tasa bang ih khoving thungah va oh, tiah a naa.
Тада рече цар слугама: Свежите му руке и ноге, па га узмите те баците у таму најкрајњу; онде ће бити плач и шкргут зуба.
14 Kawk ih kami loe paroe ai pop, toe qoih ih kami loe tamsi, tiah a naa.
Јер су многи звани, али је мало избраних.
15 Farasinawk loe caeh o moe, anih mah thuih ih lok pongah kawbangmaw zaehaih hnuk thai han, tiah lok angdueng o.
Тада отидоше фарисеји и начинише веће како би Га ухватили у речи.
16 Nihcae mah angmacae hnukbang kaminawk hoi Herod ih kaminawk to Jesu khaeah patoeh o, nihcae mah, Patukkung, nang loe loktang lok to na thuih moe, Sithaw ih loklam to loktangta hoiah na patuk; nang loe mi kawbaktih koehhaih doeh na paroi ai, kaminawk ih mikhmai doeh na khen ai, tito ka panoek o.
И послаше к Њему ученике своје с Иродовцима, те рекоше: Учитељу! Знамо да си истинит, и путу Божјем заиста учиш, и не мариш ни за кога, јер не гледаш ко је ко.
17 To pongah kawbangmaw na poek? Na thui ah, Caesar khaeah tamut paek hae hoih maw, hoih ai? tiah a naa o.
Кажи нам дакле шта мислиш ти? Треба ли дати харач ћесару или не?
18 Toe Jesu mah nihcae ih kasae poekhaih to panoek pae naah, nangcae angsah thaih kaminawk, tikhoe kai nang tanoek o loe?
Разумевши Исус лукавство њихово рече: Што ме кушате, лицемери?
19 Tamut phoisa to na patuek oh, tiah a naa. To pongah nihcae mah phoisa dip maeto anih khaeah sin pae o.
Покажите ми новац харачки. А они донесоше Му новац.
20 Anih mah nihcae khaeah, Mi ih krang hoi mi ih ahmin maw haeah tarik o? tiah a naa.
И рече им: Чији је образ овај и натпис?
21 Nihcae mah anih khaeah, Caesar ih, tiah a naa o. Anih mah nihcae khaeah, Caesar ih hmuennawk to Caesar khaeah paek oh loe, Sithaw ih hmuennawk to Sithaw khaeah paek oh, tiah a naa.
И рекоше Му: Ћесарев. Тада рече им: Подајте дакле ћесарево ћесару, и Божје Богу.
22 Nihcae mah hae loknawk thaih o naah, dawnrai o moe, anih to caeh o taak.
И чувши дивише се, и оставивши Га отидоше.
23 To na niah kadueh kami angthawk lethaih om ai, tiah kathui, Sadusinawk loe anih khaeah angzoh o moe,
Тај дан приступише к Њему садукеји који говоре да нема васкрсења, и упиташе Га
24 patukkung, kami maeto loe caa sah ai ah, duek ving, to naah amnawk mah anih ih zu to la ueloe, amya hanah caa sah pae tih, tiah Mosi mah thuih.
Говорећи: Учитељу! Мојсије рече: Ако ко умре без деце, да узме брат његов жену његову и да подигне семе брату свом.
25 Vaihi kaicae khaeah nawkamya sarihto katawn kami to oh: kacoeh koek loe zu a lak, toe caa sah ai ah, a duek ving, to pongah a zu to amnawk mah hamh:
У нас беше седам браће; и први оженивши се умре, и не имавши порода остави жену своју брату свом.
26 to tiah vai hnetto haih, vai thumto haih hoi vai sarih karoek to oh.
А тако и други, и трећи, све до седмог.
27 Hnukkhuem koek ah loe nongpata doeh duek.
А после свих умре и жена.
28 To nongpata to nihcae boih mah zu o haih pongah, angthawk lethaih niah loe sarihto thungah mi ih zu ah maw om tih? tiah lok a dueng o.
О васкрсењу дакле кога ће од седморице бити жена? Јер је за свима била.
29 Jesu mah nihcae khaeah, Cabu thung ih loknawk hoi Sithaw thacakhaih na panoek o ai pongah, na poek o pazae boeh.
А Исус одговарајући рече им: Варате се, не знајући Писма ни силе Божје.
30 Angthawk lethaih niah loe imthong krakhaih hoi zu lakhaih to om mak ai boeh, van prae ah kaom Sithaw ih van kaminawk baktiah ni oh o boeh.
Јер о васкрсењу нити ће се женити ни удавати; него су као анђели Божји на небу.
31 Kadueh kaminawk angthawk lethaih kawng pongah, Sithaw mah ang thuih o ih lok to na kroek o vai ai maw? Sithaw mah,
А за васкрсење мртвих нисте ли читали шта вам је рекао Бог говорећи:
32 Kai loe Abraham ih Sithaw, Isak ih Sithaw, Jakob ih Sithaw ah ka oh, tiah thuih. Sithaw loe kadueh kaminawk ih Sithaw na ai, kahing kaminawk ih Sithaw ah ka oh, tiah thuih, tiah a naa.
Ја сам Бог Авраамов, и Бог Исаков, и Бог Јаковљев! Није Бог Бог мртвих, него живих.
33 Paroeai kaminawk mah hae lok thaih o naah, anih ih patukhaih nuiah dawnrai o.
И чувши народ дивљаше се науци Његовој.
34 Jesu mah Sadusinawk angamsak duem boeh, tito Farasinawk mah thaih o naah, nihcae loe nawnto angcuu o.
А фарисеји чувши да посрами садукеје сабраше се заједно.
35 Nihcae thung ih daan kop kami maeto mah, anih to tanoek hanah lokdueng,
И упита један од њих законик кушајући Га и говорећи:
36 patukkung, daan thungah kawbaktih kaalok maw kalen koek? tiah a naa.
Учитељу! Која је заповест највећа у закону?
37 Jesu mah anih khaeah, Angraeng na Sithaw to palungthin boih, hinghaih boih, poekhaih boih hoiah palung ah.
А Исус рече му: Љуби Господа Бога свог свим срцем својим, и свом душом својом, и свом мисли својом.
38 Hae loe hmaloe koek hoi kalen koek kaalok ah oh.
Ово је прва и највећа заповест.
39 Hnetto haih loe hae tiah oh, Na imtaeng kaminawk to nangmah ih takpum baktih toengah palung ah, tiah thuih ih lok hae ni.
А друга је као и ова: Љуби ближњег свог као самог себе.
40 Kaalok hoi tahmaanawk mah thuih ih loknawk loe hae kaalok hnetto thungah akrum boih boeh, tiah a naa.
О овима двема заповестима виси сав закон и пророци.
41 Farasinawk nawnto amkhueng o naah, Jesu mah nihcae khaeah,
А кад се сабраше фарисеји, упита их Исус
42 Kri loe kawbangmaw na poek o? Anih loe mi ih capa maw? tiah lokdueng. Nihcae mah anih khaeah, David ih capa, tiah a naa o.
Говорећи: Шта мислите за Христа, чији је син? Рекоше Му: Давидов.
43 Anih mah nihcae khaeah, to tih nahaeloe kawbangah maw David mah Muithla ah Anih to Angraeng, tiah kawk loe? Anih mah loe,
Рече им: Како дакле Давид Њега духом назива Господом говорећи:
44 Angraeng mah ka Angraeng khaeah, Na misanawk na khok tlim ah ka suem ai karoek to, ka bantang bangah anghnu ah, tiah thuih ih to oh bae.
Рече Господ Господу мом: Седи мени с десне стране, док положим непријатеље Твоје подножје ногама Твојим?
45 David mah anih to Angraeng, tiah kawk nahaeloe, kawbangah maw Anih loe capa ah oh lat loe? tiah a naa.
Кад дакле Давид назива Њега Господом, како му је син?
46 Mi mah doeh a dueng ih lok to pathim o thai ai, to na ni hoi kamtong mi mah doeh anih khaeah lokdueng o ai boeh.
И нико Му не могаше одговорити речи; нити смеде ко од тог дана да Га запита више.
