Luka 15
1 Tamut cong kaminawk hoi kazae kaminawk loe a lok tahngai hanah anih khaeah angzoh o.
И приближаваху се к Њему сви цариници и грешници да Га чују.
2 To naah Farasinawk hoi ca tarik kaminawk mah, Hae kami loe kami zaenawk to kawk moe, nihcae hoi nawnto buh a caak, tiah laisaep o thuih.
И викаху на Њега фарисеји и књижевници говорећи: Овај прима грешнике и једе с њима.
3 To naah anih mah nihcae khaeah, hae patahhaih lok hae thuih pae,
А Он им каза причу ову говорећи:
4 nangcae thung ih kami maeto mah tuu cumvaito tawnh, to thungah maeto anghmaa ving nahaeloe, qui takawt, takawtto tuunawk to praezaek ah caehtaak ueloe, kanghmaa maeto hnu ai karoek to pakrong mak ai maw?
Који човек од вас имајући сто оваца и изгубивши једну од њих не остави деведесет и девет у пустињи и не иде за изгубљеном док је не нађе?
5 A hnuk let naah loe, anghoehaih hoiah angmah ih palaeng nuiah a koeng.
И нашавши дигне је на раме своје радујући се,
6 Im ah a phak naah, ampuinawk hoi imtaeng kaminawk to nawnto a kawk moe, nihcae khaeah, Kanghmaa kaimah ih tuu to ka hnuk let boeh, anghoe o haih ah, tiah a naa.
И дошавши кући сазове пријатеље и суседе говорећи им: Радујте се са мном: ја нађох своју овцу изгубљену.
7 Kang thuih o, to baktih toengah dawnpakhuem kangaih ai kami qui takawt, takawtto pongah loe, dawnpakhuem kami zae maeto nuiah van ah anghoe o kue tih.
Кажем вам да ће тако бити већа радост на небу за једног грешника који се каје, неголи за деведесет и девет праведника којима не треба покајање.
8 To tih ai boeh loe nongpata mah a tawnh ih phoisa dip hato thungah maeto tahmat ving nahaeloe, anih mah hmai paang ueloe, im to pahuih pacoengah, phoisa dip hnu ai karoek to kahoihah pakrong mak ai maw?
Или која жена имајући десет динара, ако изгуби један динар, не запали свеће, и не помете куће, и не тражи добро док не нађе?
9 Anih mah phoisa to hnuk naah, angmah ih ampuinawk hoi imtaeng kaminawk to nawnto kawk moe, ka tahmat ih phoisa to ka hnuk boeh, anghoe o haih ah, tiah a naa.
И нашавши сазове другарице и суседе говорећи: Радујте се са мном: ја нађох динар изгубљени.
10 To baktih toengah, Kang thuih o, Sithaw ih van kaminawk hmaa ah dawnpakhuem kazae kami maeto nuiah anghoehaih to oh, tiah a naa.
Тако, кажем вам, бива радост пред анђелима Божијима за једног грешника који се каје.
11 Anih mah, Kami maeto mah capa hnetto tawnh:
И рече: Један човек имаше два сина,
12 capa kanawk mah ampa khaeah, Pa, ka toep han koi qawk to na paek ah, tiah a naa. To pongah ampa mah nihnik hanah qawk to pazet pae.
И рече млађи од њих оцу: Оче! Дај ми део имања што припада мени. И отац им подели имање.
13 Akra ai ah a capa kanawk loe hmuennawk to lak boih moe, prae kangthla ah caeh; to prae ah a tawnh ih hmuennawk to kanawm acaeng haih boih.
И потом до неколико дана покупи млађи син све своје, и отиде у далеку земљу; и онамо просу имање своје живећи беспутно.
14 A tawnh ih hmuennawk to patoh boih pacoengah loe, to prae ah kanung parai takang to thoh; to naah anih loe amtanghaih mah kae.
А кад потроши све, постаде велика глад у оној земљи, и он се нађе у невољи.
15 Anih loe toksak hanah to ih prae kami maeto khaeah caeh; to kami mah anih to ok pacah hanah angmah ih lawk ah patoeh.
И отишавши приби се код једног човека у оној земљи; и он га посла у поље своје да чува свиње.
16 Anih loe zok amthlam loiah ok mah caak ih canghum mataeng doeh caak han a khit: toe mi mah doeh buh to paek o ai.
И жељаше напунити трбух свој рошчићима које свиње јеђаху, и нико му их не даваше.
17 To naah anih mah, Kam pa mah patoeh hanah pacae ih tamnanawk mah mataeng doeh nae laek caa laek ai ah caaknaek a tawnh o, kai loe zok kamthlam ah ka paqam tom boeh!
А кад дође к себи, рече: Колико најамника у оца мог имају хлеба и сувише, а ја умирем од глади!
18 Kang thawk moe, kam pa khaeah ka caeh han, anih khaeah, Pa, van hoi na hmaa ah ka zae boeh,
Устаћу и идем оцу свом, па ћу му рећи: Оче! Сагреших Небу и теби,
19 na capa, tiah kawk han doeh kam cuk ai boeh: patoeh han na thlai ih tamna maeto baktiah na omsak ah, tiah ka naa han, tiah a poek.
И већ нисам достојан назвати се син твој: прими ме као једног од својих најамника.
20 Anih loe angthawk moe, ampa khaeah caeh. Toe anih loklam kangthla ah oh naah, ampa mah anih to hnuk, to naah tahmenhaih tawnh pongah cawnh moe, anih to takop pacoengah, a mok.
И уставши отиде оцу свом. А кад је још подалеко био, угледа га отац његов, и сажали му се, и потрчавши загрли га и целива га.
21 Capa mah ampa khaeah, Pa, van hoi na mikhnuk ah ka zae boeh, na capa ah kawk han doeh kam cuk ai boeh, tiah a naa.
А син му рече: Оче, сагреших Небу и теби, и већ нисам достојан назвати се син твој.
22 Toe ampa mah a tamnanawk khaeah, Kahoih koek khukbuen to sin oh loe, anih to angkhuk o sak ah; a banpazung ah bantuek to abuen o sak ah loe, a khok ah khokpanai bum to abuen o sak ah:
А отац рече слугама својим: Изнесите најлепшу хаљину и обуците га, и подајте му прстен на руку и обућу на ноге.
23 kathawk maitaw to haeah hoi oh loe, bop oh; caa o si loe, nawm o si:
И доведите теле угојено те закољите, да једемо и да се веселимо.
24 hae ka capa loe duek boeh, toe a hing let; anih loe anghmat boeh, toe hnuk let boeh, tiah a naa. Nihcae mah nawmhaih poih to sak o.
Јер овај мој син беше мртав, и оживе; и изгубљен беше, и нађе се. И стадоше се веселити.
25 To naah a capa kacoeh loe lawk ah oh: anih loe angzoh, im phak tom naah loe, katoeng tamoi tuen hoiah hnawhhaih loknawk to a thaih.
А син његов старији беше у пољу, и долазећи кад се приближи кући чу певање и подвикивање.
26 Anih mah a tamna maeto kawk moe, haeah timaw sak o? tiah dueng.
И дозвавши једног од слугу запита: Шта је то?
27 Tamna mah anih khaeah, Nam nawk amlaem let boeh, ngantui ta hoi ngancuem ah phak let boeh pongah, nam pa mah kathawk maitaw to boh pae, tiah a naa.
А он му рече: Брат твој дође; и отац твој закла теле угојено, што га је здравог видео.
28 A capa kacoeh loe palungphui pongah, imthung ah akun ai: to pongah ampa mah caeh moe, anih to pathloep.
А он се расрди и не хтеде да уђе. Тада изиђе отац његов и мољаше га.
29 Anih mah ampa khaeah, Khenah, saning hae zetto thung na tok kang sak pae, natuek naah doeh na thuih ih lok to ka aek vai ai to mah, kam puinawk hoi kanawm poihsak hanah maeh caa maeto mataeng doeh nang paek ai:
А он одговарајући рече оцу: Ето те служим толико година, и никад не преступих твоје заповести, па мени никад ниси дао јаре да бих се провеселио са својим друштвом;
30 toe tangzat zaw kami hoiah nang ih hmuenmaenawk pasaeng boih, hae na capa angzoh naah loe, kathawk maitaw to na boh pae, tiah a naa.
А кад дође тај твој син који ти је имање просуо с курвама, заклао си му теле угојено.
31 To naah ampa mah anih khaeah, Ka capa, nang loe kai khaeah na oh poe, ka tawnh ih hmuenmaenawk boih loe nang ih ni.
А он му рече: Сине! Ти си свагда са мном, и све је моје твоје.
32 Hae nam nawk loe duek boeh, toe a hing let; anih loe anghmat boeh, toe hnuk let boeh pongah, oephaih poih a sak o han oh, tiah a naa.
Требало се развеселити и обрадовати, јер овај брат твој мртав беше, и оживе; и изгубљен беше, и нађе се.
