Oihaih Laa 5
1 Aw Angraeng, kaicae nuiah kapha hmuen to poek ah; ka tongh o ih kasae thuihaih hae khen ah loe, poek ah.
Опомени се, Господе, шта нас задеси; погледај и види срамоту нашу.
2 Kaicae ih qawk loe minawk ban ah phak boih boeh, kaicae ih imnawk doeh prae kalah kaminawk ban ah phak boih boeh.
Наследство наше привали се туђинцима, домови наши иностранцима.
3 Kaicae loe naqah hoi ampa tawn ai kami ah ni ka oh o boeh, kam nonawk doeh lamhmai ah oh o boeh.
Постасмо сироте, без оца, матере наше као удовице.
4 Naek hanah tui to ka qan o moe, tik hanah thing to ka qan o boeh.
Своју воду пијемо за новце, своја дрва купујемо.
5 Kaicae loe anghak ai ah tok ka sak o, hmuen phawh loiah kaicae ih tahnong loe kong thai ai boeh.
На врату нам је јарам, и гоне нас; уморени немамо одмора.
6 Caaknaek khawt buh ka hak o thai hanah, Izip hoi Assyria kaminawk khaeah kang paek o.
Пружамо руку к Мисирцима и Асирцима, да се наситимо хлеба.
7 Kaicae ampanawk loe zae o moe, om o ai boeh; nihcae zaehaih to ka zok o boeh.
Оци наши згрешише, и нема их, а ми носимо безакоња њихова.
8 Misongnawk mah kaicae to uk boeh, nihcae ban thung hoi loisak kami to om ai.
Робови нам господаре, нема никога да избави из руку њихових.
9 Zit kaom praezaek ih sumsen pongah, kaicae loe duekhaih hoi hinghaih salakah takaw to ka pakrong o.
Са страхом за живот свој од мача у пустињи доносимо себи хлеб.
10 Zok amthlam loiah kaicae ih nganhin doeh omthuh baktiah amnum boeh.
Кожа нам поцрне као пећ од љуте глади.
11 Nihcae mah Zion ih nongpatanawk hoi Judah ih tanglanawk to zae o haih.
Срамоте жене на Сиону и девојке по градовима Јудиним.
12 Angraengnawk to angmacae ban hoiah bangh o moe, kacoehtanawk to azat thok ah a sak o.
Кнезове вешају својим рукама, не поштују лице старачко.
13 Cang kaeh hanah thendoengnawk to naeh o, nawktanawk to thing aput o sak.
Младиће узимају под жрвње, и деца падају под дрвима.
14 To khongkha thungah kacoehtanawk akun o sak ai, thendoengnawk doeh katoeng kruek o ai boeh.
Стараца нема више на вратима, ни младића на певању.
15 Palung anghoehaih azaem ving boeh pongah, hnawhaih doeh palungsethaih ah angcoeng lat boeh.
Неста радости срцу нашем, игра наша претвори се у жалост.
16 Kaicae lu ih angraeng lumuek loe krak ving boeh; ka zae o boeh pongah khosak ka bing o boeh!
Паде венац с главе наше; тешко нама, што згрешисмо!
17 To pongah kaicae ih palungthin loe zai sut boeh; hae hmuennawk pongah kaicae ih mik amtueng ai boeh.
Стога је срце наше жалосно, стога очи наше потамнеше,
18 Kami angqai krangah kaom, Zion mae loe tasuinawk mah paqaih o haih boeh.
Са горе Сиона, што опусте, и лисице иду по њој.
19 Aw Angraeng, nang loe dungzan ah na cak poe; na angraeng tangkhang loe adung boih khoek to cak poe.
Ти, Господе, остајеш довека, престо Твој од колена до колена.
20 Tipongah kaicae nang pahnet poe moe, atue kasawk ah nang pahnawt ving loe?
Зашто хоћеш да нас заборавиш довека, да нас оставиш задуго?
21 Aw Angraeng, kaicae hae nangmah khaeah amlaemsak ah; to tih nahaeloe kam laem o let tih; kaicae ih atuenawk loe canghnii ih atue baktiah omsak let ah.
Обрати нас, Господе, к себи, и обратићемо се; понови дане наше како беху пре.
22 Toe kaicae hae nang pahnawt zuep ai moe, palung nang phui thuih hmoek ai nahaeloe, na pathawk let rae ah.
Јер еда ли ћеш нас сасвим одбацити и гневити се на нас веома?
