Johan 6
1 To pacoengah Jesu loe Kalili tuipui yaeh ah kaom, Tiberia tuipui ah caeh.
Потом отиде Исус преко мора галилејског код Тиверијаде.
2 Nathaih tawn kaminawk nuiah a sak ih dawnrai hmuen to hnuk o pongah, paroeai kaminawk anih hnukah bang o.
И за Њим иђаше мноштво народа, јер виђаху чудеса Његова која чињаше на болесницима.
3 Jesu loe mae nuiah dawh moe, a hnukbang kaminawk hoi nawnto anghnut.
А Исус изиђе на гору, и онде сеђаше са ученицима својим.
4 Judahnawk ih misong loihhaih poih loe, zoi boeh.
А беше близу пасха, празник јеврејски.
5 Jesu mah doeng tahang naah, anih khaeah angzo paroeai kaminawk to hnuk, to naah anih mah Philip khaeah, Hae kaminawk caak o hanah naa ah maw takaw a qan o han? tiah a naa.
Подигнувши, дакле, Исус очи, и видевши да мноштво народа иде к Њему, рече Филипу: Где ћемо купити хлеба да ови једу?
6 Anih mah a sak han koi hmuen to panoek boeh, toe Philip to tanoek hanah hae lok hae a thuih.
А ово говораше кушајући га, јер сам знаше шта ће чинити.
7 Philip mah anih khaeah, denari cumvai hnetto tho takaw qan cadoeh nihcae han khawt mak ai, kami maeto mah zetta ni hak o tih, tiah a naa.
Одговори Му Филип: Двеста гроша хлеба није доста да сваком од њих по мало допадне.
8 A hnukbang kami maeto, Simon Piter ih amnawk Andru mah, anih khaeah,
Рече Му један од ученика Његових, Андрија, брат Симона Петра:
9 Barley cang hoi sak ih takaw pangato hoi tanga tetta katawn nawkta maeto haeah oh: toe kami hae zetto hanah loe tiah maw angcoeng tih? tiah a naa.
Овде има једно момче које има пет хлебова јечмених и две рибе; али шта је то на толики свет!
10 Jesu mahkaminawk anghnu o sak ah, tiah a naa. To ahmuen loe paroeai phroh pop ahmuen ah oh. Sang pangato thuemtham kaom kaminawk loe phroh nuiah anghnut o.
А Исус рече: Посадите људе. А беше траве много на ономе месту. Посади се дакле људи на број око пет хиљада.
11 Jesu mah takaw to lak moe, kawnhaih lawkthuih pacoengah, hnukbang kaminawk khaeah a paek; hnukbang kaminawk mah toah anghnu kaminawk hanah pazet pae o; to baktih toengah tanga doeh kaminawk zok amhah hanah a paek.
А Исус узевши оне хлебове, и давши хвалу, даде ученицима, а ученици онима који беху посађени; тако и од риба колико хтеше.
12 To kaminawk zok amhah o pacoengah, Anih mah a hnukbang kaminawk khaeah, Caaknoinawk to phrom oh, tidoeh anghmat o sak hmah, tiah a naa.
И кад се наситише, рече ученицима својим: Скупите комаде што претекоше да ништа не пропадне.
13 Kaminawk mah zok amhah ah caak o pacoengah, barley takaw pangato hoiah kamtlai caaknoinawk to a phrom o naah, benthang hatlai hnetto koi.
И скупише, и напунише дванаест котарица комада од пет хлебова јечмених што претече иза оних што су јели.
14 Jesu mah sak ih dawnrai hmuen to pop parai kaminawk mah hnuk o naah, Hae kami loe long nuiah angzo han koi Tahmaa tangtang boeh ni, tiah thuih o.
А људи видевши чудо које учини Исус говораху: Ово је заиста онај пророк који треба да дође на свет.
15 Nihcae angzo o ueloe, anih to Siangpahrang ah om o sak nganga tih, tiah Jesu mah panoek naah, angmah bueng mae ah oh hanah caehtaak.
А кад разуме Исус да хоће да дођу да Га ухвате и да Га учине царем, отиде опет у гору сам.
16 Aduem bang phak naah, a hnukbang kaminawk loe tuipui ah caeh o tathuk,
А кад би увече сиђоше ученици Његови на море,
17 palong thungah akun o moe, Kapernuam avang ah caeh o. Khoving boeh, toe Jesu loe nihcae khae pha ai vop.
И уђоше у лађу, и пођоше преко мора у Капернаум. И већ се беше смркло, а Исус не беше дошао к њима.
18 Takhi sae song pongah tuiphu angthawk tahang.
А море се подизаше од великог ветра.
19 Nihcae mah meng thumto maw, to tih ai boeh loe meng palito maw palong mong o pacoengah, palong ohhaih bangah tuipui nuiah kacaeh Jesu to nihcae mah hnuk o; nihcae loe zit o.
Возивши, пак, око двадесет и пет или тридесет потркалишта угледаше Исуса где иде по мору и беше дошао близу до лађе, и уплашише се.
20 Toe Anih mah nihcae khaeah, Zii o hmah; Kai ni, tiah a naa.
А Он им рече: Ја сам; не бојте се.
21 To pacoengah nihcae mah Anih to palong thungah akun o sak: akra ai ah palong hoiah caeh han amsak o ih ahmuen to a phak o.
Онда Га с радошћу узеше у лађу; и одмах лађа би на земљи у коју иђаху.
22 Khawnbang phak naah, tuipui yaeh ah angdoe kaminawk loe a hnukbang kaminawk mah angthueng o ih palong khue ai ah loe, toah kalah palong om ai boeh, tito panoek o, a hnukbang kaminawk loe angmacae bueng ni caeh o, Jesu loe a hnukbang kaminawk hoi nawnto palong thungah akun ai;
Сутрадан, пак, народ који стајаше преко мора кад виде да лађе друге не беше онде осим оне једне што у њу уђоше ученици Његови, и да не уђе Исус с ученицима својим у лађу него сами ученици Његови отидоше,
23 (toe kalah palongnawk loe Angraeng mah kawnhaih lawkthuih pacoengah, nihcae takaw caakhaih ahmuen taengah Tiberia bang hoiah angzoh o: )
А друге лађе из Тиверијаде дођоше близу оног места где једоше хлеб кад Господ даде хвалу,
24 to ih kaminawk mah Jesu hoi a hnukbang kaminawk to ih ahmuen ah om o ai boeh, tiah panoek o naah, palong to angthueng o moe, Jesu pakrong hanah, Kapernuam vangpui bangah caeh o.
Кад виде народ да Исуса не беше онде ни ученика Његових, уђоше и они у лађе, и дођоше у Капернаум да траже Исуса.
25 Nihcae mah tuipui yaeh ah Anih to hnuk o naah, nihcae mah anih khaeah, Rabbi, natuek naah haeah na phak loe? tiah dueng o.
И нашавши Га преко мора рекоше Му: Рави! Кад си дошао овамо?
26 Jesu mah nihcae khaeah, Loktang to, loktang ah, kang thuih o, dawnrai hmuennawk na hnuk o pong na ai ah, zok kamhah ah takaw na caak o pongah ni, kai nang pakrong o.
Исус им одговори и рече: Заиста, заиста вам кажем: не тражите ме што чудеса видесте, него што једосте хлеба и наситисте се.
27 Ampa Sithaw mah Anih nuiah catui daeng boeh pongah, Kamro koi buh hak hanah toksah o hmah, Kami Capa mah nangcae han paek han ih dungzan hinghaih hnuk hanah, tok to sah oh, tiah a naa. (aiōnios g166)
Старајте се не за јело које пролази, него за јело које остаје за вечни живот, које ће вам дати Син човечији, јер овог потврди Отац Бог. (aiōnios g166)
28 Nihcae mah anih khaeah, Sithaw mah koeh ih tih tok maw ka sak o han? tiah dueng o.
А они Му рекоше: Шта ћемо чинити да радимо дела Божија?
29 Jesu mah nihcae khaeah, Anih mah patoeh ih Kami tang hae Sithaw ih tok boeh ni, tiah a naa.
Одговори Исус и рече им: Ово је дело Божије да верујете оног кога Он посла.
30 Nihcae mah anih khaeah, Ka hnuk o moe, kang tang o hanah, kawbaktih angmathaih maw nang patuek han? Tih tok maw na sak han? tiah a naa o.
А они Му рекоше: Какав дакле ти показујеш знак да видимо и да верујемо? Шта радиш ти?
31 Aicae ampanawk mah praezaek ah manna to caak o; nihcae mah caak o hanah, Anih mah van bang hoiah takaw to paek, tiah tarik ih oh, tiah a naa.
Очеви наши једоше ману у пустињи, као што је написано: Хлеб с неба даде им да једу.
32 Jesu mah nihcae khaeah, Loktang to, loktang ah, kang thuih o, Mosi mah nangcae han van hoiah takaw to paek ai; Kam Pa mah ni van hoiah takaw tangtang to ang paek o.
Тада им рече Исус: Заиста, заиста вам кажем: Мојсије не даде вама хлеб с неба, него вам Отац мој даје хлеб истинити с неба;
33 Van hoiah angzo tathuk, long hinghaih paek Anih loe Sithaw ih takaw ah oh, tiah a naa.
Јер је хлеб Божији онај који силази с неба и даје живот свету.
34 Nihcae mah anih khaeah, Angraeng, to takaw to kaicae han na paek poe ah, tiah a naa o.
Тада Му рекоше: Господе! Дај нам свагда тај хлеб.
35 Jesu mah nihcae khaeah, Kai loe hinghaih takaw ah ka oh: mi kawbaktih doeh kai khaeah angzo kami loe zok amthlam mak ai; kai tang kami loe natuek naah doeh tui anghae mak ai, tiah a naa.
А Исус им рече: Ја сам хлеб живота: Који мени долази неће огладнети, и који мене верује неће никад ожеднети.
36 Toe kang thuih o baktih toengah, Kai nang hnuk o boeh, toe nang tang o ai vop.
Него вам казах да ме и видесте и не верујете.
37 Pa mah kai hanah paek ih kaminawk boih, Kai khaeah angzo o tih; kai khae angzo kami loe ka haek mak ai.
Све што мени даје Отац к мени ће доћи; и који долази к мени нећу га истерати напоље.
38 Ka koehhaih sak han ih na ai ah, kai patoehkung koehhaih sak han ih ni, van hoiah kang zoh tathuk.
Јер сиђох с неба не да чиним вољу своју, него вољу Оца који ме посла.
39 Kai hanah ang paek ih kaminawk boih mi doeh anghmaa ai ah, hnukkhuem niah pathawk let han ih tok loe, kai patoehkung Pa koehhaih ah oh.
А ово је воља Оца који ме посла да од оног што ми даде ништа не изгубим, него да га васкрснем у последњи дан.
40 Mi kawbaktih doeh Capa to hnu moe, anih tanghaih tawn kami loe dungzan hinghaih tawn tih, hae loe kai patoehkung Anih koehhaih ah oh: hnukkhuem niah anih to kang thawksak let han, tiah a naa. (aiōnios g166)
А ово је воља Оног који ме посла да сваки који види Сина и верује Га има живот вечни; и ја ћу га васкрснути у последњи дан. (aiōnios g166)
41 Kai loe van hoiah angzo takaw ah ka oh, tiah a thuih pongah, Judah kaminawk mah anih to laisaep o thuih.
Тада викаху Јевреји на Њега што рече: Ја сам хлеб који сиђе с неба.
42 Nihcae mah, Hae kami loe Joseph capa, Jesu na ai maw? Anih ih amno hoi ampa doeh ka panoek o, kawbangmaw anih mah, Kai loe van hoiah ni kang zoh tathuk, tiah a thuih halat loe? tiah a thuih o.
И говораху: Није ли ово Исус, син Јосифов, коме ми знамо оца и матер? Како дакле он говори: Ја сиђох с неба?
43 To pongah Jesu mah nihcae khaeah, Laisaep o hmah.
Онда Исус одговори и рече им: Не вичите међу собом.
44 Hnukkhuem niah anih kang thawksak let hanah, Kai patoehkung Pa mah anih to ze ai nahaeloe, mi doeh kai khaeah angzo thai mak ai.
Нико не може доћи к мени ако га не довуче Отац који ме посла; и ја ћу га васкрснути у последњи дан.
45 Tahmaanawk ih Cabu thungah Sithaw mah nihcae to patuk boih tih, tiah tarik ih oh. To pongah mi kawbaktih doeh Pa ih lok to tahngai moe, anih khaeah amtuk kami loe, kai khaeah angzoh.
У пророцима стоји написано: и биће сви научени од Бога. Сваки који чује од Оца и научи, доћи ће к мени.
46 Sithaw khae hoi angzo kami ai ah loe, mi mah doeh Pa to hnu vai ai, Anih khue mah ni Pa to hnuk.
Не да је ко видео Оца осим Оног који је од Бога: Он виде Оца.
47 Loktang to, loktang ah, Kang thuih o, mi kawbaktih doeh kai tang kami loe dungzan hinghaih to tawnh boeh. (aiōnios g166)
Заиста, заиста вам кажем: који верује мене има живот вечни. (aiōnios g166)
48 Kai loe hinghaih takaw ah ka oh.
Ја сам Хлеб живота.
49 Nam panawk loe praezaek ah manna to caak o moe, duek o.
Очеви ваши једоше ману у пустињи, и помреше.
50 Hae loe van hoiah angzo tathuk takaw ah oh, mi kawbaktih doeh to takaw caa kami loe dueh mak ai.
Ово је хлеб који силази с неба: да који од Њега једе не умре.
51 Kai loe van hoiah angzo tathuk hinghaih takaw ah ka oh: mi kawbaktih doeh hae takaw caa kami loe, dungzan ah hing tih: long mah hinghaih tawnh hanah, ka paek han koi takaw loe ka ngan hae boeh ni, tiah a naa. (aiōn g165)
Ја сам хлеб живи који сиђе с неба; који једе од овог хлеба живеће вавек; и хлеб који ћу ја дати тело је моје, које ћу дати за живот света. (aiōn g165)
52 To pongah Judahnawk angmacae salakah lok angaekhaih to oh, Kawbangmaw hae kami mah caak hanah angmah ih ngan to aicae han paek thai tih? tiah a thuih o.
А Јевреји се препираху међу собом говорећи: Како може овај дати нама тело своје да једемо?
53 Jesu mah nihcae khaeah, Loktang to, loktang ah, Kang thuih o, Kami capa ih ngan to caak moe, anih ih athii to nae ai ah loe, a thungah hinghaih na tawn o mak ai.
А Исус им рече: Заиста, заиста вам кажем: ако не једете тело Сина човечијег и не пијете крв Његову, нећете имати живот у себи.
54 Mi kawbaktih doeh ka ngan to caa moe, ka thii to nae kami loe, dungzan hinghaih to tawnh; hnukkhuem niah anih to kang thawksak let han. (aiōnios g166)
Који једе моје тело и пије моју крв има живот вечни, и ја ћу га васкрснути у последњи дан: (aiōnios g166)
55 Ka ngan loe buh tangtang ah oh moe, ka thii loe naek koi hmuen tangtang ah oh.
Јер је тело моје право јело и крв моја право пиће.
56 Ka ngan to caa moe, ka thii to nae kami loe, anih kai thungah oh, kai doeh anih thungah oh.
Који једе моје тело и пије моју крв стоји у мени и ја у њему.
57 Kahing Pa mah ni Kai hae ang patoeh, Kai loe Pa rang hoiah ka hingh; to pongah kai caa kami loe kai rang hoiah hing tih.
Као што ме посла живи Отац, и ја живим Оца ради; и који једе мене и он ће живети мене ради.
58 Hae loe van hoiah angzo tathuk takaw ah oh: nam panawk mah manna to caak o moe, duek o baktih na ai ah, hae takaw caa kami loe dungzan ah hing tih. (aiōn g165)
Ово је хлеб који сиђе с неба: не као што ваши очеви једоше ману, и помреше; који једе хлеб овај живеће вавек. (aiōn g165)
59 Hae loknawk loe Kapernuam avang ih sineko thungah patuk naah thuih.
Ово рече у зборници кад учаше у Капернауму.
60 A hnukbang paroeai kaminawk mah hae lok to thaih o naah, a thuih ih lok loe rai parai; mi mah maw panoek thai tih, tiah a thuih o.
Тада многи од ученика Његових који слушаху рекоше: Ово је тврда беседа! Ко је може слушати?
61 A hnukbang kaminawk laisaep o, tiah Jesu mah panoek naah, anih mah nihcae khaeah, Hae lok pongah palung na boeng o maw?
А Исус знајући у себи да ученици Његови вичу на то, рече им: Зар вас ово саблажњава?
62 To tiah nahaeloe a oh tangsuekhaih ahmuen ah daw tahang Kami Capa na hnuk o naah cae loe, kawbangmaw na om o tih!
А кад видите Сина човечијег да одлази горе где је пре био?
63 Hinghaih loe Muithla mah ni paek; taksa loe avanghaih om ai: kang thuih o ih loknawk loe Muithla ah oh pongah, hinghaih to oh.
Дух је оно што оживљава; тело не помаже ништа. Речи које вам ја рекох дух су и живот су.
64 Toe nangcae thung ih thoemto kaminawk mah loe tang o ai, tiah a naa. Jesu mah loe tangsuek nathuem hoiah boeh ni, nihcae loe kawbaktih kami maw, tanghaih tawn ai kami loe mi maw, mi mah maw anih to angphat taak tih, tiah panoek coek boeh.
Али имају неки међу вама који не верују. Јер знаше Исус од почетка који су што не верују, и ко ће Га издати.
65 To pongah ni anih mah, Kam Pa mah anih han paek ai ah loe, mi kawbaktih doeh kai khaeah angzo thai mak ai, tiah kang thuih o, tiah a naa.
И рече: Зато вам рекох да нико не може доћи к мени ако му не буде дано од Оца мог.
66 To nathuem hoiah loe pop parai a hnukbang kaminawk mah anih to angqoi o taak boih, anih hoi nawnto caeh o ai boeh.
Од тада многи од ученика Његових отидоше натраг, и више не иђаху с Њим.
67 Jesu mah hatlai hnettonawk khaeah, Nangcae doeh angqoi ving han na koeh o maw? tiah a naa.
А Исус рече дванаесторици: Да нећете и ви отићи?
68 Simon Piter mah anih khaeah, Angraeng, na lok ah ni dungzan hinghaih to oh, mi khaeah maw ka caeh o han? (aiōnios g166)
Тада Му одговори Симон Петар: Господе! Коме ћемо ићи? Ти имаш речи вечног живота. (aiōnios g166)
69 Nang loe kahing Sithaw Capa, Kri ni, tiah kang panoek o moe, kang tang o boeh, tiah a naa.
И ми веровасмо и познасмо да си Ти Христос, Син Бога Живога.
70 Jesu mah nihcae khaeah, Kaimah na ai maw nangcae hatlai hnettonawk to kang qoih? Toe nangcae thung ih kami maeto loe taqawk sae ah oh ving, tiah a naa.
Исус им одговори: Не изабрах ли ја вас дванаесторицу, и један је од вас ђаво?
71 Simon capa Juda Iskariot to thuih koehhaih ih ni: anih loe hatlai hnetto thungah kathum maeto ah oh, toe hnukhuem ah loe Jesu to angphat taak ving.
А говораше за Јуду Симонова Искариота, јер Га он хтеде издати, и беше један од дванаесторице.
