Johan 12
1 Misong loihhaih poih phak tomhaih ni tarukto naah, Jesu loe kadueh Lazaru pathawkhaih Bethani avang to phak.
А Исус пре пасхе на шест дана дође у Витанију где беше Лазар што умре, кога подиже из мртвих.
2 To avang ah nihcae mah anih han duembuh caakhaih sak pae o; Martha mah caaknaek to thongh pae: toe Lazaru loe caboi nuiah Anih hoi nawnto anghnut.
Онде Му, пак, зготовише вечеру, и Марта служаше, а и Лазар сеђаше с њим за трпезом;
3 To naah Meri mah, atho kana parai hmuihoih tui tabu maeto lak moe, Jesu ih khok to bawh pae pacoengah, a sam hoiah huk pae: to naah imthung ah hmuihoih tui to koi.
А Марија узевши литру правог нардовог многоценог мира помаза ноге Исусове, и отре косом својом ноге Његове; а кућа се напуни мириса од мира.
4 To pacoengah a hnukbang kaminawk thung ih maeto, Anih angphat taak han kaom Simon capa, Juda Iskariot mah,
Онда рече један од ученика Његових, Јуда Симонов Искариотски, који Га после издаде:
5 tikhoe kamtang kaminawk na paek hanah hae hmuihoih tui hae phoisa cumvai thumto hoiah na zaw ai loe? tiah a naa.
Зашто се ово миро не продаде за триста гроша и не даде сиромасима?
6 Kamtang kaminawk abomh han koeh pongah anih mah hae lok hae thuih ih na ai ni; anih loe kamqu ah oh, phoisa pakuemkung ah oh moe, phoisa to angmah han patoh kami ah oh pongah ni to tiah lok a thuih.
А ово не рече што се стараше за сиромахе, него што беше лупеж, и имаше ковчежић, и ношаше што се меташе у њ.
7 Jesu mahnongpata loe angmah hmawk ah om nasoe: Kai aphumhaih ni han ih ni hae hmuihoih tui hae a suek.
А Исус рече: Не дирајте у њу; она је то дохранила за дан мог погреба;
8 Kamtang kaminawk loe nangcae hoi nawnto oh o poe; toe Kai loe nangcae hoi nawnto ka om poe mak ai, tiah a naa.
Јер сиромахе свагда имате са собом, а мене немате свагда.
9 Anih toah oh, tiah Judahnawk mah panoek o naah, Jesu hnuk han ih khue ai ah, duekhaih thung hoi anih mah pathawk ih Lazaru doeh hnuk han koeh o pongah, paroeai kaminawk angzoh o.
Разуме, пак, многи народ из Јудеје да је онде и дођоше не само Исуса ради него и да виде Лазара ког подиже из мртвих.
10 Kalen koek qaima mah Lazaru doeh hum hanah pacaeng;
А главари свештенички договорише се да и Лазара убију;
11 Lazaru kawng pongah paroeai Judah kaminawk mah qaima to caeh o taak moe, Jesu tanghaih to tawnh o.
Јер многи њега ради иђаху из Јудеје и вероваху Исуса.
12 Khawnbang phak naah loe, poihkung ah angzo paroeai kaminawk mah, Jesu Jerusalem ah angzoh, tiah thaih o.
А сутрадан, многи од народа који беше дошао на празник, чувши да Исус иде у Јерусалим
13 Bawksawk qam hoi kanghmong thing tanghang to sin o moe, anih dawt hanah caeh o, Hosanna: Angraeng hmin hoi angzo Israel Siangpahrang loe tahamhoihaih om nasoe, tiah hang o.
Узеше гране од финика и изиђоше Му на сусрет, и викаху говорећи: Осана! Благословен који иде у име Господње, цар Израиљев.
14 Jesu mah laa hrang to hnuk naah, a nuiah angthueng;
А Исус нашавши магаре уседе на њ, као што је писано:
15 Zion canu, zii hmah: khenah, na Siangpahrang loe laa hrang nuiah angthueng moe, angzoh, tiah tarik ih oh.
Не бој се кћери Сионова, ево цар твој иде седећи на магарету.
16 Tangsuek naah loe a hnukbang kaminawk mah hae hmuennawk hae thaih o kop ai: toe Jesu to pakoeh ah oh naah, hae hmuennawk loe Anih kawng ni tarik o, hae hmuennawk loe Anih han ih ni sak pae o, tito nihcae mah panoek o.
Али ово ученици Његови не разумеше пре: него кад се прослави Исус онда се опоменуше да ово беше за Њега писано, и ово Му учинише.
17 Anih mah Lazaru to taprong thung hoiah kawk moe, duekhaih thung hoiah pathawk let naah kaom paroeai kaminawk loe, Anih hnukung ah oh o.
А народ сведочаше који беше пре с Њим кад Лазара изазва из гроба и подиже га из мртвих.
18 Anih mah dawnrai hmuen sak, tito nihcae mah thaih o naah, anih hnuk hanah caeh o.
Зато Га и срете народ, јер чуше да Он учини ово чудо.
19 To pongah Farasinawk mah kawbang doeh na sah o thai ai boeh, khen oh, long loe Anih hnukah ni caeh boeh, tiah a thuih o.
А фарисеји говораху међу собом: Видите да ништа не помаже? Гле, свет иде за њим.
20 Poih tue ah Sithaw bok han angzo kaminawk thungah Griknawk doeh athum o toeng:
А беху неки Грци који беху дошли на празник да се моле Богу.
21 to kaminawk loe Kalili prae Bethsaida avang ah om kami, Philip khaeah angzoh o moe, Patukkung, Jesu hnuk han ka koeh o, tiah tahmenhaih hnik o.
Они дакле приступише к Филипу, који беше из Витсаиде галилејске, и мољаху га говорећи: Господине! Ми бисмо хтели да видимо Исуса.
22 Philip loe caeh moe, Andru khaeah thuih pae: to pacoengah Andru hoi Philip Jesu khaeah caeh hoi moe, thuih pae hoi let.
Дође Филип и каза Андрији, а Андрија и Филип опет казаше Исусу.
23 Jesu mah nihcae khaeah, Kami Capa pakoehhaih atue loe phak boeh.
А Исус одговори им говорећи: Дође час да се прослави Син човечији.
24 Loktang to, loktang ah, kang thuih o, Cangti loe long ah krak moe, dueh ai nahaeloe, angmah toengroeng ah ni oh: toe a duek naah loe, athaih paroeai athaih.
Заиста, заиста вам кажем: Ако зрно пшенично паднувши на земљу не умре, оно једно остане; ако ли умре много рода роди;
25 Mi kawbaktih doeh a hinghaih palung kami loe, anghmaa tih; hae long nuiah a hinghaih hnuma kami loe dungzan hinghaih to toep tih. (aiōnios g166)
Који љуби душу своју изгубиће је, а ко мрзи на душу своју на овом свету, сачуваће је за живот вечни. (aiōnios g166)
26 Mi kawbaktih doeh Ka tok sah kami loe, Ka hnukah bang nasoe; Ka ohhaih ahmuen ah, Ka tamna doeh om toeng tih: Ka tok sah kami loe Kam Pa mah pakoeh tih.
Ко мени служи, за мном нек иде, и где сам ја онде и слуга мој нек буде; и ко мени служи оног ће поштовати Отац мој.
27 Vaihi ka poekhaih angpho; timaw ka thuih han? Pa, hae atue thung hoiah na pahlong ah: toe hae tiah oh han ih ni, hae atue ah kang zoh.
Сад је душа моја жалосна; и шта да кажем? Оче! Сачувај ме од овог часа; али за то дођох на час овај.
28 Pa, na hmin to pakoeh ah, tiah a naa. To naah van hoiah, Ka pakoeh hmaek boeh, Ka pakoeh let han vop, tiah lok to angzoh.
Оче! Прослави име своје! Тада глас дође с неба: И прославио сам и опет ћу прославити.
29 To ahmuen ah angdoe kaminawk mah, To lok to thaih o naah, Khopazih, tiah thuih o: kalah kaminawk mah loe, Van kami mah lok a thuih pae, tiah thuih o.
А кад чу народ који стајаше, говораху: Гром загрми; а други говораху: Анђео му говори.
30 Jesu mah hae lok loe kai han angzo ai, nangcae hanah ni angzoh.
Исус одговори и рече: Овај глас не би мене ради него народа ради.
31 Hae long loe vaihi lokcaek ah oh boeh: hae long angraeng haekhaih to om tih.
Сад је суд овом свету; сад ће бити истеран кнез овог света напоље.
32 Kai long ranui ah atoengh tahang naah, kaminawk boih kaimah khaeah ka zaeh han, tiah a naa.
И кад ја будем подигнут од земље, све ћу привући к себи.
33 Hae lok loe, anih kawbangmaw due tih, tiah thuih koehhaih ih ni.
А ово говораше да покаже каквом ће смрти умрети.
34 To naah paroeai kaminawk mah anih khaeah, Kri loe dungzan ah caak poe tih, tiah kaalok mah thuih ih lok to ka thaih o: nangmah loe kawbangmaw, Kami Capa to ranui ah bang o tih, tiah na thuih, hae Kami Capa loe mi maw? tiah pathim pae o. (aiōn g165)
Народ Му одговори: Ми чусмо из закона да ће Христос остати вавек; како ти говориш да се сину човечијем ваља подигнути? Ко је тај син човечији? (aiōn g165)
35 To naah Jesu mah nihcae khaeah, Aanghaih loe nawnetta thungah ni nangcae hoi nawn to oh. Aanghaih na tawnh o naah caeh oh, to tih ai nahaeloe nangcae nuiah vinghaih pha moeng tih: khoving thung caeh kami loe naa ah maw a caeh, tito panoek ai.
А Исус им рече: Још је мало времена видело с вама; ходите док видело имате да вас тама не обузме; јер ко ходи по тами не зна куда иде.
36 Aanghaih caa ah na oh o thai hanah, aanghaih na tawnh o naah, aanghaih to tang oh, tiah a naa. Hae loknawk a thuih pacoengah, Jesu mah nihcae to yae moe, caehtaak ving.
Док видело имате верујте видело, да будете синови видела. Рекавши ово Исус отиде и сакри се од њих.
37 Anih mah nihcae hma ah paroeai dawnrai hmuen sak pae cadoeh, nihcae mah anih to tang o ai.
Ако је и чинио толика чудеса пред њима, опет Га не вероваху;
38 Angraeng, ka thuih o ih lok tang kami oh o maw? Angraeng ih ban loe mi khaeah maw amtueng? tiah tahmaa Isaiah mah thuih ih lok akoep han ih ni oh.
Да се збуде реч Исаије пророка који рече: Господе! Ко верова говорењу нашем? И рука Господња коме се откри?
39 To pongah nihcae mah tang o thai ai, Isaiah mah,
Зато не могаху веровати, јер опет рече Исаија:
40 Anih mah nihcae mikmaengsak moe, nihcae ih palung amtaksak; to tih ai nahaeloe nihcae mah mik hoiah hnu o moeng tih, palung hoiah panoek o ueloe, amnlaem o tih, to naah kai mah nihcae to ngan ka tuisak moeng tih, tiah thuih let.
Заслепио је очи њихове и окаменио срца њихова, да не виде очима ни срцем разумеју, и не обрате се да их исцелим.
41 Isaiah mah, Anih lensawkhaih hnuk naah, Anih kawng to hae tiah thuih.
Ово рече Исаија кад виде славу Његову и говори за Њега.
42 To tiah om cadoeh, paroeai ukkung ah kaom kaminawk mah anih to tang o; toe Farasinawk mah sineko thung hoiah haek moeng tih, tiah a poek o pongah, Anih kawng to nihcae mah taphong o ai.
Али опет и од кнезова многи Га вероваше; него ради фарисеја не признаваху, да не би били изгнани из зборнице;
43 Nihcae loe Sithaw mah pakoeh pongah kami mah pakoehhaih to koeh o kue.
Јер им већма омиле слава људска него слава Божија.
44 To naah Jesu mah, Kai tang kami loe Kai to tang ai, Kai patoehkung tang kami ah ni oh.
А Исус повика и рече: Ко мене верује не верује мене, него Оног који ме посла;
45 Kai khen kami loe Kai patoehkung to a hnuk.
И ко види мене, види Оног који ме посла.
46 Kai tang kaminawk, khoving thungah oh o han ai ah, Kai loe long ah kangzo aanghaih ah ka oh.
Ја дођох видело на свет, да ниједан који ме верује не остане у тами.
47 Mi kawbaktih doeh ka lok to thaih moe, tang ai nahaeloe anih to lok ka caek mak ai: Kai loe long lokcaek hanah kang zo ai, long pahlong hanah ni kang zoh.
И ко чује моје речи и не верује, ја му нећу судити; јер ја не дођох да судим свету, него да спасем свет.
48 Kai talawk ai moe, ka lok tahngai ai kami lokcaekkung maeto oh: Ka thuih ih lok mah anih to hnukkhuem niah lokcaek tih.
Који се одрече мене, и не прима речи моје, има себи судију: реч коју ја говорих она ће му судити у последњи дан;
49 Kai loe kaimah koehah lok ka thui ai; toe ka thuih moe, ka patuk han ih lok loe kai patoehkung Pa mah ni ang paek.
Јер ја од себе не говорих, него Отац који ме посла Он ми даде заповест шта ћу казати и шта ћу говорити.
