Job 9
1 To naah Job mah,
А Јов одговори и рече:
2 to lok loe amsoem, tiah ka panoek; toe kami loe kawbangmaw Sithaw hmaa ah toeng thai tih?
Заиста, знам да је тако; јер како би могао човек бити прав пред Богом?
3 Kami mah anih hoi lok angaek han koeh cadoeh, vai sangto thungah vaito mataeng doeh pathim thai mak ai.
Ако би се хтео прети с Њим, не би Му могао одговорити од хиљаде на једну.
4 Sithaw loe palunghahaih, thacakhaih hoiah koi; palung thah, anih ih lok aek kami loe khosak hoihaih hnuk vai maw?
Мудар је срцем и јак снагом; ко се је опро Њему и био срећан?
5 Sithaw palungphui naah, nihcae panoek ai ah maenawk to angthuisak moe, amletsak thaih,
Он премешта горе, да нико и не опази; превраћа их у гневу свом;
6 long to angthuisak hanah ahuenh moe, tungnawk to anghuensak.
Он креће земљу с места њеног да јој се ступови дрмају;
7 Ni tacawt han ai ah lok a thuih pae; cakaehnawk aanghaih to vingh pae khoep.
Он кад запрети сунцу, не излази; Он запечаћава звезде;
8 Anih mah khue ni vannawk to payuengh moe, tuipui tuiphunawk to cawh thaih.
Он разапиње небо сам, и гази по валима морским;
9 Anih loe Arcturus, Orian, Pleiades cakaehnawk hoi aloih bang ih cakaehnawk Sahkung ah oh.
Он је начинио звезде кола и штапе и влашиће и друге југу у дну;
10 Anih loe panoek thai ai kalen hmuennawk to sak; ue, kroek laek ai dawnraihaih doeh a sak.
Он чини ствари велике и неиспитиве и дивне, којима нема броја.
11 Khenah, anih ka taengah caeh naah, ka hnu thai ai; a caeh poe naah, anih to ka panoek thai ai.
Гле, иде мимо мене, а ја не видим; прође, а ја га не опазим.
12 Khenah, anih mah la ving nahaeloe, mi mah maw pakaa thai tih? Mi mah maw anih khaeah, Timaw na sak? tiah thui thai tih?
Гле, кад ухвати, ко ће Га нагнати да врати? Ко ће Му казати: Шта радиш?
13 Sithaw palungphuihaih dip ai nahaeloe, amoek kami thapaek kaminawk loe anih hmaa ah ni akuep o sut tih.
Бог не устеже гнева свог, падају пода Њ охоли помоћници.
14 Kawbangmaw anih ih lok to ka pathim thai tih? Anih hoi lok angaek hanah kawbaktih lok maw ka qoih han?
А како би Му ја одговарао и бирао речи против Њега?
15 Zaehaih ka tawn ai langlacadoeh, anih to ka aek thai mak ai; lokcaekkung khaeah loe tahmenhaih khue ni ka hnik thaih.
Да сам и прав, нећу Му се одговорити, ваља да се молим судији свом.
16 Anih to ka kawk moe, ka kawkhaih lok na pathim pae aep to mah, anih mah ka lok na tahngai pae tih, tiah ka poek ai.
Да Га зовем и да ми се одзове, још не могу веровати да је чуо глас мој.
17 Anih mah takhi sae hoiah ang boh moe, takung om ai ah nganbawh kana ang pungsak.
Јер ме је вихором сатро и задао ми много рана низашта.
18 Kai han anghahhaih takhi na paek ai, kakhaa patangkhanghaih hoiah ni ang koisak.
Не да ми да одахнем, него ме сити горчинама.
19 Thacakhaih kawng thuih nahaeloe, khenah, anih loe thacak koek ah oh! Toenghaih hoi lokcaek naah doeh, mi mah maw lokcaekhaih im ah kai han lok pathim pae tih?
Ако је на силу, гле, Он је најсилнији; ако на суд, ко ће ми сведочити?
20 Zaehaih tawn ai ah ka oh langlacadoeh, ka pakha mah zaehaih na net tih; coek koi om ai ah ka oh, tiah ka thuih cadoeh, ka poek angkawnhaih to amtuengsak tih.
Да се правдам, моја ће ме уста осудити; да сам добар, показаће да сам неваљао.
21 Coek koi om ai ah ka oh cadoeh, ka poekhaih ka panoek thai ai; ka hinghaih hae tiah doeh ka poek ai.
Ако сам добар, нећу знати за то; омрзао ми је живот мој.
22 Maeto kaom kanghmong hmuen loe, Coek koi om ai kami doeh, kasae kami doeh, amro hmaek tih, tiah ka thuih.
Свеједно је; зато рекох: и доброг и безбожног Он потире.
23 Poek ai pui hoi kami to boh maat naah, anih mah zaehaih tawn ai kami nuiah lokcaekhaih to pahnui thuih.
Кад би још убио бич наједанпут! Али се смеје искушавању правих.
24 Long loe kasae kami ban ah paek moe, lokcaekkungnawk to mikmaengsak; to hmuen to Sithaw mah sah ai nahaeloe, mi mah maw sah tih?
Земља се даје у руке безбожнику; лице судија њених заклања; ако не Он, да ко?
25 Ka hinghaih aninawk loe ca phawkung pongah doeh rang o kue; nihcae loe hoihhaih hnu ai ah, cawnh o.
Али дани моји бише бржи од гласника; побегоше, не видеше добра.
26 To aninawk loe cawnh karang palongpui baktiah laemh o moe, moi cop hanah karangah kazawk tahmu baktiah oh o.
Прођоше као брзе лађе, као орао кад лети за храну.
27 Laisaephaih ka pahnet han boeh, poekraihaih ka toengh moe, ka pahnui han boeh, tiah ka thuih cadoeh,
Ако кажем: Заборавићу тужњаву своју, оставићу гнев свој и окрепићу се;
28 ka tongh ih patangkhanghaih to ka zit, kai hae zaehaih tawn ai kami ni, tiah Na poek mak ai, tito ka panoek.
Страх ме је од свих мука мојих, знам да ме нећеш оправдати.
29 Kahoih ai kami ah ka oh nahaeloe, tih hanah azom pui ah tok ka sak khing vop loe?
Бићу крив; зашто бих се мучио узалуд?
30 Ka takpum hae dantui hoi kam saeh moe, ka ban hae kaciim ah kam saeh cadoeh,
Да се измијем водом снежницом, и да очистим сапуном руке своје,
31 Sithaw mah tangnong thungah na va ueloe, ka khukbuen mah ka takpum hae panuet tih.
Тада ћеш ме замочити у јаму да се гаде на ме моје хаљине.
32 Lokcaekhaih ahmuen ah nawnto a caeh o moe, a lok pathim hanah, Sithaw loe kai baktiah om ai.
Јер није човек као ја да Му одговарам, да идем с Њим на суд;
33 Aihnik lokcaek hmaek hanah, aicae salakah kaom kami mi doeh om ai.
Нити има међу нама кмета да би ставио руку своју међу нас двојицу.
34 Lokcaekhaih angmah ih cung to kai khae hoiah la ving nasoe loe, zitthok a sak ih hmuen mah na pazih hmah nasoe.
Нека одмакне од мене прут свој, и страх Његов нека ме не страши;
35 To tiah nahaeloe anih zithaih tawn ai ah lok to ka thuih han; toe vaihi loe lok ka thui thai ai.
Тада ћу говорити, и нећу Га се бојати; јер овако не знам за себе.
