Job 3
1 Hae tiah oh pacoengah, Job mah pakha aangh moe, angmah tapenhaih ni to kasae thuih.
Потом отвори уста своја Јов и стаде клети дан свој.
2 Job mah hae tiah thuih,
И проговоривши Јов рече:
3 ka tapenhaih ni hae amro nasoe, ca nongpa pomh boeh, tiah thuihaih aqum to amro nasoe.
Не било дана у који се родих, и ноћи у којој рекоше: Роди се детић!
4 To ni to khoving nasoe; ranui bang ih Sithaw mah tidoeh sah pae hmah nasoe; a nuiah aanghaih doeh om hmah nasoe.
Био тај дан тама, не гледао га Бог озго, и не осветљавала га светлост!
5 Vinghaih hoi duekhaih tahlip mah to ani to kai ih ani ni, tiah thui o nasoe; a nuiah tamai amzam nasoe loe, kaving ani mah pazih nasoe.
Мрак га запрзнио и сен смртни, облак га обастирао, био страшан као најгори дани!
6 To ni to vinghaih kathah mah khuk khoep nasoe; saningto thung kaom aninawk thungah athum hmah nasoe loe, kawbaktih khrah thungah doeh kroek ah om hmah nasoe.
Ноћ ону освојила тама, не радовала се међу данима годишњим, не бројала се у месеце!
7 Khenah, to aqum loe angqai krang nasoe loe, a thungah anghoehaih lok om hmah nasoe.
Гле, ноћ она била пуста, певања не било у њој!
8 Ani tangoeng kami, palungsethaih angthawksak thaih kaminawk mah to aqum to tangoeng o nasoe.
Клели је који куну дане, који су готови пробудити крокодила!
9 Akhawnbang cakaehnawk loe ving o nasoe loe, a zing o ih khodai to hnu o hmah nasoe, akhawnbang khodai doeh hnu o hmah nasoe;
Потамнеле звезде у сумрачје њено, чекала видело и не дочекала га, и не видела зори трепавица;
10 raihaih ka tongh han ai ah, aqum mah kam no ih zok to pakaa ai pongah kasae ah om nasoe.
Што ми није затворила врата од утробе и није сакрила муку од мојих очију.
11 Tipongah maw zok thungah ka duek moe, tapen tangsuek naah kam ro ving ai?
Зашто не умрех у утроби? Не издахнух излазећи из утробе?
12 Tih han ih khokkhu nuiah ang tapom moe, naek hanah tahnu ang pazohsak?
Зашто ме прихватише кољена? Зашто сисе, да сем?
13 To tiah na sah ai nahaeloe vaihi loe kamongah kang song moe, kang hngai duem han boeh; ka iip ueloe, kang hak tih boeh,
Јер бих сада лежао и почивао; спавао бих, и био бих миран,
14 angmacae amro haih hanah toksah long siangpahrangnawk hoi angraengnawk,
С царевима и саветницима земаљским, који зидаше себи пустолине,
15 to tih ai boeh loe sui katawn mangh, im koimong ah sumkanglung kasuem ukkungnawk hoi nawnto ka laem tih boeh,
Или с кнезовима, који имаше злата, и куће своје пунише сребра.
16 to tih ai boeh loe khrah akoep ai ah tapen nawkta baktih, aanghaih hnu vai ai nawkta baktiah amro han ka koeh boeh.
Или зашто не бих као недоношче сакривено, као дете које не угледа видела?
17 To duekhaih ahmuen ah loe kasae kaminawk mah raihaih paek mak ai boeh; patangkhang kaminawk doeh anghak o tih boeh.
Онде безбожници престају досађивати, и онде почивају изнемогли,
18 To ahmuen ah loe thongkrah kaminawk doeh nawnto anghak o; pacaekthlaek kami ih lok to thaih o ai boeh.
И сужњи се одмарају и не чују глас настојников.
19 To ahmuen ah loe kami kalen doeh, kathoeng doeh nawnto oh o moe, tamna doeh angmah ih angraeng ban thung hoiah loih boeh.
Мали и велики онде је, и роб слободан од свог господара.
20 Tipongah maw patangkhang kami hanah aanghaih paek moe, poeksae kami hanah hinghaih to paek?
Зашто се даје видело невољнику и живот онима који су тужног срца,
21 Patangkhang kaminawk loe atho kana hmuennawk pakrong pongah duek han ih koeh o kue, toe dueh o thai ai;
Који чекају смрт а ње нема, и траже је већма него закопано благо,
22 nihcae mah taprong hnuk o naah, paroeai anghoe o moe, nawm o.
Који играју од радости и веселе се кад нађу гроб?
23 Tipongah maw a caehhaih loklam anghmang kami hoi Sithaw mah pakaa ih kami khaeah hinghaih to paek?
Човеку, коме је пут сакривен и ког је Бог затворио одсвуда?
24 Buhcaak zuengah kana ahamhaih lok to oh, kana hanghaih lok loe tui baktiah long.
Јер пре јела мог долази уздах мој, и као вода разлива се јаук мој.
25 Ka zit parai ih hmuen to ka nuiah phak boeh, ka zit ih hmuen kai khaeah angzoh boeh.
Јер чега се бојах дође на мене, и чега се страшах задеси ме.
26 Kai loe monghaih tawn ai, anghakhaih doeh ka tawn ai; raihaih hoiah ni ka oh sut boeh, tiah a thuih.
Не почивах нити имах мира нити се одмарах, и опет дође страхота.
