Job 29
1 Job mah a thuih ih patahhaih lok to patomh poe;
Још настави Јов беседу своју и рече:
2 aw kai loe kalaem tangcae khrah, Sithaw mah khetzawnhaih ni thuem ih baktiah om let nasoe;
О да бих био као пређашњих месеца, као оних дана кад ме Бог чуваше,
3 ka lu nuiah angmah ih hmaithawk to paang moe, anih aanghaih hoiah khoving thungah kam kaeh;
Кад светљаше свећом својом над главом мојом, и при виделу Његовом хођах по мраку,
4 ka qoengh li nathuem ih aninawk baktih, ka im ah Sithaw angkomhaih oh nathuem ih aninawk baktiah om let nasoe;
Како бејах за младости своје, кад тајна Божија беше у шатору мом,
5 lensawk Sithaw kai khaeah oh moe, ka caanawk hoi nawnto oh o;
Кад још беше Свемогући са мном, и деца моја око мене,
6 maitaw tahnutui hoiah khok to ka pasaeh, thlung thung hoiah situi to tui baktiah long;
Кад се траг мој обливаше маслом, и стена ми точаше уље потоцима,
7 vangpui khongkha ah ka caeh moe, lampui ah kang hnut,
Кад излажах на врата кроз град, и на улици намештах себи столицу:
8 thendoengnawk mah kai ang hnuk o naah, anghawk o ving; mitongnawk loe angthawk o moe, angdoet o.
Младићи видећи ме уклањаху се, а старци устајаху и стајаху,
9 Angraengnawk loe lokthui o ai, pakha to ban hoiah tamuep o.
Кнезови престајаху говорити и метаху руку на уста своја,
10 Toksah angraengnawk doeh lok apae o ai, palai to angsumh o.
Управитељи устезаху глас свој и језик им пријањаше за грло.
11 Naa mah ka lok thaih naah, kai han tahamhoihaih ang paek; mik mah kai hnuk naah, kai hnukung ah oh;
Јер које ме ухо чујаше, називаше ме блаженим; и које ме око виђаше, сведочаше ми
12 tipongah tih nahaeloe amtang kami, amno ampa tawn ai kami, bomkung tawn ai kami hang naah ka bomh pongah ni.
Да избављам сиромаха који виче, и сироту и који нема никог да му помогне;
13 Kadueh tom kami mah tahamhoihaih ang paek moe, lamhmai to anghoehaih laasak hanah palung kang hoesak.
Благослов оног који пропадаше долажаше на ме, и удовици срце распевах;
14 Toenghaih to khukbuen ah kang khuk, ka toenghaih loe kahni baktih, lumuek baktiah oh.
У правду се облачих и она ми беше одело, као плашт и као венац беше ми суд мој.
15 Mikmaengnawk hanah mik ah ka oh moe, khokkhaem kaminawk hanah khok ah ka oh.
Око бејах слепом и нога хромом.
16 Amtang kaminawk hanah ampa ah ka oh moe, angvinnawk ih lok ka tahngaih pae.
Отац бејах убогима, и разбирах за распру за коју не знах.
17 Kasae kaminawk ih ano to ka khaeh pae moe, anih mah kaek ih kaminawk to ka pahlong.
И разбијах кутњаке неправеднику, и из зуба му истрзах грабеж.
18 To pacoengah, ka hinghaih aninawk loe savuet baktiah pop, kai loe kaimah ih im ah ni ka dueh tih.
Зато говорах: У свом ћу гнезду умрети, и биће ми дана као песка.
19 Kai ih tangzun loe tui taengah pha ueloe, aqum puek ka tanghang nuiah dantui angbuem tih.
Корен мој пружаше се крај воде, роса биваше по сву ноћ на мојим гранама.
20 Ka lensawkhaih loe cak poe ueloe, ka ban ih kalii doeh tha om let tih.
Слава моја подмлађиваше се у мене, и лук мој у руци мојој понављаше се.
21 Kaminawk mah ka lok to tahngaih o, ka thuih ih lok to aek o ai.
Слушаху ме и чекаху, и ћутаху на мој савет.
22 Lok ka thuih pacoengah, mi doeh lok apae o ai boeh; ka thuih ih lok loe nihcae nuiah tui baktiah ca.
После мојих речи нико не проговараше, тако их натапаше беседа моја.
23 Nihcae mah khotui zing o baktih toengah kai to ang zing o, hnukkhuem ih khotui kazing baktiah pakha to kalen ah a angh o.
Јер ме чекаху као дажд, и уста своја отвараху као на позни дажд.
24 Nihcae ka pahnui thuih naah, nihcae mah tang o ai; ka mikhmai aanghaih to a hnuk o naah, ka mikhmai aanghaih to anghmaa o sak thai ai.
Кад бих се насмејао на њих, не вероваху, и сјајност лица мог не разгоњаху.
25 Nihcae ih loklam to ka qoih moe, kahoih koek ahmuen ah kang hnut, palungsae kami pathloepkung baktih, misatuh kaminawk salak ih siangpahrang baktiah kang hnut, tiah ka thuih.
Кад бих отишао к њима, седах у зачеље, и бејах као цар у војсци, кад теши жалосне.
