< Jeremiah 3 >
1 Kami maeto mah zu to pakhrak, nongpata loe anih khae hoi tacawt moe, minawk ih zu ah oh pacoengah, anih loe nongpata khaeah amlaem let vop tih maw? To tiah om nahaeloe prae to amhnongsak mak ai maw? Toe nang loe pop parai tlangainawk hoiah tangzat to na zawh; toe Angraeng mah kai khaeah amlaem let ah, tiah ang naa.
Говоре: Ако ко пусти жену своју, и она отишавши од њега уда се за другог, хоће ли се онај вратити к њој? Не би ли се сасвим оскврнила она земља? А ти си се курвала с многим милосницима; али опет врати се к мени, вели Господ.
2 Hmuensang bangah doing ah loe tangzat na zaw ai ih ahmuen to pakrong noek ah. Arab kami mah praezaek ah zing ih baktih toengah, nang doeh loklamnawk ah na zing; tangzat na zawhhaih hoi na sethaih mah prae to amhnongsak boeh.
Подигни очи своје к висинама, и погледај где се ниси курвала; на путевима си седела чекајући их као Арапин у пустињи, и оскврнила си земљу курварством својим и злоћом својом.
3 To pongah kho angzo ai boeh moe, nipui amtonghaih khotui doeh krah ai boeh; na lupataeh loe tangzat zaw kami lupataeh hoiah anghmong pongah, azathaih roe na tawn ai.
Зато се уставише дажди, и не би позног дажда; али у тебе беше чело жене курве, и не хте се стидети.
4 Vaihi hoi kamtong kai khaeah, Kampa, nang loe ka qoeng li nathuem hoiah kai han loklam patuekkung ah na ai maw na oh?
Хоћеш ли одселе викати к мени: Оче мој, Ти си вођ младости моје?
5 Anih loe dungzan khoek to palungphui poe tih maw? Boeng khoek to palungphui vop tih maw? tiah na thui. To tiah lok na thuih e, na sak thaih ih hmuen kasae to na sak, tiah Angraeng mah thuih.
Хоће ли се срдити једнако? Хоће ли се гневити до века? Ето, говориш, а чиниш зло колико год можеш.
6 Josiah siangpahrang ah oh nathung, Angraeng mah kai khaeah, loklam amkhraeng Israel kaminawk mah sak ih hmuen to na hnuk maw? Anih loe maesang boih ah dawh moe, aqam kahing thingkung tlim boih ah, tangzat a zawh boeh.
Још ми рече Господ за времена цара Јосије: Јеси ли видео шта учини одметница, Израиљ? Како одлази на свако високо брдо и под свако зелено дрво, и курва се онде.
7 Hae baktih hmuennawk a sak pacoengah doeh kai khae amlaem let hanah ka thuih. Toe anih loe amlaem let ai. To tiah a sak ih hmuen to oep kaom ai amnawk nongpata Judah mah hnuk.
И, пошто учини све то, рекох: Врати се к мени; али се не врати; и то виде неверница, сестра њена, Јуда.
8 Lam amkhraeng Israel loe zu sava laep ah nongpa nongpata zaehaih to sak pongah, ampraekhaih ca to ka paek moe, anih to ka pakhrak; oep kaom ai amnawk nongpata Judah doeh zithaih tawn ai ah a caeh moe, tangzat a zawh toeng, tiah ka hnuk.
И свиде ми се за све то што учини прељубу одметница Израиљ да је пустим и дам јој књигу распусну; али се не побоја неверница сестра јој Јуда, него отиде, те се и она прокурва.
9 Anih loe tangzat zawhhaih hoiah prae to amhnongsak, thlung hoiah zaehaih a sak moe, thing hoiah doeh zaehaih to a sak.
И срамотније курвањем својим оскврни земљу, јер чињаше прељубу с каменом и с дрветом.
10 To tiah zaehaih to a tawnh, toe oep kaom ai amnawk nongpata Judah loe kai khaeah palung tang hoi amlaem ai, angsak cophaih hoiah ni amlaem, tiah Angraeng mah thuih.
И код свега тога не врати се к мени неверница сестра јој Јуда свим срцем својим, него лажно, говори Господ.
11 Angraeng mah kai khaeah, lam amkhraeng Israel loe oep kaom ai Judah pongah toeng kue, tiah thuih.
За то ми рече Господ: Одметница Израиљ оправда се више него неверница Јуда.
12 Caeh ah loe, hae lok hae aluek bangah taphong ah, nihcae khaeah, Lam amkhraeng Israel amlaem lai ah, tiah Angraeng mah thuih. Na nuiah palungphuihaih ka krahsak mak ai, kai loe palungnathaih hoiah ka koi pongah, palung ka phui poe mak ai, tiah Angraeng mah thuih, tiah thui paeh, tiah ang naa.
Иди и вичи ове речи к северу, и реци: Врати се, одметнице Израиљу, вели Господ, и нећу пустити да падне гнев мој на вас, јер сам милостив, вели Господ, нећу се гневити до века.
13 Nang loe ka lok na tahngai ai, na Angraeng Sithaw nuiah zaehaih na sak moe, aqam kahing thingkung tlim boih ah, kaminawk to na zoek, to tiah zaehaih na sak pongah, zaehaih ka tawnh boeh, tiah panoek ah, tiah Angraeng mah thuih.
Само познај безакоње своје, да си се одметнула Господу Богу свом, те си тумарала к туђима под свако дрво зелено, и нисте слушали глас мој, вели Господ.
14 Lam amkhraeng kaminawk, amlaem o lai ah, tiah Angraeng mah thuih; kai loe nangcae ih sava ah ka oh; vangpui maeto thung hoiah kami maeto ka lak han, imthong maeto thung hoiah kami hnetto ka lak moe, Zion ah kang caeh haih han.
Обратите се, синови одметници, вели Господ, јер сам ја муж ваш, и узећу вас, једног из града и два из породице, и одвешћу вас у Сион.
15 Ka koeh ih tuutoep kaminawk to kang paek han, nihcae mah palunghahaih hoi panoekhaih hoiah na zaehoi o tih.
И даћу вам пастире по срцу свом, који ће вас пасти знањем и разумом.
16 To na niah loe prae thungah pop parai ah nang pung o tih, to naah loe kaminawk mah, Angraeng Lokkamhaih thingkhong, tiah thui o mak ai boeh, tiah Angraeng mah thuih; to thingkhong to panoek o mak ai; poek o mak ai; dawn o mak ai; sah doeh sah o let mak ai boeh.
И кад се умножите и народите у земљи, онда се, вели Господ, неће више говорити: Ковчег завета Господњег; нити ће им долазити на ум нити ће га помињати, нити ће ходити к њему, нити ће га више оправљати.
17 To naah Jerusalem loe Angraeng anghnuthaih tangkhang, tiah kawk o tih; prae kaminawk boih, Jerusalem ah, Angraeng ih ahmin to saphaw hanah amkhueng o tih; angmacae kasae poekhaih palungthin hnukah doeh pazui o mak ai boeh.
У то ће се време Јерусалим звати престо Господњи, и сви ће се народи сабрати у њ, к имену Господњем у Јерусалиму, и неће више ићи по мисли срца свог злог.
18 To na niah loe Judah imthung takoh hoi Israel imthung takoh loe nawnto angkom hoi tih boeh, aluek bang prae hoiah nawnto angzo hoi ueloe, nam panawk khaeah qawk ah ka paek ih prae thungah caeh hoi tih.
У то ће време дом Јудин ићи с домом Израиљевим, и доћи ће заједно из земље северне у земљу коју дадох у наследство оцима вашим.
19 Kaimah, Nangcae to caa baktiah kang suek o pongah, koeh koi kaom prae, praenawk boih thungah kahoih koek qawktoephaih to kang paek o na ai maw? tiah ka thuih: Kai mah, Kai hae Kam Pa, tiah nang kawk o ueloe, kai khae hoiah nam khraeng o ving mak ai boeh, tiah ka thuih.
Али ја рекох: Како бих те поставио међу синове и дао ти земљу жељену, красно наследство мноштва народа? И рекох: Ти ћеш ме звати: Оче мој; и нећеш се одвратити од мене.
20 Aw Israel imthung takoh, sava nuiah oep kaom ai nongpata baktiah, nangcae doeh ka nuiah oep na om o ai boeh, tiah Angraeng mah thuih.
Доиста као што жена изневери друга свог, тако изневеристе мене, доме Израиљев, вели Господ.
21 Israel kaminawk qahhaih hoi hnikhaih lok to hmuensang hoiah ka thaih boeh; nihcae loe loklam amkhraeng o moe, angmacae ih Angraeng Sithaw to pahnet o ving boeh.
Глас по високим местима нека се чује, плач, молбе синова Израиљевих, јер превратише пут свој, заборавише Господа Бога свог.
22 Lam amkhraeng kaminawk, amlaem oh; loklam nam khraeng o haih to kang pakhraih pae han. Nihcae mah doeh khenah, nang khaeah kang zoh o; nang loe kaicae Angraeng Sithaw ah na oh.
Вратите се, синови одметници, и исцелићу одмете ваше. Ево, ми идемо к Теби, јер си Ти Господ Бог наш.
23 Maesomnawk, maenawk bang hoiah pahlonghaih to angzo tih, tiah zinghaih loe azom pui ni; Israel pahlong tangtang haih loe aicae ih Angraeng Sithaw hae ni.
Доиста, залуду су хумови, мноштво гора; доиста, у Господу је Богу нашем спасење Израиљево.
24 Aicae ampanawk mah toksak ih thingthainawk, tuunawk hoi im ah pacah ih moinawk, a capanawk hoi a canunawk loe a qoeng o li nathuem hoi boeh ni azathaih mah caak boih boeh.
Јер та срамота прождре труд отаца наших од детињства нашег, овце њихове и говеда њихова, синове њихове и кћери њихове.
25 Aicae loe azathaih hoiah angsong o boeh moe, ahminsethaih mah khuk khoep boeh; aicae loe aimacae Agraeng Sithaw nuiah a zae o boeh, aicae hoi aicae ampanawk loe a qoeng o li nathuem hoi vaihni ni khoek to, aimacae Angraeng Sithaw ih lok to a tahngai o ai boeh.
Лежимо у срамоти својој, и покрива нас руг наш; јер Господу Богу свом грешисмо ми и оци наши од детињства свог до данас, и не слушасмо глас Господа Бога свог.