Jakob 1
1 Angraeng Jesu Kri hoi Sithaw ih tamna, Jakob mah, kalah prae ah ampraek phang acaeng hatlai hnettonawk khaeah: ban kang sin o.
Од Јакова, Бога и Господа Исуса Христа слуге, свима дванаест колена расејаним по свету поздравље.
2 Nawkamyanawk, congca pacuekhaih thungah nam timh o naah, anghoehaih ah poek oh;
Сваку радост имајте, браћо моја, кад падате у различне напасти,
3 na tang o haih dan tanoekhaih mah palungsawkhaih tacawtsak, tito panoek oh.
Знајући да кушање ваше вере гради трпљење;
4 Toe hmuen boih ah na koep o moe, angaihaih na tawnh o han ai ah, palungsawkhaih atho to amtueng nasoe.
А трпљење нека дело довршује, да будете савршени и цели без икакве мане.
5 Nangcae thung ih mi kawbaktih mah doeh palunghahaih angaih nahaeloe, paawthaih tawn ai ah kaminawk boih han paekkung, Sithaw khaeah hni o nasoe, na hnik o pongah Anih mah na zoeh mak ai, to tiah na hnik o nahaeloe na paek o tih.
Ако ли коме од вас недостаје премудрости, нека иште у Бога који даје свакоме без разлике и не кори никога, и даће му се;
6 Toe nihcae mah palunghaenghaih tawn ai ah, tanghaih hoiah hni o nasoe. Palunghaenghaih tawn kami loe takhi mah ahnuk ahma hmuh ih tuipui ih tuiphu baktiah ni oh.
Али нека иште с вером, не сумњајући ништа; јер који се сумња он је као морски валови, које ветрови подижу и размећу.
7 To baktih kami loe Angraeng khae hoi tih hmuen doeh hnuk han poek hmah nasoe;
Јер такав човек нека не мисли да ће примити шта од Бога.
8 poekhaih kangphae kami loe a caehhaih loklam boih ah kacakah angdoe thai ai kami ah oh.
Који двоуми непостојан је у свима путевима својим.
9 Kami tlim ah khosah nawkamya loe kasangah tapom tahang boeh pongah anghoe nasoe.
А понижени брат нека се хвали висином својом;
10 Toe angraeng kami loe pakhrak tathuk boeh: anih loe apawk baktiah ni anghma tih.
А богати својом понизношћу; јер ће проћи као цвет травни.
11 Phroh loe ni tacawt moe, bet naah azaem, apawk to angmuenh moe, a krang hoihhaih doeh anghmat: to baktih toengah long angraeng kami doeh a caehhaih loklamnawk ah anghma toeng tih.
Јер сунце огреја с врућином, и осуши траву, и цвет њен отпаде, и красота лица њена погибе; тако ће и богати у хођењу свом увенути.
12 Pacuekhaih pauep thaih kami loe tahamhoih: Angraeng palung kaminawk khaeah lokkamhaih paek baktih toengah, anih loe hinghaih lumuek to hnu tih.
Благо човеку који претрпи напаст; јер кад буде кушан примиће венац живота, који Бог обрече онима који га љубе.
13 Mi mah doeh pacuekhaih tong naah, Kai loe Sithaw mah ang pacuek, tiah thui hmah nasoe: Sithaw loe kasae pacaenghaih hoiah kami to pacuek thai ai, Anih mah loe mi kawbaktih doeh pacuek vai ai.
Ниједан кад се куша да не говори: Бог ме куша; јер се Бог не може злом искушати, и Он не куша никога;
14 Toe mi kawbaktih doeh a taksa koehhaih hoiah zoek moe, zaeh ving naah ni, zae pacuekhaih thungah amtimh.
Него сваког куша његова сласт, која га вуче и мами.
15 Taksa koehhaih loe zokpom moe, zaehaih to tapen: zaehaih qoeng khuek naah duekhaih to tapen.
Тада затрудневши сласт рађа грех; а грех учињен рађа смрт.
16 Kang palung o ih nawkayanawk, aling thaih koi kami ah om o hmah.
Не варајте се, љубазна браћо моја!
17 Kahoih tangqum boih hoi coek koi kaom ai tangqum boih loe ranui bang hoiah ni angzoh, aanghaih boih sahkung Ampa khae hoiah ni angzoh, anih loe amkhrai thai ai, tahlip baktiah doeh anghma ving thai ai.
Сваки добри дар и сваки поклон савршени одозго је, долази од Оца светлости, у ког нема промењивања ни мењања видела и мрака;
18 A sak ih hmuennawk thungah athai tangsuek thingthai baktiah a oh o thai hanah, a koehhaih baktiah loktang lok hoiah ni aicae hae ang tapenh.
Јер нас драговољно породи речју истине, да будемо новина од Његовог створења.
19 To pongah, kang palung o ih nawkamyanawk, kami boih mah lok tahngaihaih bangah rang o nasoe loe, lokthuihaih bangah amzai o nasoe.
Зато, љубазна браћо моја, нека буде сваки човек брз чути а спор говорити и спор срдити се.
20 Kami palungphuihaih mah Sithaw toenghaih to tacawtsak ai.
Јер срдња човечија не чини правде Божије.
21 To pongah panuet thok hmuennawk hoi kasae hmuen poekhaihnawk boih to toengh oh loe, nangcae ih muithla pahlong thaih, a thungah tling ih lok to kanaem palungthin hoiah talawk oh.
Зато одбаците сваку нечистоту и сувишак злобе, и с кротошћу примите усађену реч која може спасти душе ваше.
22 Thuih ih lok tahngai kami khue na ai ah, thuih ih lok baktiah sah kami ah om oh, to tih ai nahaeloe, nangmah hoi nangmah angling kami ah ni na om o tih.
Будите, пак, творци речи, а не само слушачи, варајући сами себе.
23 Lok to a thaih, toe sah ai kami loe, hmaidan pongah angmah ih krang khen kami baktiah ni oh:
Јер ако ко слуша реч а не твори, он је као човек који гледа лице тела свог у огледалу;
24 angmah hoi angmah to angkhet moe, a caeh ving pacoengah, anih loe kawbaktih kami maw, tito panoek ai pahnet roep kami baktiah ni oh.
Јер се огледа па отиде, и одмах заборави какав беше.
25 Toe coek koi kaom ai loihhaih kaalok khen kami loe, thuih ih lok pahnet ving kami baktih na ai, thuih ih lok baktiah sah kami ah oh, to baktih kami loe a tok sakhaih pongah tahamhoihaih hnu tih.
Али који провиди у савршени закон слободе и остане у њему, и не буде заборавни слушач, него творац дела, онај ће бити блажен у делу свом.
26 Nangcae thung ih kawbaktih kami doeh Sithaw zom parai baktiah amtueng, toe lokthuih angsum ai kami loe, angmah hoi angmah angling kami ah ni oh, to kami ih bokhaih loe azom pui ni.
Ако који од вас мисли да верује, и не зауздава језик своЈ, него вара срце своје, његова је вера узалуд.
27 Raihaih tongh naqah hoi lamhmainawk khetzawnhaih, long nui hmuenmae pongah amhnong ai ah khosakhaih loe, Sithaw hoi Ampa hmaa ah kaciim bokhaih ah oh.
Јер вера чиста и без мане пред Богом и Оцем јесте ова: обилазити сироте и удовице у њиховим невољама, и држати себе неопогањеног од света.
