Genesis 34
1 Leah mah Jakob han sak pae ih canu Dinah loe to prae thung ih nongpatanawk khaeah paqaih hanah caeh.
А Дина кћи Лијина, коју роди Јакову, изађе да гледа девојке у оном крају.
2 To prae ukkung, Hiv acaeng Hanor capa, Shekem mah anih to hnuk naah, anih to naeh moe, iih haih pacoengah amhnongsak.
А угледа је Сихем, син Емора Ефејина, кнеза од оне земље, и узе је и леже с њом и осрамоти је.
3 Anih loe poekhaih palungthin boih Jakob canu Dinah hanah paek, nongpata to a palung khruek pongah, lok kanaem ta hoiah anih to paroi.
И приону срце његово за Дину кћер Јаковљеву, и девојка му омиле, и он јој се умиљаваше.
4 Shekem mah ampa Hamor khaeah, Hae nongpata hae ka zu ah na la pae ah, tiah a naa.
И рече Сихем Емору оцу свом говорећи: Ожени ме овом девојком.
5 A canu Dinah to Shekem mah iih haih boeh, tito Jakob mah thaih, a caanawk loe lawk ah maitaw toep o; Jakob loe nihcae angzo ai karoek to lok apae ai ah anghngai duem.
А Јаков чу да је осрамотио Дину кћер његову; а синови његови беху у пољу са стоком његовом, и Јаков оћуте докле они не дођу.
6 To naah Shekem ampa Hamor loe lokthuih hanah, Jakob khaeah caeh.
А Емор отац Сихемов изиђе к Јакову да се разговори с њим.
7 Jakob ih caanawk mah to tamthang to thaih o naah, im ah amlaem o roep; Shekem loe Israel kaminawk salakah kahoih ai hmuen hoi sak koi ai hmuen ah kaom, Jakob ih canu Dinah to iih haih moeng boeh pongah, nihcae loe palungnat khue khawt ai ah, palung a phui o parai.
А кад дођоше синови Јаковљеви из поља и чуше шта је било, жао би људима врло и разгневише се веома, што учини срамоту Израиљу облежав кћер Јаковљеву, како не би ваљало чинити.
8 Toe Hamor mah nihcae khaeah, Ka capa Shekem mah na canu hae palung khruek boeh; anih han zu ah na paek halat ah.
Тада им рече Емор говорећи: Син мој Сихем срцем приону за вашу кћер; подајте му је за жену.
9 Kaicae hoi zu sava ah om si, na canunawk to na paek oh loe, nangcae doeh kaicae tanuh hae la o toeng ah.
И опријатељите се с нама; кћери своје удајите за нас и кћерима нашим жените се.
10 Kaicae khaeah khosah oh, hae prae hae nangcae han kang paongh pae; a thungah khosah oh loe, hmuenmaenawk doeh zaw oh; a thung ih hmuennawk to toep oh, tiah a naa.
Па живите с нама, и земља ће вам бити отворена; настаните се и тргујте и држите баштине у њој.
11 To pacoengah Shekem mah Dinah ih ampa hoi nawkamyanawk khaeah, Hae hmuen pongah na tahmen o raeh, nang hnik o ih hmuen boih kang paek han.
И рече Сихем оцу девојчином и браћи јој: Да нађем милост пред вама, и даћу шта ми год кажете.
12 Avang hoi tangqum loe nazetto doeh pop nasoe, nang hnik o zetto kang paek han hmang, nongpata hae mah ka zu ah na paek oh, tiah a naa.
Иштите ми колико год хоћете уздарја и дара, ја ћу дати шта год кажете; само ми дајте девојку за жену.
13 Anih mah nihcae ih tanuh Dinah to zae haih boeh pongah, Jakob ih caanawk mah Shekem hoi ampa Hamor to aling o;
А синови Јаковљеви одговорише Сихему и Емору оцу његовом преварно, јер осрамоти Дину сестру њихову.
14 nihcae mah nihnik khaeah, Tangzat hin aat ai kaminawk khaeah, to baktih hmuen to ka sah o thai mak ai; to baktih hmuen loe kaicae han azat kathok hmuen ah ni oh;
И рекоше им: Не можемо то учинити ни дати сестре своје за човека необрезаног, јер је то срамота нама.
15 toe kaicae baktih toengah, nangcae thung ih nongpa boih tangzat hin na aah o nahaeloe, na thuih ih lok to kang tapom pae o han;
Него ћемо вам учинити по вољи, ако ћете се изједначити с нама и обрезати све мушкиње између себе.
16 to pacoengah ni kaicae ih canunawk to kang paek o moe, nangcae ih canunawk doeh ka la o toeng tih; nangcae hoi nawnto ka om o ueloe, acaeng maeto ah om tih.
Онда ћемо удавати своје кћери за вас и женићемо се вашим кћерима, и постаћемо један народ.
17 Toe kang thuih o ih baktih toengah, tangzat hin aah han na koeh o ai nahaeloe, ka canu to ka lak o moe, ka caeh o han boeh, tiah a naa o.
Ако ли не пристанете да се обрежете, ми ћемо узети своју девојку и отићи ћемо.
18 To tiah a thuih o ih lok to Hamor hoi a capa Shekem mah palung due hoi.
И по вољи бише речи њихове Емору и Сихему сину Еморовом.
19 To thendoeng loe ampa imthung ah khingya o koek ih thendoeng ah oh moe, Jakob ih canu to koeh khruek pongah, nihcae mah thuih ih lok to aek ai.
И момак не оклеваше учинити то; јер му кћи Јаковљева омиле веома; и он беше највише поштован између свих у кући оца свог.
20 To naah Hamor hoi a capa Shekem loe to vangpui khongkha taengah caeh hoi moe, angmacae vangpui thung ih kaminawk khaeah lok a thuih pae hoi,
И отиде Емор и син му Сихем на врата града свог, и рекоше грађанима говорећи:
21 nihnik mah, Hae kaminawk loe angdaeh koeh kami ah oh o; aicae prae ah omsak si loe, hmuenmaenawk doeh zawsak si; khenah, nihcae han kakhawt kalen parai ahmuen doeh oh; nihcae ih canunawk to la o si loe, aicae ih canunawk doeh nihcae han paek si.
Ови људи хоће мирно да живе с нама, да се настане у овој земљи и да тргују по њој; а ево земља је широка и за њих; па ћемо се кћерима њиховим женити и своје ћемо кћери удавати за њих.
22 Toe nihcae loe tangzat aat kami ah oh o pongah, aicae doeh nihcae baktiah tangzat hin aah o naah ni, nihcae loe nangcae hoi nawnto om o thai tih.
Али ће тако пристати да живе с нама и да постанемо један народ, ако се све мушкиње међу нама обрежу, као што су они обрезани.
23 Nihcae ih maitawnawk, nihcae ih hmuennawk hoi moinawk loe aicae ih hmuen ah om mak ai, tiah na poek o maw? To pongah aicae mah nihcae ih lok to paroi o halat si, to tiah ni nihcae loe aicae hoi nawnto om o tih, tiah a thuih pae hoi.
Њихова стока и њихово благо и сва говеда њихова неће ли бити наша? Сложимо се само с њима, па ће остати код нас.
24 Anih ih vangpui khongkha ah kacaeh kaminawk boih mah Hamor hoi a capa Shekem ih lok to paroi o; to pongah anih ih vangpui thungah kaom nongpanawk loe tangzat hin to aah o boih.
И који излажаху на врата града његовог, сви послушаше Емора и Сихема сина његовог; и обреза се све мушкиње, сви који излажаху на врата града његовог.
25 Aahhaih ahmaa nat li haih, ni thumto naah Jakob ih caa, Dinah ih thangqoi Simeon hoi Levi loe angmah hnik ih sumsen to lak hoi moe, misahoihaih hoiah vangpui to muk hoi pacoengah nongpanawk to hum hoi boih.
А трећи дан кад они беху у боловима, узеше два сина Јаковљева Симеун и Левије, браћа Динина, сваки свој мач и уђоше слободно у град и побише све мушкиње.
26 Hamor hoi a capa Shekem to sumsen hoi a hum hoi moe, Shekem imthung ih Dinah to a lak hoi pacoengah, tacawt hoi.
Убише и Емора и сина му Сихема оштрим мачем, и узевши Дину из куће Сихемове отидоше.
27 Nihcae mah a tanuh to zae o haih pongah, Jakob ih caanawk loe kadueh kaminawk khaeah caeh o moe, vangpui to phraek o.
Тада дођоше синови Јаковљеви на побијене, и опленише град, јер у њему би осрамоћена сестра њихова.
28 Tuunawk, maitawnawk, la hrangnawk, vangpui thung kaom hmuennawk hoi lawk ah kaom hmuennawk to a lak o,
И узеше овце њихове и говеда њихова и магарце њихове, шта год беше у граду и шта бод беше у пољу.
29 nihcae ih hmuennawk, nihcae ih nawktanawk hoi zunawk to naeh o boih moe, im ah kaom hmuennawk to paro pae o boih.
И све благо њихово, и сву децу и жене њихове похваташе и одведоше, и шта год беше у којој кући.
30 Jakob mah Simeon hoi Levi khaeah, Raihaih nang paek hoi boeh, Kanaan kaminawk hoi Periz kaminawk, hae prae ah kaom kaminawk khaeah panuet thok ah nang sak hoi boeh; aicae loe kami zetta, nihcae loe kai tuk hanah amkhueng o tih, kai na hum o ueloe, kaimah hoi ka imthung takoh doeh hum o boih tih boeh, tiah a naa.
А Јаков рече Симеуну и Левију; сметосте ме, и омразисте ме народу ове земље, Хананејима и Ферезејима; у мене има мало људи, па ако се скупе на ме, хоће ме убити те ћу се истребити ја и дом мој.
31 Toe nihnik mah, Anih mah ka tanuh tangzat zaw kami baktiah sak han oh maw? tiah a naa hoi.
А они рекоше: Зар са сестром нашом да раде као с курвом?
