Genesis 3
1 Pahui loe Angraeng mah sak ih moi kasan boih thungah aling thaih koek ah oh. Anih mah nongpata khaeah, Takha thungah kaom thingkung hoiah kathai athaih to caa hoi boih hmah, tiah Sithaw mah thuih tangtang maw? tiah a naa.
Али змија беше лукава мимо све звери пољске, које створи Господ Бог; па рече жени: Је ли истина да је Бог казао да не једете са сваког дрвета у врту?
2 Nongpata mah pahui khaeah, Takha thungah kaom thingkungnawk hoiah kathai athaih to ka caak hoi thaih;
А жена рече змији: Ми једемо род са сваког дрвета у врту;
3 toe Sithaw mah, Takha um ah kaom thingkung pong ih athaih loe caa hoi hmah, sui doeh sui hoi hmah, na dueh hoi tih, tiah thuih, tiah a naa.
Само род с оног дрвета усред врта, казао је Бог, не једите и не дирајте у њ, да не умрете.
4 Pahui mah nongpata khaeah, Na dueh hoi tangtang mak ai, tiah a naa.
А змија рече жени: Нећете ви умрети;
5 Na caak hoi niah na mik to amtueng ueloe, sithawnawk baktih toengah, kasae kahoih na panoek hoi toeng tih, tiah Sithaw mah panoek pongah ni, to tiah ang thuih, tiah a naa.
Него зна Бог да ће вам се у онај дан кад окусите с њега отворити очи, па ћете постати као богови и знати шта је добро шта ли зло.
6 Nongpata mah thingkung loe caak han kahoih thingkung ah a hnuk, mik hoiah khit moe, palunghahaih paek thaih thingkung ah oh pongah, thingthai to pakhrik moe, a caak, a sava han doeh a paek; anih mah doeh caak toeng.
И жена видећи да је род на дрвету добар за јело и да га је милина гледати и да је дрво врло драго ради знања, узабра род с њега и окуси, па даде и мужу свом, те и он окуси.
7 To naah nihnik ih mik to amtueng, nihnik loe bangkrai ah ni ka oh hoi, tiah panoekhaih to a tawnh hoi boeh; to naah thaiduet qamnawk to a huih hoi moe, kaeng ah angzaeng hoi.
Тада им се отворише очи, и видеше да су голи; па сплетоше лишћа смоковог и начинише себи прегаче.
8 Ni amding ruehaih atue phak naah loe, takha thungah amkae Angraeng Sithaw ih atuen to a thaih hoi: Adam hoi anih ih zu mah Angraeng to takha thung ih thingkungnawk salakah anghawk hoi taak ving.
И зачуше глас Господа Бога, који иђаше по врту кад захлади; и сакри се Адам и жена му испред Господа Бога међу дрвета у врту.
9 Angraeng Sithaw mah Adam to kawk, anih khaeah, Naa ah maw na oh? tiah a naa.
А Господ Бог викну Адама и рече му: Где си?
10 Anih mah, Takha thungah na lok to ka thaih, bangkrai ah ka oh pongah, zithaih ka tawnh moe, kang hawk ving boeh, tiah a naa.
А он рече: Чух глас Твој у врту, па се поплаших, јер сам го, те се сакрих.
11 Anih mah, bangkrai ah na oh, tiah mi mah maw ang thuih? Caa hmah tiah kang thuih ih thingthai to na caak ving boeh tani? tiah a naa.
А Бог рече: Ко ти каза да си го? Да ниси јео с оног дрвета што сам ти забранио да не једеш с њега?
12 To naah Adam mah, Kai han nang paek ih nongpata mah thingkung pong ih athaih to ang paek moe, ka caak, tiah a naa.
А Адам рече: Жена коју си удружио са мном, она ми даде с дрвета, те једох.
13 Angraeng Sithaw mah nongpata khaeah, Tipongah hae tiah na sak loe? tiah a naa. Nongpata mah, Pahui mah ang ling pongah, ka caak, tiah a naa.
А Господ Бог рече жени: Зашто си то учинила? А жена одговори: Змија ме превари, те једох.
14 To pongah Angraeng Sithaw mah pahui khaeah, Hae hmuen hae na sak boeh pongah, Moinawk boih, taw ih moisannawk boih pongah tangoenghaih na zok boeh; nang loe zok hoiah avak ueloe, na hing thung maiphu to na caa tih boeh.
Тада рече Господ Бог змији: Кад си то учинила, да си проклета мимо свако живинче и мимо све звери пољске; на трбуху да се вучеш и прах да једеш до свог века.
15 Nang hoi nongpata salak, na tii hoi nongpata ih atii salak misa ah ka suek han; anih mah na lu to ati tih, nang mah anih ih khok tahmawh to na patuk pae tih, tiah a naa.
И још мећем непријатељство између тебе и жене и између семена твог и семена њеног; оно ће ти на главу стајати а ти ћеш га у пету уједати.
16 Nongpata khaeah, Zok na pomh naah nathaih kating ai kang pungsak han, kana pauephaih hoiah caa na sah tih; na sava koehhaih palung loe boeng mak ai, anih mah na uk tih, tiah a naa.
А жени рече: Теби ћу многе муке задати кад затрудниш, с мукама ћеш децу рађати, и воља ће твоја стајати под влашћу мужа твог, и он ће ти бити господар.
17 Adam khaeah, Na zu ih lok to na tahngaih moe, Caa hmah, tiah kang thuih ih thingthai to na caak boeh pongah, nang pongah long loe tangoenghaih zok boeh; na hing thung patanghaih hoi toksak naah ni buh na caa tih boeh.
Па онда рече Адаму: Што си послушао жену и окусио с дрвета с ког сам ти забранио рекавши да не једеш с њега, земља да је проклета с тебе, с муком ћеш се од ње хранити до свог века;
18 Nang han soekhring congca kam prawksak han; lawk ih aannawk to na caa tih;
Трње и коров ће ти рађати, а ти ћеш јести зеље пољско;
19 long hoiah nang zoh baktih toengah, long ah nam laem let ai karoek to, na mikhmai ah angsatui long naah ni buh na caa vop tih; maiphu ah na oh pongah, maiphu ah nam laem let tih, tiah a naa.
Са знојем лица свог јешћеш хлеб, докле се не вратиш у земљу од које си узет; јер си прах, и у прах ћеш се вратити.
20 Kahing kaminawk boih ih amno ah oh pongah, Adam mah a zu to Evi, tiah ahmin phui.
И Адам надеде жени својој име Јева, зато што је она мати свима живима.
21 Angraeng Sithaw mah Adam hoi a zu hanah, moihin kahni to sak pae moe, angkhuksak.
И начини Господ Бог Адаму и жени његовој хаљине од коже, и обуче их у њих.
22 Angraeng Sithaw mah, Khenah, kami loe kasae kahoih panoekhaih bang ah, aicae thung ih kami maeto baktiah oh toeng boeh; vaihi anih mah ban payangh ueloe, dungzan ah hing hanah thingthai to pakhrik pacoengah, caa moeng tih, tiah thuih.
И рече Господ Бог: Ето, човек поста као један од нас знајући шта је добро шта ли зло; али сада да не пружи руку своју и узбере и с дрвета од живота, и окуси, те до века живи.
23 To pongah angmah tacawthaih long ah toksak hanah, Angraeng Sithaw mah kami to Eden takha thung hoiah haek ving.
И Господ Бог изагна га из врта едемског да ради земљу, од које би узет;
24 Kami to haek pacoengah, hinghaih thingkung loklam to toep hanah, Cherubimnawk hoi ahnuk ahma angmet thaih hmai sumsen to Eden takha ni angyae bang ah a suek.
И изагнав човека постави пред вртом едемским херувима с пламеним мачем, који се вијаше и тамо и амо, да чува пут ка дрвету од живота.
