Genesis 22
1 To tiah hmuen oh pacoengah, Sithaw mah Abraham to tanoek, anih khaeah, Abraham tiah kawk; to naah anih mah, Khenah, hae ah ka oh, tiah a naa.
После тога хтеде Бог окушати Аврама, па му рече: Авраме! А он одговори: Ево ме.
2 To pacoengah Sithaw mah, Na palung duek moe, maeto khue na tawnh ih na capa, Issak to hoi ah loe, Moriah prae ah caeh haih ah; kang patuek han ih mae ah kai khaeah nang tathlang hanah hmai angbawnhaih sah ah, tiah a naa.
И рече му Бог: Узми сада сина свог, јединца свог милог, Исака, па иди у земљу Морију, и спали га на жртву тамо на брду где ћу ти казати.
3 Abraham loe khawnbang khawnthaw ah angthawk moe, laa hrang nuiah hmuenmae to a thuengh; a capa Issak hoi nawnto thendoeng hnetto a kawk moe, hmai angbawnhaih sak hanah, thing aek pacoengah, Sithaw mah thuih ih mae nuiah a caeh.
И сутрадан рано уставши Аврам осамари магарца свог, и узе са собом два момка и Исака сина свог; и нацепавши дрва за жртву подиже се и пође на место које му каза Бог.
4 Ni thumto naah to ahmuen to, Abraham mah kangthla hoiah khet.
Трећи дан подигавши очи своје Аврам угледа место из далека.
5 Abraham mah thendoeng hnik khaeah, Nang hnik loe haeah laa hrang to toep hoih; kai loe ka caa hoi nawnto ka caeh moe, Sithaw ka bok hoi pacoengah, nang hnik khaeah kang zoh let han, tiah a naa.
И рече Аврам момцима својим: Останите ви овде с магарцем, а ја и дете идемо онамо, па кад се помолимо Богу, вратићемо се к вама.
6 Abraham loe hmai angbawnhaih sak hanah thing to cop moe, a capa Issak to aputsak; hmai hoi haita to a ban ah sinh moe, nawnto a caeh hoi.
И узевши Аврам дрва за жртву напрти Исаку сину свом, а сам узе у своје руке огња и нож; па отидоше обојица заједно.
7 Issak mah ampa Abraham khaeah, Kam pa, tiah kawk. Abraham mah, Ka capa, haeah ka oh, tiah a naa. Issak mah, Hmai hoi thing loe a sin hoi boeh, toe hmai angbawnhaih sak hanah tuu caa loe naa ah maw oh? tiah a naa.
Тада рече Исак Авраму оцу свом: Оче! А он рече: Шта је, сине! И рече Исак: Ето огња и дрва, а где је јагње за жртву?
8 Abraham mah, Ka capa, Hmai angbawnhaih sak hanah Sithaw angmah to tuu caa ah angpaek tih hmang, tiah a naa. To pacoengah nawnto caeh hoi poe.
А Аврам одговори: Бог ће се, синко, постарати за јагње себи на жртву. И иђаху обојица заједно.
9 Sithaw mah thuih ih mae to phak hoi naah, Abraham mah to ahmuen ah hmaicam to sak, a nuiah thing to pahong moe, a capa Issak to qui hoi taoengh pacoengah, hmaicam nui ih thing nuiah pasongh.
А кад дођоше на место које му Бог каза, Аврам начини онде жртвеник, и метну дрва на њ, и свезавши Исака сина свог метну га на жртвеник врх дрва;
10 To pacoengah Abraham mah ban payangh moe, a capa to hum hanah haita to a lak.
И измахну Аврам руком својом и узе нож да закоље сина свог.
11 To naah van bang hoiah Angraeng ih van kami mah anih to, Abraham! Abraham! tiah kawk. Anih mah, Haeah ka oh, tiah a naa.
Али анђео Господњи викну га с неба, и рече: Авраме! Авраме! А он рече: Ево ме.
12 Anih mah, Nawkta nuiah na ban phok hmah; anih nuiah tidoeh sah hmah; maeto khue na tawn ih na capa mataeng doeh paawthaih na tawn ai pongah, Sithaw na zit, tito ka panoek boeh, tiah a naa.
А анђео рече: Не дижи руку своју на дете, и не чини му ништа; јер сада познах да се бојиш Бога, кад ниси пожалио сина свог, јединца свог, мене ради.
13 Abraham mah khet moe, doeng tahang naah, khenah, phroh kapring thungah takii kaman caeng, tuu tae to a hnuk; Abraham loe caeh moe, tuu tae to lak pacoengah, a capa zuengah hmai angbawnhaih to a sak.
И Аврам подигавши очи своје погледа; и гле, ован иза њега заплео се у чести роговима; и отишавши Аврам узе овна и спали га на жртву место сина свог.
14 To pongah Abraham mah to ahmuen to, Jehovah-jireh, tiah kawk; vaihni ni khoek to, Angraeng ih mae nuiah loe Angraeng mah na paek tih, tiah a thuih o.
И назва Аврам оно место Господ ће се постарати. Зато се и данас каже: На брду, где ће се Господ постарати.
15 Van kami ih Angraeng mah Abraham to van hoiah kawk let bae.
И анђео Господњи опет викну с неба Аврама.
16 Nang loe maeto khue na tawnh ih na capa mataeng doeh paawthaih na tawn ai pongah, kaimah hoi kaimah lokkamhaih ka sak boeh, tiah Angraeng mah thuih;
И рече: Собом се заклех, вели Господ: кад си тако учинио, и ниси пожалио сина свог, јединца свог,
17 tahamhoihaih kang paek moe, na caanawk to van ih cakaeh hoi tuipui taeng ih savuet zetto kang pungsak han; na caanawk mah misa ih vangpui khongkha to toep o tih;
Заиста ћу те благословити и семе твоје веома умножити, да га буде као звезда на небу и као песка на брегу морском; и наследиће семе твоје врата непријатеља својих;
18 ka lok na tahngaih pongah, na caanawk rang hoiah long nui ih kaminawk boih tahamhoihaih hnu o tih, tiah a naa.
И благословиће се у семену твом сви народи на земљи, кад си послушао глас мој.
19 To pacoengah Abraham loe angmah ih thendoeng hnik khaeah amlaem let; nihcae loe amsak o moe, Beersheba ah caeh o; Abraham loe Beersheba ah khosak.
Тада се Аврам врати к момцима својим, те се дигоше, и отидоше заједно у Вирсавеју, јер Аврам живеше у Вирсавеји.
20 To tiah hmuennawk oh pacoengah Abraham khaeah, Khenah, nam nawk Nahor ih zu, Milkah loe caa sak mangh;
После тога јавише Авраму говорећи: Гле, и Мелха роди синове брату твом Нахору:
21 Huz loe calu ah oh, amnawk Buz, Aram ih ampa Kemuel,
Уза првенца и Вуза брата му, и Камуила, оца Арамовог,
22 Khesed, Hazo, Pildash, Jidlaph hoi Bethuel cae to sak, tiah a thuih pae o.
И Хазада и Азава и Фалдеса и Јелдафа и Ватуила.
23 Bethuel mah Rebekah to sak; Milkah mah Abraham amnawk Nahor hanah capa nongpa tazetto a sak pae.
А Ватуило роди Ревеку. Осам их роди Мелха Нахору брату Аврамовом.
24 A zula Reumah mah doeh Tebah, Gaham, Thahash hoi Maakah to sak pae.
И иноча његова, по имену Ревма, роди и она Тавека и Гама и Тохоса и Моха.
