Genesis 18
1 Abraham loe Mamre azawn ah oh, ni bet moe, kahni im ah anghnut naah, Angraeng anih khaeah amtueng.
После му се јави Господ у равници мамријској кад сеђаше на вратима пред шатором својим у подне.
2 Abraham mah doeng tahang naah, a taengah anghnu kami thumto a hnuk; nihcae to a hnuk naah, nihcae tongh hanah angmah ih kahni im khongkha taeng hoiah karangah caeh moe, long ah akuep.
Подигавши очи своје погледа, и гле, три човека стајаху према њему. И угледавши их потрча им у сусрет испред врата шатора свог, и поклони се до земље;
3 Nihcae khaeah, Ka Angraeng na mikcuk naakrak ah ka oh nahaeloe, na tamna kai hae na caehtaak hmah.
И рече: Господе, ако сам нашао милост пред Тобом, немој проћи слуге свог.
4 Na khok pasaeh hanah, tui zetta ka lak han, khok nam saeh o pacoengah doeh, thing tahlip ah anghak o raeh.
Да вам донесем мало воде и оперите ноге, те се наслоните мало под овим дрветом.
5 Caak han takaw zetta ka lak han, nawnetta anghak pacoengah caeh oh, to tiah kang khetzawn o han ih ni na tamna khaeah nang zoh o, tiah a naa. Nihcae mah, Na thuih ih lok baktiah sah ah, tiah a naa o.
И изнећу мало хлеба, те поткрепите срце своје, па онда пођите, кад идете поред слуге свог. И рекоше: Учини шта си казао.
6 To pongah Abraham loe kahni imthung ah Sarah khaeah karangah cawnh; anih khaeah, Noekhaih thumto ah takaw dip to karangah naep ah loe, takaw to sah ah, tiah a naa.
И Аврам отрча у шатор к Сари, и рече: Брже замеси три копање белог брашна и испеци погаче.
7 Maitawnawk pacahhaih ahmuen ah a cawnh moe, caak khawt boek maitaw maeto naeh pacoengah, a tamna thendoeng maeto khaeah paek; anih mah karangah thongh pae.
Па отрча ка говедима и ухвати теле младо и добро, и даде га момку да га брже зготови.
8 To pacoengah maitaw tahnutui kamkhawk, maitaw tahnutui hoi caak kahoih maitaw moi to sinh moe, nihcae hmaa ah patoemh pae; nihcae buhcaak o naah, anih loe nihcae taeng ih thing tahlip ah angdoet.
Па онда изнесе масла и млека и теле које беше зготовио, и постави им, а сам стајаше пред њима под дрветом докле јеђаху.
9 Nihcae mah, Na zu Sarah loe naa ah maw oh? tiah a naa. Anih mah, Khenah, Sarah loe kahni imthung ah oh, tiah a naa.
И они му рекоше: Где је Сара жена твоја? А он рече: Ено је под шатором.
10 To naah anih mah hmabang saning vaihi tue thuem ah kang zoh let han, to naah na zu Sarah loe capa maeto sah tih, tiah a naa. To naah anih hnuk ah kaom kahni im thok taeng hoiah anih mah thuih ih lok to Sarah mah thaih.
А један између њих рече: Догодине у ово доба опет ћу доћи к теби, а Сара ће жена твоја имати сина. А Сара слушаше на вратима од шатора иза њега.
11 Abraham hoi Sarah loe mitong hoi boeh moe, saning doeh coeh hoi boeh; Sarah loe caasakhaih atue to laemh boeh.
А Аврам и Сара беху стари и временити, и у Саре беше престало шта бива у жена.
12 To pongah Sarah mah, Kai loe mitong boeh moe, ka angraeng doeh mitong boeh, vaihi to baktih anghoehaih ka tawn vop tih maw? tiah pahnuihaih hoiah lok a thuih.
Зато се насмеја Сара у себи говорећи: Пошто сам остарела, сад ли ће ми доћи радост? А и господар ми је стар.
13 To naah Angraeng mah Abraham khaeah, Tipongah Sarah mah pahnuihaih hoiah, Kai loe mitong boeh, caa ka sah thai vop tih maw? tiah lok a thuih loe?
Тада рече Господ Авраму: Што се смеје Сара говорећи: Истина ли је да ћу родити кад сам остарела?
14 Angraeng hanah karai parai hmuen to oh maw? Hmabang saning vaihi tue phak naah nang khaeah kang zoh let han, to naah Sarah mah capa maeto sah tih, tiah a naa.
Има ли шта тешко Господу? Догодине у ово доба опет ћу доћи к теби, а Сара ће имати сина.
15 To naah Sarah mah zit pongah amsawnlok a thuih moe, Ka pahnui ai, tiah a thuih. Toe anih mah, Na pahnui to loe, tiah a naa.
А Сара удари у бах говорећи: Нисам се смејала. Јер се уплаши. Али Он рече: Није истина, него си се смејала.
16 To ih kaminawk loe amsak o moe, angthawk o naah, Sodom vangpui to dan o tathuk; Abraham mah nihcae to loklam ah caeh haih.
Потом усташе људи оданде, и пођоше пут Содома; а Аврам пође с њима да их испрати.
17 To naah Angraeng mah, Ka sak han koi tok to Abraham khaeah kang phat pae tih maw?
А Господ рече: Како бих тајио од Аврама шта ћу учинити,
18 Abraham loe thacak hoi kalen parai acaeng ah angcoeng tih; long nui ih prae kaminawk boih anih rang hoiah tahamhoihaih hnu o tih.
Кад ће од Аврама постати велик и силан народ, и у њему ће се благословити сви народи на земљи?
19 Anih loe a hnuk ah angzo han koi nawktanawk hoi imthung takohnawk to thuitaek tih, tiah ka panoek. Nihcae mah Angraeng ih loklam to pazui o ueloe, toenghaih to sah o tih. To naah Angraeng mah Abraham khae thuih ih lok to akoep tih, tiah a naa.
Јер знам да ће заповедити синовима својим и дому свом након себе да се држе путева Господњих и да чине што је право и добро, да би Господ навршио на Авраму шта му је обећао.
20 To pacoengah Angraeng mah, Sodom hoi Gomorrah kaminawk hanghaih lok loe paroeai len moe, zaehaih doeh pop parai boeh.
И рече Господ: Вика је у Содому и Гомору велика, и грех је њихов грдан.
21 Kai khaeah kapha hanghaih lok baktih toengah, to ih kaminawk mah sak o maw, sah o ai tito khet hanah, ka caeh tathuk han; to naah ni to tiah sah o ai nahaeloe, to tiah sah o ai, tito ka panoek tih, tiah a thuih.
Зато ћу сићи да видим еда ли све чине као што вика дође преда ме; ако ли није тако, да знам.
22 To kaminawk loe to ahmuen hoiah angqoi o moe, Sodom vangpui bangah caeh o; toe Abraham loe Angraeng hmaa ah angdoet poe.
И људи окренувши се пођоше пут Содома; али Аврам још стајаше пред Господом,
23 Abraham mah Angraeng khaeah anghnaih moe, Katoeng kami to kazae kami hoi nawnto nam rosak han maw?
И приступив Аврам рече: Хоћеш ли погубити и праведног с неправедним?
24 Vangpui thungah katoeng kami qui pangato om nahaeloe, katoeng kami qui pangato pathlung ai ah, vangpui to nam rosak han maw?
Може бити да има педесет праведника у граду; хоћеш ли и њих погубити, и нећеш опростити месту за оних педесет праведника што су у њему?
25 Katoeng kami to kazae kami hoi nawnto hum hmaek han ih loe nang khae hoiah angthla nasoe; katoeng kami to kazae kami baktiah hum han ih doeh nang khae hoiah angthla nasoe; long pum lokcaekkung loe, katoeng hmuen to sah mak ai maw? tiah a naa.
Немој то чинити, ни губити праведника с неправедником, да буде праведнику као и неправеднику; немој; еда ли судија целе земље неће судити право?
26 Angraeng mah, Sodom vangpui thungah katoeng kami qui pangato ka hnuk nahaeloe, nihcae rang hoiah vangpum to ka paquem han, tiah a naa.
И рече Господ: Ако нађем у Содому педесет праведника у граду, опростићу целом месту њих ради.
27 To pacoengah Abraham mah, Kai loe maiphu hoi vai poep ah ni ka oh, toe khenah, vaihi Angraeng khaeah tha hoi lokthui rae ue,
А Аврам одговори и рече: Гле, сада бих проговорио Господу, ако и јесам прах и пепео.
28 katoeng kami qui pangato akoep hanah pangato angaih nahaeloe, kami pangato angaih pongah vangpui to na phraek han maw? tiah a naa. Anih mah, Vangpui thungah kami qui pali, pangato ka hnuk nahaeloe, kam rosak mak ai, tiah a naa.
Може бити праведника педесет мање пет, хоћеш ли за оних пет потрти сав град? Одговори: Нећу, ако нађем четрдесет и пет.
29 Anih mah, vangpui thungah kami qui palito hnu khoe doeh om tih, tiah a naa. To naah anih mah, kami qui palito om nahaeloe, ka phrae mak ai, tiah a naa.
И стаде даље говорити, и рече: Може бити да ће се наћи четрдесет. Рече: Нећу ради оних четрдесет.
30 To pacoengah, Angraeng, palungphuisak hmah raeh; lok ka thuih han vop; kami qui thumto hnu khoe doeh om tih, tiah a naa. Anih mah qui thumto ka hnuk nahaeloe, vangpui to kam rosak mak ai, tiah a naa.
Потом рече: Немој се гневити, Господе, што ћу рећи; може бити да ће се наћи тридесет. И рече: Нећу, ако нађем тридесет.
31 Abraham mah, Khenah, vaihi tha ohhaih hoi Angraeng khae lokthuih hanah kam sak; kami pumphaeto hnu khoe doeh om tih, tiah a naa. Anih mah, kami pumphaeto pongah, vangpui kam rosak mak ai, tiah a naa.
Опет рече: Гле сада бих проговорио Господу; може бити да ће се наћи двадесет. Рече: Нећу их погубити за оних двадесет.
32 To pacoengah anih mah, Angraeng, palungphuisak hmah raeh; vaihi khue lokthui rae ue; kami hato hnuk khoe nahaeloe? tiah a naa let bae. Anih mah, Kami hato om nahaeloe, nihcae rang hoiah vangpui to ka phrae mak ai, tiah a naa.
Најпосле рече: Немој се гневити, Господе, што ћу још једном проговорити; може бити да ће се наћи десет. Рече: Нећу их погубити ради оних десет.
33 Abraham hoi lok apaeh pacoengah Angraeng loe a caehhaih loklam ah amlaem let; Abraham doeh angmah im ah amlaem.
И Господ отиде свршивши разговор са Аврамом; а Аврам се врати на своје место.
