Ezra 4
1 Judah hoi Benjamin ih misanawk mah, misong angtanghaih hoi amlaem kaminawk mah Israel Angraeng Sithaw hanah im sak pae o, tiah thaih o naah,
А кад чуше непријатељи Јудини и Венијаминови да они који се вратише из ропства зидају цркву Господу Богу Израиљевом,
2 Zerubbabel hoi acaeng ukkungnawk khaeah angzoh o moe, Nangcae mah nangmacae ih Sithaw na pakrong o baktih toengah, kaicae doeh ka pakrong o toeng; hae ahmuen ah kaicae zaehoikung Assyria siangpahrang Esarhaddon dung nathuem hoiah to Sithaw khaeah hmuenpaekhaih to ka sak o boeh, to pongah na Sithaw im to sak kang bomh o toeng han, tiah a naa o.
Дођоше к Зоровавељу и ка главарима домова отачких, и рекоше им: Да и ми зидамо с вама, јер ћемо као и ви тражити Бога вашег, и Њему приносимо жртве од времена Есарадона, цара асирског, који нас је довео овамо.
3 Toe Zerubbabel, Jeshua hoi to ah kaom Israel zaehoikungnawk mah, Kaicae Sithaw ih im sakhaih pongah nangcae hoi asaenghaih tidoeh om ai; Persia siangpahrang, Sairas ih lokpaekhaih baktih toengah, kaimacae mah khue ni Israel Angraeng Sithaw hanah ka sak pae o han, tiah pathim pae o.
А Зоровавељ и Исус и остали главари домова отачких у Израиљу рекоше им: Не можете ви с нама зидати дом Богу нашем, него ћемо ми сами зидати Господу Богу Израиљевом, како нам је заповедио Кир, цар персијски.
4 To naah Judah kaminawk mah im to sak o thai han ai ah, ataeng ah kaom kaminawk mah raihaih paek o.
Тада народ земаљски досађиваше народу Јудином и сметаше их у зидању;
5 Judah kaminawk palungboengsak hanah, Persia siangpahrang Sairas hoi Persia siangpahrang Darius dung khoek to, poekhaih paek kaminawk to tlai o.
И наимаху саветнике супрот њима да расипају намеру њихову свега времена Кира, цара персијског, до владе Дарија, цара персијског.
6 Nihcae loe Ahasurus siangpahrang toksak amtong tangsuek naah, Judah hoi Jerusalem ah kaom kaminawk kasae nethaih ca to tarik o.
А кад се зацари Асвир, у почетку његовог царовања написаше тужбу на становнике јудејске и јерусалимске.
7 Persia siangpahrang Artaxerxes dung nathuem ah doeh, Bishlam, Mithredath, Tabeel hoi to ah kaom kaminawk mah Artaxerxes khaeah ca tarik o; to ih ca loe Aramic calung, Aramic lok ah tarik o.
И за времена Артаксерксовог писа Вислам, Митредат, Тавеило и остали другови његови Артаксерксу цару персијском; а књига беше писана сирским писмом и сирским језиком.
8 Misatuh angraeng Rehum hoi ca tarikkung Shimshai mah, Jerusalem sethaih kawng to Artaxerxes siangpahrang khaeah hae tiah ca tarik;
Реум старешина у већу и Симсај писар написаше једну књигу против Јерусалима цару Артаксерксу овако:
9 misatuh angraeng Rehum, ca tarikkung Shimshai hoi to ah kaom ampuinawk, Dinai ih kaminawk, Arphasa ih kaminawk, Tarpe ih kaminawk, Persia hoi Ereck ih kaminawk, Babylon ih kaminawk, Susan ah kaom kaminawk, Dehavi ih kaminawk hoi Elam ih kaminawk,
Реум старешина у већу и Симсај писар и остали другови њихови, Дињани, Афарсашани, Тарфаљани, Афаршани, Архевљани, Вавилоњани, Сусанашани, Деављани, Еламљани,
10 Asnapper mah misong ah naeh ih kami, Samaria vangpui hoi vapui yaeh ah kaom, kalensawk kami hoi khingya koi kaom kaminawk mah,
И остали народ који пресели велики и славни Асенафар и насели по градовима самаријским, и остали с ове стране реке, тада и тада.
11 Artaxerxes siangpahrang khaeah paek o ih kawpi ca loe, Vapui yaeh ah kaom na tamnanawk mah nang khaeah ca kang tarik o.
Ово је препис од књиге коју му послаше: Цару Артаксерксу. Слуге твоје, људи с ове стране реке, тада и тада.
12 Siangpahrang mah nang khae hoi kaicae khaeah angzo kahoih ai Judah kaminawk loe, Jerusalem ah caeh o moe, lokpung han koi kaom vangpui to a sak o; sipae to a sak o moe, im doeh sak amtong o boeh, tiah panoek han angaih.
Да је на знање цару да Јудејци који пођоше од тебе к нама, дођоше у Јерусалим, и град одметнички и опаки зидају, зидове оправљају и из темеља подижу.
13 To pacoengah hae vangpui hae sah o let moe, sipaenawk doeh pathoep o let nahaeloe, nihcae loe long tho hoi hmuenmae tho kok ih tamut to paek o mak ai boeh; to naah siangpahrang ih tamut conghaih thazok tih boeh, tiah siangpahrang mah panoek han angaih.
Него да је на знање цару: ако се овај град сазида и зидови оправе, они неће давати данка ни порезе ни царине, те ће бити штета ризници царској.
14 Kaicae loe siangpahrang abomhaih rang hoiah khosah kami ah ka oh o pongah, siangpahrang khingya ai ah sak ih hmuen to hnuk han ka koeh o ai; to pongah siangpahrang panoeksak hanah hae ca hae kang pat o;
Што дакле плату од двора примамо, те нам не приличи да гледамо штету цареву, тога ради шаљемо и јављамо цару,
15 Jerusalem loe misa angthawk vangpui, siangpahrang hoi prae raihaih paekkung, canghnii hoiah misa angthawk koehhaih palungthin tawn kaminawk to vangpui thung ah oh o pongah, vangpui to amro o sak, tiah nam panawk toksak pakuemhaih cabu thungah pakrong nahaeloe, to cabu thungah na hnu tih, tiah a naa o.
Да се потражи у књизи дневника отаца твојих, па ћеш наћи у књизи дневника и дознати да је овај град одметнички и да је на штету царевима и земљама и да су се у њему дизале буне од давнина, те зато би раскопан овај град.
16 Hae vangpui hae sah o let moe, sipaenawk doeh pathoep o let nahaeloe, vapui yaeh ah taham tidoeh na tawn mak ai boeh, tiah ca pat pae o.
Дајемо на знање цару: ако се овај град сазида и зидови се његови оправе, онда овај део преко реке неће више бити твој.
17 To naah siangpahrang mah hae tiah ca palaem pae; Misatuh angraeng Rehum, ca tarikkung Shimshai, Samaria vangpui hoi vapui yaeh ah kaom kaminawk boih khaeah, hae na niah ca ka tarik, monghaih om nasoe.
Тада цар посла одговор Реуму, старешини у већу и Симсају писару и осталим друговима њиховим који сеђаху у Самарији и осталим с оне стране реке: Поздравље, тада и тада.
18 Nang pat o ih ca loe ka hmaa ah kroek boeh.
Књига коју нам посласте разговетно би прочитана преда мном.
19 Ka paek ih lok baktih toengah pakrong naah, hae vangpui loe canghnii hoiah siangpahrangnawk hanah misa angthawk thuih, misa angthawk koeh vangpui hoi kasae poekhaih tawn vangpui ni, tiah ka panoek.
И заповедих те потражише и нађоше да је тај град од давнина устајао на цареве и да су у њему бивали одмети и буне,
20 Thacak siangpahrang mah Jerusalem hoiah vapui yaeh to uk moe, anih mah toksakhaih atho, tamut hoi hmuenmae nuiah kok ih phoisa doeh a paeksak vai boeh.
И да су силни цареви бивали у Јерусалиму, који владаху свим што је преко реке, и даваху им се данци и порезе и царине.
21 To pongah kai khae hoi lokpaek lethaih om ai karoek to, nihcae mah vangpui sak o han ai ah, vaihiah thui pae oh.
Зато наредите да се забрани оним људима да се онај град не зида докле ја не заповедим.
22 Siangpahrang ukhaih prae thazok han ai ah, hae hmuen hae acoehaih hoiah sah oh, tiah a naa.
И пазите да не погрешите у том. Јер зашто би зло расло на штету царевима?
23 Siangpahrang Artaxerxes ih capat to Rehum, ca tarikkung Shimshai hoi to ah kaom kaminawk khaeah kroek o pacoengah, Jerusalem ah kaom Judahnawk khaeah karangah caeh o moe, tha patohhaih hoiah toksak anghak o sak.
А кад се препис од књиге цара Артаксеркса прочита пред Реумом и Симсајем писарем и пред друговима њиховим, они брже отидоше у Јерусалим к Јудејцима, те им забранише оружаном силом.
24 To pacoengah Jerusalem vangpui thung ih Sithaw im sakhaih loe Persia siangpahrang Darius, siangpahrang ah ohhaih saning hnetto haih karoek to sah ai ah anghak o.
Тада стаде посао око дома Божијег у Јерусалиму, и стаја до друге године царовања Дарија, цара персијског.
