Exodus 4
1 Mosi mah, Toe, khenah, nihcae mah kai na tang o ai moe, ka lok tahngai ai ah, nang khaeah Angraeng angphong ai, tiah na naa o nahaeloe? tiah a naa.
А Мојсије одговори и рече: Али неће ми веровати ни послушати глас мој; јер ће рећи: Није ти се Господ јавио.
2 To naah Angraeng mah, anih khaeah, Na ban ah timaw na tawnh? tiah a naa. Anih mah, Cunghet, tiah pathim pae.
А Господ му рече: Шта ти је то у руци? А он одговори: Штап.
3 Angraeng mah, Long ah va tathuk ah, tiah a naa. Mosi mah cunghet to long ah vah tathuk naah, pahui ah angcoeng, to naah Mosi mah cawnhtak ving.
А Бог му рече: Баци га на земљу. И баци га на земљу, а он поста змија. И Мојсије побеже од ње.
4 Angraeng mah, anih khaeah, Na ban to payangh loe, tamai ah naeh ah, tiah a naa. To pongah Mosi mah a ban to payangh moe, pahui to naeh, to naah a ban pongah cunghet ah angcoeng let.
А Господ рече Мојсију: Пружи руку своју, па је ухвати за реп. И пружи руку своју, и ухвати је, и опет поста штап у руци његовој.
5 Angraeng mah, To tiah na sak nahaeloe ampanawk ih Angraeng Sithaw, Abraham Sithaw, Isaak Sithaw, Jakob Sithaw loe nang khaeah angphong tangtang, tiah tanghaih tawn o tih, tiah a naa.
То учини, рече Господ, да верују да ти се јавио Господ Бог отаца њихових, Бог Аврамов, Бог Исаков и Бог Јаковљев.
6 To pacoengah Angraeng mah, Vaihi laihaw thungah na ban to tapawh ah, tiah a naa. Mosi mah laihaw thungah a ban to tapawh; khenah, a ban azuh let naah, a ban loe dantui baktih kanglung, ngansae ah angcoeng.
И опет му рече Господ: Тури сада руку своју у недра своја. И он тури руку своју у недра своја; а кад је извади из недара, а то рука му губава, бела као снег.
7 Laihaw thungah na ban to tapawh let ah, tiah a naa. To pongah Mosi mah laihaw thungah a ban to tapawh let; a ban to lak let naah, khenah, a ban loe angmah ih ngan baktih toengah oh let.
А Бог му рече: Тури опет руку своју у недра своја. И опет тури руку своју у недра своја; а кад је извади из недара, а то опет постала као и остало тело његово.
8 To pacoengah Angraeng mah, Nang to tang o ai moe, kaom hmaloe ih angmathaih to tang o ai cadoeh, hnukkhuem ih angmathaih loe nihcae mah tang o tih.
Тако, рече Бог, ако ти не узверују и не послушају глас твој за први знак, послушаће за други знак.
9 Toe vai hnetto haih angmathaih to ni nihcae mah tang o ai moe, na lok to tahngai o ai nahaeloe, Vapui ih tui to doh ah loe, karoem long ah krai ah; to naah vapui ah na dok ih tui to karoem long nuiah athii ah angcoeng tih, tiah a naa.
Ако ли не узверују ни за та два знака и не послушају глас твој, а ти захвати воде из реке, и пролиј на земљу, и претвориће се вода коју захватиш из реке, и проврћи ће се у крв на земљи.
10 Mosi mah Angraeng khaeah, Aw Angraeng, kai loe lok ka thui thai ai; canghniah, na tamna khaeah lok nang thuih pacoengah doeh, lok hae ka thui thai ai; ka lok hae tongaah moe, lok ka pae thai ai, tiah a naa.
А Мојсије рече Господу: Молим Ти се, Господе, нисам речит човек, нити сам пре био нити сам откако си проговорио са слугом својим, него сам спорих уста и спорог језика.
11 Angraeng mah anih khaeah, Kami ih pakha, to tih ai boeh loe lokaa hoi naapang, to tih ai boeh loe kamtueng mik hoi mikmaeng to mi mah maw sak? Kai, Angraeng mah na ai maw sak?
А Господ му рече: Ко је дао уста човеку? Или ко може створити немог или глувог или окатог или слепог? Зар не ја, Господ?
12 To pongah vaihi caeh ah, na pakha ah Ka oh moe, timaw thuih han tito kang patuk han, tiah a naa.
Иди дакле, ја ћу бити с устима твојим, и учићу те шта ћеш говорити.
13 Toe Mosi mah, Aw Angraeng, minawk kalah patoeh halat ah, tiah a naa.
А Мојсије рече: Молим Те, Господе, пошљи оног кога треба да пошаљеш.
14 To naah Mosi nuiah Angraeng palungphui moe, Levi kami, nam ya Aaron oh maw? Anih loe lokthuih thaih, tiah ka panoek. Khenah, anih loe nang tongh hanah loklam ah angzoh li vop; anih mah nang to hnuk naah anghoe tih.
И разгневи се Господ на Мојсија, и рече му: Није ли ти брат Арон Левит? Знам да је он речит; и ево он ће те срести, и кад те види обрадоваће се у срцу свом.
15 Anih hoi lok aram hoiah loe, a thuih han koi lok to thui paeh; kai loe na pakha hoi anih ih pakha ah ka oh moe, na sak hoi han koi hmuen to kang patuuk han.
Њему ћеш казати и метнућеш ове речи у уста његова, и ја ћу бити с твојим устима и с његовим устима, и учићу вас шта ћете чинити.
16 Anih loe kaminawk hmaa ah nang han lokthui kami ah om tih; anih loe na pahni zuengah om ueloe, nang doeh anih han Sithaw zuengah om tih.
И он ће место тебе говорити народу, и он ће бити теби место уста, а ти ћеш бити њему место Бога.
17 Dawnrai angmathaih hmuennawk na sak hanah, hae cunghet hae na ban ah sin ah, tiah a naa.
А тај штап узми у руку своју, њим ћеш чинити чудеса.
18 Mosi loe amsae Jethro khaeah amlaem moe, anih khaeah, Izip prae ah kaimah ih nawkamyanawk hing o vop maw, tiah khet hanah, na caehsak raeh, tiah a naa. Jethro mah, Lunghoihta hoi caeh ah, tiah a naa.
И отиде Мојсије, и врати се к Јотору тасту свом, и рече му: Пусти ме да идем, да се вратим к браћи својој у Мисиру, да видим јесу ли још у животу. И рече Јотор Мојсију: Иди с миром.
19 Midian prae ah oh naah, Angraeng mah Mosi khaeah, Izip prae ah caeh let ah, na hinghaih pakrong kaminawk loe duek o boih boeh, tiah a naa.
И рече Господ Мојсију у земљи мадијанској: Иди, врати се у Мисир, јер су помрли сви који су тражили душу твоју.
20 To pongah Mosi mah a zu hoi a capanawk to kawk moe, Laa hrang pongah angthuengsak, Sithaw ih cunghet to a ban ah sin moe, Izip prae ah amlaem let.
И узе Мојсије жену своју и синове своје, и посади их на магарца, и пође натраг у земљу мисирску. И узе Мојсије штап Божји у руку своју.
21 Angraeng mah Mosi khaeah, Izip prae ah nam laem let naah, Na ban ah kang suek ih dawnrai hmuennawk to Faro hmaa ah sah paeh; toe anih mah Israel kaminawk caehsak han ai ah, anih ih palung to kam taksak han.
И рече Господ Мојсију: Кад отидеш и вратиш се у Мисир, гледај да учиниш пред Фараоном сва чудеса која ти метнух у руку: а ја ћу учинити да му отврдне срце и не пусти народ.
22 To naah Faro khaeah, Angraeng mah, Israel loe ka capa hoi ka calu ah oh;
А ти ћеш рећи Фараону: Овако каже Господ: Израиљ је син мој, првенац мој.
23 Ka capa mah ka tok to sak hanah, prawt ah, tiah lok kang thuih; to tiah na prawt ai nahaeloe, na capa, na calu to ka hum han, tiah thui paeh, tiah Mosi khaeah a thuih pae.
И казах ти: Пусти сина мог да ми послужи. А ти га не хте пустити; ево ја ћу убити сина твог, првенца твог.
24 A ohhaih im loklam ah caeh naah, Angraeng mah Mosi to hnuk moe, anih to hum hanah patoem.
И кад беше на путу у гостионици, дође к њему Господ и хтеде да га убије.
25 Toe Zipporah mah thlung kanoe to lak moe, a capa ih tangzat hin to aah pacoengah, Mosi khokkung ah akuep moe, Nang loe athii kalong ka sava ah na oh, tiah a naa.
А Сефора узе оштар нож, и обреза сина свог, и окрајак баци к ногама његовим говорећи: Ти си ми крвав заручник.
26 To pongah Angraeng mah Mosi to loihsak; tangzat hin aahhaih athii pongah ni, a zu mah nang loe athii kalong ka sava ah na oh, tiah a naa.
Тада га остави Господ; а она ради обрезања рече: Крвав заручник.
27 Angraeng mah Aaron khaeah, Mosi tongh hanah praezaek ah caeh ah, tiah a naa. To pongah anih loe caeh, Mosi to Sithaw mae ah tongh moe, anih to mok.
А Господ рече Арону: Изиђи у пустињу на сусрет Мојсију. И отиде и срете га на гори Божијој, и пољуби га.
28 To naah Mosi mah Aaron khaeah, Anih patoehkung Angraeng mah thuih ih loknawk boih, a sak han koi dawnrai hmuennawk to a thuih pae boih.
И Мојсије каза Арону све речи Господње, за које га посла, и све знаке које му заповеди.
29 Mosi hoi Aaron loe caeh hoi moe, Israel kacoehtanawk to kawk boih pacoengah, nawnto amkhuengsak.
И отидоше Мојсије и Арон, и скупише све старешине синова Израиљевих.
30 Angraeng mah Mosi khaeah thuih ih loknawk to Aaron khaeah a thuih pae boih, kaminawk hmaa ah dawnrai hmuennawk doeh a sak pae.
И Арон каза све речи, које беше рекао Господ Мојсију, а Мојсије учини знаке пред народом.
31 To naah kaminawk mah tang o; Angraeng loe Israel kaminawk khet hanah angzoh, tiah panoek o moe, nihcae patangkhanghaih to a hnuk pae, tiah a thaih o naah, nihcae mah long ah lu akuephaih hoiah bok o.
И народ верова; и разумеше да је Господ походио синове Израиљеве и видео невољу њихову; и савивши се поклонише се.
