Daniel 11
1 Kai loe Median kami Darius angraenghaih saningto haih naah, anih to thapaek moe, caksak hanah kang doet.
И ја прве године Дарија Мидијанина стадох да Му помогнем, и да Га поткрепим.
2 Vaihi loktang lok to kang thuih han. Khenah, Persia prae ah siangpahrang thumto angzo vop tih; palito haih siangpahrang loe kalah siangpahrangnawk boih pongah angraeng kue tih: anih loe angraenghaih mah thacaksak ueloe, Grik prae to tuk hanah kaminawk boih pahruek tih.
А сада ћу ти казати истину. Ево, још ће три цара настати у Персији; и четврти ће бити богатији од свих, и кад се укрепи богатством својим, све ће подигнути на грчко царство.
3 To pacoengah thacak siangpahrang maeto angzo tih, anih loe thacakhaih hoiah uk ueloe, a koeh baktiah sah tih.
Потом ће настати силан цар, и владаће великом државом и радиће шта хоће.
4 Toe a uk ih prae loe koi ueloe, van takhi songhaih tlim ah prae palito ah ampraek o tih: angmah ih acaengnawk khaeah prae to paek mak ai, a thacakhaih hoi uk ih prae baktiah doeh om mak ai; acaeng kalah kaminawk mah anih ih prae to la pae o ving tih.
А како нестане, расуће се царство његово и разделиће се у четири ветра небеска, не међу натражје његово нити с влашћу с којом је он владао, јер ће се царство његово укинути и допасти другима, а не њима.
5 Aloih bang ih siangpahrang loe thacak tih, angmah angraengnawk thung ih maeto loe angmah pongah thacak kue ueloe, paroeai thacakhaih hoiah a prae to uk tih.
И цар јужни осилиће, и један од кнезова његових, и биће силнији од њега, и владаће, и држава ће његова бити велика.
6 Saning boeng naah nihcae loe nawnto angkom o tih; aloih bang siangpahrang canu loe palungduehaih sak hanah, aluek bang siangpahrang khaeah caeh tih; toe siangpahrang canu loe a thacakhaih tawn poe mak ai; a sava siangpahrang thacakhaih hoi ukhaih doeh cak poe mak ai; to nathuem ah siangpahrang canu bomkung, anih cunkung hoi thapaek kaminawk to hum o boih tih.
И после неколико година они ће се опријатељити, и кћи јужног цара доћи ће к цару северном да учини погодбу; али она неће сачувати силе мишици, нити ће се он одржати мишицом својом, него ће бити предана и она и они који је доведу и син њен и онај који јој буде помагао у то време.
7 Toe siangpahrang canu acaeng thung hoiah aloih bang prae ukkung siangpahrang maeto tacawt tih; anih mah angmah ih misatuh kami hoiah aluek bang siangpahrang ih vangpui to tuh ueloe, pazawk tih:
Потом ће од изданка из корена њеног настати један на место његово, који ће доћи с војском својом и ударити на градове цара северног, и биће их и освојиће их.
8 siangpahrang mah nihcae ih sithawnawk, krangnawk, sui, sum kanglung hoi sak ih atho kana boengloengnawk to, Izip prae ah phaw o tih; anih loe aluek bang siangpahrang pongah saning sawk kue tih.
И богове ће њихове и кнезове њихове са закладама њиховим драгоценим златним и сребрним однети у ропство у Мисир, и остаће неколико година јачи од цара северног.
9 To pacoengah aluek bang siangpahrang loe aloih bang siangpahrang prae tuk hanah akun tih, toe angmah prae ah amlaem let tih.
И тако ће цар јужни доћи у своје царство, и вратиће се у своју земљу.
10 Toe a capanawk mah misatuk han pahruek o ueloe, paroeai misatuh kaminawk to kok o tih; nihcae loe pakaa thai ai kalong tui baktiah angzo o tih, anih loe amlaem let ueloe, a loih bang siangpahrang vangpui sipae khoek to misatuk hanah amsak tih.
Али ће синови његови заратити, и скупиће велику војску; и један ће доћи изненада, и поплавити и проћи; и вративши се ратоваће до града његовог.
11 To naah aloih bang siangpahrang to palungphui ueloe, anih mah aluek bang siangpahrang to tuh tih; aluek bang siangpahrang loe pop parai misatuh kaminawk to tawnh, toe aloih bang siangpahrang mah anih to pazawk tih.
Тада ће се разљутити цар јужни, и изаћи ће и ратоваће с њим, с царем северним, и подигнуће велику војску, те ће му бити дата у руке војска.
12 Pop parai misatuh kaminawk pazawk pacoengah, aloih bang ih siangpahrang loe amoek ueloe, sang hato pongah kanoih pop parai kaminawk to hum tih; toe misa pazawkhaih to cak poe mak ai.
И кад разбије војску, понеће се срце његово, и побиће хиљаде, али се неће укрепити.
13 Aluek bang siangpahrang loe hmaloe ih kami pong pop kue ah, misatuh kaminawk to kok tih, saning nazetto maw akra pacoengah, maiphaw congca hoiah amthoep ueloe, kanoih parai misatuh kaminawk hoi nawnto angzo let tih.
Јер ће цар северни опет дигнути војску већу од прве; и после неколико година доћи ће с великом војском и с великим благом.
14 To naah aloih bang siangpahrang loe misa tawn mang tih; hnuksakhaih akoep hanah angmah ih kaminawk mah anih to misa angthawk o thuih tih; toe nihcae mah pazawk o mak ai.
И у то ће време многи устати на цара јужног; и зликовци од твог народа подигнуће се да се потврди утвара, и попадаће.
15 To pongah aluek bang siangpahrang to angzo tih, misa anghawkhaih long khaw to takae o ueloe, kacakah pakaa ih vangpui to la o tih: aloih bang misatuh kaminawk loe pakaahaih tha tawn o mak ai, kahoih koek qoih ih misatuh kaminawk mah doeh pakaa o thai mak ai.
И доћи ће цар северни, и начиниће опкопе, и узеће тврде градове, и мишице јужног цара неће одолети ни изабрани народ његов, нити ће бити силе да се опре.
16 Anih tuh kami loe a koeh baktih toengah hmuen to sah tih, mi doeh a hma ah angdoe thai mak ai: anih mah lensawk prae to tuh ueloe, amrosak tih.
И онај дошав на њ чиниће шта хоће, и неће бити никога да му се опре; и зауставиће се у красној земљи, коју ће потрти својом руком.
17 Anih loe katoeng kaminawk to angmah khaeah hoi ueloe, prae thacakhaih boih hoiah aloih bang prae thungah akun hanah tha pathok tih; aloih bang ih siangpahrang to amrosak hanah, aluek bang ih siangpahrang mah nongpata maeto paek tih; toe nongpata mah anih han toksah pae mak ai, anih han atho doeh om mak ai.
Потом ће окренути да дође са силом свега царства свог, али ће се погодити с њим, и даће му кћер за жену да би га упропастио, али се она неће држати, нити ће бити с њим.
18 To pacoengah aluek bang siangpahrang loe tuipui thung ih praenawk bangah angqoi ueloe, kanoih parai kaminawk to naeh tih: toe misatuh angraeng maeto mah to kaminawk nuiah sak ih kahoih ai hmuen to amtuengsak han ai ah, a sak ih kahoih ai hmuen to misatuh siangpahrang nuiah krahsak lat tih.
Потом ће се окренути на острва, и освојиће многа; али ће један војвода прекинути срамоту коју чини, и обориће на њ срамоту његову.
19 To pacoengah anih loe sipae hoi takui ih misa abuephaih kaom angmah prae ah amlaem let tih; toe anih loe loklam ah amtimh tih, hnuk let han om mak ai boeh.
Потом ће се окренути ка градовима своје земље, и спотакнуће се и пашће, и неће се више наћи.
20 Anih toksakhaih ahmuen toepkung aluek bang ih siangpahrang loe lensawk siangpahrang prae to caksak poe hanah, tamut cong kami khaeah tamut cong hanah lok to paek tih; toe saning akra ai ah anih loe palungphuihaih pongah na ai, misa angtukhaih pongah doeh na ai ah, anghma angtaa tih.
И на његово ће место настати који ће послати настојника у слави царској; али ће за мало дана погинути без гнева и без боја.
21 Anih ih qawktoep hanah siangpahrang qawktoep kami ah suek ih siangpahrang ih acaeng ai, panuet thok kami maeto mah qawk to toep tih; toe anih loe tha patoh ai ah lunghoita hoiah angzo ueloe, kasae pacaenghaih hoiah prae to la tih.
А на његово ће место доћи незнатан човек, коме није намењена част царска; али ће доћи мирно и освојиће царство ласкањем.
22 Tui baktiah thacak misatuh kaminawk to a hma hoiah amrosak boih tih; ue, Sithaw lokmaihaih kasah zaehoikung angraeng doeh paduek tih.
И мишице које плаве он ће поплавити и поломити, па и кнеза с којим је учинио веру.
23 To tiah anih mah angdaehaih to sah tih, toe alinghaih hoiah ni angdaehhaih to sah tih; kami zetta e, anih loe thacak tih.
Јер удруживши се с њим учиниће превару, и дошавши надвладаће с мало народа.
24 Anih loe misa angtukhaih om ai ah, poek ai pui hoiah caaknaek pop koek prae thungah akun tih; anih loe ampanawk hoi ampa ih ampanawk mah sak o vai ai ih hmuen to sah tih: a lak ih hmuenmae congcanawk to minawk hanah pazet tih; kacakah pakaa ih vangpui to atue setta thung lak hanah pacaeng tih.
И доћи ће мирно у родна места у земљи, и учиниће шта ни очеви његови ни очеви отаца његових не учинише, разделиће им плен и грабеж и благо, и смишљаће мисли на градове, за неко време.
25 Anih mah pop parai misatuh kami to pakhueng ueloe, misahoihaih hoiah aloih bang ih siangpahrang to tuh tih: aloih bang ih siangpahrang doeh kating ai pop misatuh kami thacakhaih hoiah misatuk hanah amsak toeng tih; toe aloih bang ih siangpahrang nuiah kasae sak han pacaeng o pongah, anih loe angdoe thai mak ai.
Потом ће подигнути силу своју и срце своје на цара јужног с великом војском; и цар ће јужни доћи у бој с великом и врло силном војском; али неће одолети, јер ће му се чинити невера.
26 Ue, angmah pacah ih kaminawk mah siangpahrang to hum o tih; to naah anih ih misatuh kaminawk loe anghma angtaa o tih; kating ai kaminawk dueh o tih.
И који једу хлеб његов сатрће га; војска ће његова поплавити, и многи ће пасти побијени.
27 Siangpahrang hnik loe kahoih ai hmuen to poek hoi ueloe, caboi maeto nuiah amsawnlok to thui hoi tih; toe atim hoi haih to koep thai mak ai: long boenghaih loe atue khaehhaih phak naah ni om tih.
И срце ће обојице царева радити о злу, и за једним ће столом лагати; али се неће извршити; јер ће крај још бити у одређено време.
28 To pacoengah aluek bang ih siangpahrang loe hmuenmae angraeng paraihaih hoiah angmah prae ah amlaem tih; to naah ciimcai lokmaihaih kasah Sithaw kaminawk to ut ueloe, hmuenmae koeh thaithue paro pae pacoengah ni angmah prae ah amlaem vop tih.
И тако ће се вратити у своју земљу с великим благом; и срце ће се његово обратити на свети завет, и кад изврши, вратиће се у своју земљу.
29 Atue khaehhaih phak naah, anih loe aloih bang ih prae to tuk hanah angzo let tih; toe hmaloe ih baktiah om mak ai, hnukkhuem ih baktiah doeh om mak ai.
У одређено ће време опет доћи на југ; али други пут неће бити као први пут.
30 Kittim ih palongpuinawk mah anih to pakaa khoep ueloe, palungnat hoiah amlaem let tih; anih amlaem let naah, ciimcai Sithaw lokmaihaih, tiah doeh sah ai kaminawk hoiah ampui sah tih, anih loe palungphui loiah ciimcai Sithaw khaeah lokmaihaih sah kaminawk to paro tih.
Јер ће доћи на њ лађе китејске, и он ће се ојадити, те ће се вратити; и разљутиће се на свети завет, и извршиће; и вративши се сложиће се с онима који остављају свети завет.
31 Anih mah angmah ih misatuh kaminawk to pahruek ueloe, hmuenciim to amhnong sak tih; ni thokkruek sak ih angbawnhaih to pakaa o ving ueloe, to ahmuen ah kamrosak thaih panuet thok hmuen to suem o tih.
И војска ће стајати уза њ, и оскврниће светињу у граду, и укинути жртву свагдашњу и поставиће гнусобу пустошну.
32 Siangpahrang mah lokmaihaih tiah doeh sah ai kaminawk anih khaeah athum o thai hanah, alinghaih lok hoiah zoek tih; toe Sithaw panoek kaminawk loe thacakhaih hoiah anih ih lok to aek o tih.
И који су безбожни према завету, он ће их ласкањем отпадити; али народ који познаје Бога свог охрабриће се и извршиће.
33 Kaminawk thung ih palungha kaminawk mah kanoih parai kaminawk to loklam patuek tih; toe nihcae loe pop parai ani thungah sumsen hoi humhaih, hmai hoi qoenghaih, misong ah naehhaih hoi hmuenmae lomhaih to tong o tih.
И разумни у народу научиће многе, и падаће од мача и огња, ропства и грабежа много времена.
34 To tiah nihcae raihaih tongh o naah, abomhaih zetta ni hnu o tih; toe poekcak ai kaminawk loe kami aling thaih kaminawk hoiah amzok o tih.
Али падајући добиће малу помоћ; и многи ће пристати с њима дволичећи.
35 Atue boenghaih pha ai karoek to, nihcae thung ih thoemto panoekhaih tawn kaminawk to ciimsak moe, coek koi om ai ah anglungsak hanah, nihcae loe amtimh o tih; to hmuen loe anih mah atue khaehhaih karoek to om tih.
И од разумних ће пасти неки да би се окушали и очистили и убелили до рока, јер ће још бити рок.
36 Siangpahrang loe a koeh baktiah hmuen to sah tih, sithawnawk boih pong kasang ah angmah hoi angmah to amkoeh ueloe, amlue tih; anih mah sithawnawk ih Sithaw lok aekhaih to thui tih, anih loe Sithaw palungphuihaih akoep ai karoek to khosak hoih tih; to hmuen loe lok takroek tangcae ih baktiah om tih.
И тај ће цар чинити шта хоће, и подигнуће се и узвисиће се изнад сваког бога, и чудно ће говорити на Бога над боговима, и биће срећан докле се не сврши гнев, јер ће се извршити шта је одређено.
37 To siangpahrang loe ampanawk ih sithaw, nongpatanawk mah koeh ih kawbaktih sithaw doeh khingyahaih tawn mak ai; tih boih pong kasang ah angmah hoi angmah to amkoeh tih.
Неће марити ни за богове својих отаца ни за љубав женску, нити ће за ког бога марити, него ће се узвишавати нада све.
38 Toe nihcae pakoeh zuengah misa buephaih kacak sipae to sithaw ah pakoeh tih; anih loe ampanawk mah panoek vai ai ih sithaw to pakoeh lat pongah, to sithaw to sui, sum kanglung, atho kana thlung, koeh koi kaom hmuenmaenawk hoiah khingyahaih paek tih.
И на место Бога Најсилнијег славиће бога ког оци његови не знаше, славиће златом и сребром и драгим камењем и закладама.
39 Angmah panoek ih prae kalah sithaw bok kaminawk abomhaih rang hoiah, kacak parai misa angvaenghaih sipae to tuh tih, to tiah a lensawkhaih to sang aep tih: to kaminawk to ukkung ah suem ueloe, nihcae han prae to pazet tih.
И учиниће да градови Бога Најсилнијег буду бога туђег; које позна умножиће им славу и учиниће их господарима над многима и разделиће земљу место плате.
40 Atue boenghaih phak naah loe aloih bang ih siangpahrang mah aluek bang ih siangpahrang to tuh tih; aluek bang ih siangpahrang loe hrang lakoknawk, hrang angthueng misatuh kaminawk, pop parai palongpuinawk hoiah angzo ueloe, anih to kamhae takhi baktiah tuh tih: to prae thungah tui kalong baktiah akun ueloe, nihcae to tuh pazawk tih.
А у последње време јужни ће се цар побити с њим; и цар ће северни ударити на њ као вихор с колима и коњицима и с многим лађама, и ушавши у земље поплавиће и проћи.
41 Anih loe lensawk prae thungah doeh akun tih, pop parai prae kaminawk to dueh o tih; toe Edom, Moab hoi Ammon prae zaehoikungnawk loe anih ban thung hoi loih o tih.
И доћи ће у красну земљу, и многи ће пропасти, а ови ће се избавити од његових руку: едомска, моавска и главни део синова Амонових.
42 A thacakhaih ban hoiah pop parai praenawk to la tih, Izip prae doeh loih mak ai.
И посегнуће руком својом на земље, и земља мисирска неће умакнути.
43 Toe anih mah sui, sum kanglung hoi Izip prae thung ih atho kana hmuen congcanawk to la boih tih; Lybia hoi Ethiopia doeh pazawk tih.
И освојиће благо у злату и у сребру и све закладе мисирске; и Ливијани и Етиопљани ићи ће за њим.
44 Toe ni angyae bang hoi aluek bang ih tamthang mah anih to tasoehsak tih; to pongah anih loe palungphui parai ueloe, pop parai kaminawk hum hanah caeh tih.
Али ће га гласови са истока и са севера смести, те ће изаћи са великим гневом да погуби и затре многе.
45 Anih mah tuipui hoi lensawk ciimcai mae salakah kahni im to sah tih; toe anih loe bomkung tawn ai ah, boenghaih to pha tih.
И разапеће шаторе двора свог међу морима на красној светој гори; и кад дође к свом крају, нико му неће помоћи.
