Toksahkungnawk 27
1 Italy prae ah palong hoi caeh han kam sak o pacoengah, Pawl hoi thongkrah thoemto kaminawk to, Augusta ih misatuh cumvaito ukkung, Julia khaeah aap o.
И као што би одређено да идемо у Талијанску, предаше и Павла и друге неке сужње капетану, по имену Јулију, од ћесареве чете.
2 Adramyttium palongpui to kang thueng o moe, Asia prae tuipui taengah kaom avangnawk ah caeh han ka poek o; Aristarka, tiah ahmin kaom Macedonoia prae, Thessalonika vangpui ih kami maeto doeh kaicae hoi nawnto oh.
А кад уђосмо у лађу адрамитску да пловимо у азијска места, отискосмо се; и с нама беше Аристарх Македонац из Солуна.
3 Khawnbangah loe Sidon vangpui ah kang hak o. Angaihaih hmuennawk sakthaih hanah, Julia mah Pawl to angmah ih ampuinawk khaeah caehsak.
И други дан дођосмо у Сидон. И Јулије држаше Павла лепо, и допусти му да одлази к својим пријатељима и да га послужују.
4 To ahmuen hoiah kam sak o, takhi song pongah Cyprus prae aloih bang hoiah ka caeh o.
И оданде одвезавши се допловисмо у Кипар, јер ветрови беху противни.
5 Cilicia hoi Pamphylia tuipui to ka poeng o moe, Lycia prae Myra vangpui ah kang hak o.
И препловивши пучину киликијску и памфилијску дођосмо у Миру ликијску.
6 To vangpui ah misatuh cumvaito ukkung mah Italy prae ah kacaeh Alexandria palongpui to hnuk, to palongpui to kang thueng o roep.
И онде нашавши капетан лађу александријску која плови у Талијанску, метну нас у њу.
7 Ni nazetto thung maw amzaita hoi ka caeh o pacoengah, paroeai raihaih hoiah Cnidus to ka phak o, takhi mah pakaa han ai ah, Salmone vangpui zaeh ah kaom Krete prae bangah ka caeh o;
И пловивши много дана споро, и једва дошавши према Книду, јер нам ветар не даваше, допловисмо под Крит код Салмоне.
8 Paroeai raihaih hoiah to ahmuen to ka poeng o moe, Lasea vangpui taengah kaom Fair, tiah ahmin kaom palongpui anghakhaih ahmuen to ka phak o.
И једва се возећи поред краја, дођосмо на једно место које се зове Добра Пристаништа, код ког близу беше град Ласеја.
9 Ni paroeai ka patoh o boeh moe, buhzahhaih atue doeh boeng boeh, toe palongpui hoi kholong caeh han zit thoh, tiah Pawl mah panoek naah, nihcae khaeah,
А пошто прође много времена, и већ пловљење не беше без страха, јер и пост већ беше прошао, саветоваше Павле
10 Nawkamyanawk, Vaihi tuilam hoi kholong a caeh o hanah paroeai zit thoh, palongpui amro moe, hmuenmaenawk anghmat han ih khue ai, aimacae hinghaih khoek to raihaih paek tih, tiah poekhaih paek.
Говорећи им: Људи! Видим да ће пловљење бити с муком и великом штетом не само товара и лађе него и душа наших.
11 Toe misatuh cumvaito ukkung loe Pawl mah thuih ih lok pongah, palong mongh kami hoi palong tawnkung mah thuih ih lok to tahngaih lat.
Али капетан послуша већма крманоша и господара од лађе неголи Павлове речи.
12 Siktue thung to palong anghakhaih ahmuen ah oh han hoih ai pongah, kapop kaminawk mah loe caeh poe han a koeh o, Phoenix to phak moe, toah siktue thung oh han a koeh o; to palongpui anghakhaih ahmuen loe Krete prae thungah oh, niduem aluek bang hoi niduem aloih bangah anghae.
А не будући пристаниште згодно за зимовник, саветоваху многи да се одвезу оданде, не би ли како могли доћи до Финика, и онде да зимују у пристаништу критском, које гледа к југу и к западу.
13 Aloih bang ih takhi amzaita hoi song naah loe, a koeh o ih baktiah om tih hmang, tiah poekhaih a tawnh o pongah, palongpui paehhaih qui to a khramh o moe, Krete tuipui taeng hoiah a caeh o.
И кад дуну југ, мишљаху да им се воља испуни, и подигнувши једра пловљаху покрај Крита.
14 Akra ai ah Euroclydon, tiah kawk ih takhisae to songh.
Али не задуго потом дуну, насупрот њему, буран ветар који се зове Евроклидон.
15 Takhi kaham mah palongpui to hmuh pongah, hmabang ah ka caeh o thai ai boeh; to naah palongpui to ka prawt o sut moe, angmah koeh baktiah takhi mah hmuh.
А кад се лађа оте, и не могаше се ветру противити, предадосмо је валовима и ношаху нас.
16 Klauda, tiah kawk ih tui mah takui ih prae ah ka cawnh o, palong tetta amro ving han ai ah rai parai ah ka caeh o:
А кад прођосмо мимо једно острво које се зове Клауда, једва могосмо удржати чамац,
17 to palong ta to palongpui nuiah azuh o tahang moe, palongpui nuiah kacakah qui hoi a paeh o; savuet nuiah angtang moeng tih, tiah zit o pongah, payang ih kahni to a khramh o ving, to pongah ni takhi mah palong to koeh thaithue hmuh.
Који извукавши, свакојако помагаху, те га привезасмо одозго за лађу; а бојећи се да не удари на пруд, спустисмо једра, и тако се плављасмо.
18 Takhi sae hoi tuiphu tha oh hmoek pongah, khawnbangah loe palongpui anghoep kue hanah kazit hmuennawk to a vah o.
А кад нам веома досађиваше бура сутрадан избациваху товаре.
19 Ni thumto naah loe kaimacae ban hoi roe palongpui thung ih hmuennawk to ka vah o.
И у трећи дан својим рукама избацисмо алат лађарски.
20 Ni paroeai thung ni hoi cakaehnawk to amtueng ai, takhi sae song aep aep pongah ka loih o tih, tiah poekhaih roe om ai boeh.
А кад се ни сунце ни звезде за много дана не показаше, и бура не мала навалила, беше пропала сва нада да ћемо се избавити.
21 Buh caa ai ah ni nazetto maw ka oh o pacoengah, Pawl mah nihcae hma ah angdoet moe, Nawkamyanawk, ka lok na tahngaih o moe, tui mah takui ih Krete prae hoiah a caeh o ai nahaeloe, hae baktih patangkhanghaih hoi raihaih hae a tongh o mak ai.
И кад се задуго није јело, онда Павле ставши преда њих рече: Требаше дакле, о људи! Послушати мене, и не отискивати се од Крита, и не имати ове муке и штете.
22 Toe vaihi loe kamongah om oh: palongpui khue ni amro tih, kami hinghaih loe amro mak ai.
И ево сад вас молим да будете добре воље: јер ниједна душа од вас неће пропасти осим лађе;
23 Cangduem qum ah, kai tawnkung, a tok ka sak pae ih, Sithaw ih van kami kai khaeah amtueng moe,
Јер у ову ноћ стаде преда ме анђео Бога ког сам ја и коме служим,
24 Pawl, zii hmah; Caesar hma ah na hoi o tih: khenah, nang hoi nawnto palongpui thungah kholong caeh kaminawk to Sithaw mah nang hanah paek boih boeh, tiah ang naa.
Говорећи: Не бој се, Павле! Ваља ти доћи пред ћесара; и ево ти дарова Бог све који се возе с тобом.
25 To pongah nawkamyanawk, poek nawmhaih hoiah om oh: kai khaeah ang thuih ih lok baktih toengah om tih, tiah Sithaw tanghaih ka tawnh, tiah a naa.
Зато не бојте се, људи; јер верујем Богу да ће тако бити као што ми би речено.
26 Kawbangah doeh tui mah takui ih prae maeto ah loe palongpui hae angtang zoezah tih, tiah a naa.
Али ваља нам доћи на једно острво.
27 Ni hatlai palito qum ka phak o moe, Andria tuipui thungah ka caeh o, qum taning ah palong mongh kaminawk mah prae maeto phak tom boeh, tiah a poek o;
А кад би четрнаеста ноћ, и ми се у поноћи плављасмо по адријанској пучини, помислише лађари да се приближују к некаквој земљи.
28 tui to a tah o naah lam pumphae to thuk: nawnetta a caeh o moe, tah o let naah loe lam hatlai pangato thuk.
И измеривши дубину нађоше двадесет хвати; и прошавши мало опет измерише, и нађоше петнаест хвати.
29 Thlung daeng moeng tih, tiah a zit o pongah, taai khok baktih kaom sum kazit palito tui thungah pakhrak o moe, lawkthuihaih hoiah khodai to a zing o.
Онда бојећи се да како не ударе на прудовита места бацише са стражњег краја лађе четири ленгера, па се мољасмо Богу да сване.
30 Palongpui mongh kaminawk loe palongpui to caehtaak hanah, palongpui hma ah a caeh o, sum kazit tui thungah pakhrah kami baktiah angsak o moe, palongpui nui ih palong tetta to tuipui thungah pakhrak o tathuk, to tiah a sak o li naah,
А кад лађари гледаху да побегну из лађе, и спустише чамац у море изговарајући се као да хоће с предњег краја да спусте ленгере,
31 Pawl mah misatuh cumvaito ukkung hoi misatuh kaminawk khaeah, Hae kaminawk palongpui thungah om o ai nahaeloe, na loih o thai mak ai boeh, tiah a naa.
Рече Павле капетану и војницима: Ако ови не остану у лађи, ви не можете живи остати.
32 To pacoengah misatuh kaminawk mah palong paehhaih qui to aah o moe, palong to tui thungah pakhrak o.
Тада војници одрезаше ужа на чамцу и пустише га те паде.
33 Khodai tom naah loe, Pawl mah nihcae boih buhcaak o hanah thuih pae, Vaihni loe buhcaa ai ah na oh o haih ni hatlai palito phak boeh.
А кад хтеде да сване, мољаше Павле све да једу, говорећи: Четрнаести је дан данас како чекате и не једући живите ништа не окусивши.
34 To pongah buhcaa o lai ah: ngan na tui o thai hanah buh to caa oh: nangcae lu nui ih sam maeto mataeng doeh angmuen mak ai, tiah a naa.
Зато вас молим да једете: јер је то за ваше здравље. А ни једном од вас длака с главе неће отпасти.
35 Lok a thuih pacoengah, takaw to a lak moe, nihcae boih hma ah Sithaw khaeah lawkthuih; to pacoengah takaw to a aeh moe, a caak.
И рекавши ово узе хлеб, и даде хвалу Богу пред свима, и преломивши стаде јести.
36 To naah nihcae mah poeknawmhaih hoiah takaw to caak o boih.
Онда се сви развеселивши и они једоше.
37 Palongpui thungah angthueng kaminawk loe sangqum boih ah cumvai hnet, quisarih, tarukto ka oh o.
А у лађи беше нас душа свега двеста и седамдесет и шест.
38 Buhcaak boep o pacoengah palongpui anghoep kue hanah, cangni to tuipui thungah a vah o.
И наситивши се јела, олакшаше лађу избацивши пшеницу у море.
39 Khodai naah loe nihcae mah saoeng to hnuk o, toe to ahmuen to panoek o ai; palongpui anghakhaih ahmuen to hnuk o naah, angcoeng thai nahaeloe toah palongpui anghaksak han poekhaih a tawnh o.
А кад би дан не познаваху земље; него угледаше некакав залив с песком, на који се договорише ако буде могуће, да извуку лађу.
40 Takhi mah palong to tuicing bangah thaak hanah, nihcae mah taai khok baktih kaom sum kazit to tuipui thungah pakhrak o moe, palong thoekhaih ahmuen ah paeh ih quinawk to khramh o pacoengah, payang ih kahni doeh a khramh o.
И подигнувши ленгере вожаху се по мору, и одрешивши ужа на крмама, и раширивши мало једро према ветрићу који дуваше, вожасмо се крају.
41 Tuipui angqumhaih ahmuen phak naah loe, palongpui mah long to daeng; palongpui tahmawh to savuet pongah angtang caeng, to pongah palongpui loe caeh thai ai boeh, kaham tuiphu tha mah palongpui ahnuk bang to amrosak.
А кад дођосмо као на један језик, где се море као раздељује, насади се лађа; и предњи крај, који се насади, оста тврд да се не може помакнути, а крма се разбијаше од силе валова.
42 To naah thongkrah kaminawk mah tui alaek o ueloe, cawn o ving moeng tih, tiah misatuh kaminawk mah poek o pongah, nihcae to hum hanah a poek o.
А војници се договорише да побију сужње, да који не исплива и не утече.
43 Toe misatuh cumvaito ukkung mah loe Pawl to pahlong hanah koeh, to pongah nihcae poekhaih to anih mah pakaa pae; tui alaek thaih kami loe palongpui thung hoi tuipui thungah lungpung o moe, tuicing bangah alaek o hanah anih mah lokpaek:
Али капетан желећи сачувати Павла забрани њихов договор, и заповеди онима који знаху пливати да искоче најпре, и да изиђу на земљу;
44 kanghmat thoemto kaminawk khaeah, palongpui nuiah om oh, tiah a naa, thoemto kaminawk khaeah loe kamro palong thingphaek nuiah oh o hanah lok a paek. Hnukkhuem ah, nihcae loe loih o moe, tuicing bangah phak o boih.
А остали једни на даскама а једни на чему од лађе. И тако изиђоше сви живи на земљу.
