Toksahkungnawk 16
1 Anih loe Derba ah caeh moe, to ahmuen hoiah Lystra ah caeh: khenah, to vangpui ah Timote, tiah ahmin kaom, a hnukbang kami maeto oh, amno loe tanghaih tawn Judah kami ah oh moe, ampa loe Grik kami ah oh:
Дође пак у Дерву и у Листру, и гле, онде беше неки ученик, по имену Тимотије, син неке жене Јеврејке која вероваше, а оца Грка;
2 anih loe Lystra hoi Ikonium vangpui ih nawkamyanawk mah pakoeh ih kami ah oh.
За њега добро сведочаху браћа која беху у Листри и у Иконији.
3 Pawl mah anih to angmah hoi nawnto caeh haih poe han koehhaih tawnh; anih ih ampa loe Judah kami ni, tiah toah kaom Judahnawk boih mah panoek o pongah, anih to caeh haih moe, tangyat hin to a aah pae.
Овог намисли Павле да узме са собом; и узе га, и обреза Јевреја ради који беху у оним местима: јер сви знаху оца његовог да беше Грк.
4 Nihcae loe vangpui maeto pacoeng maeto ah a caeh o moe, Jerusalem ah kaom patoeh ih kaminawk hoi kacoehtanawk mah sak ih pazui han koi daan to nihcae khaeah thuih pae o.
И кад пролажаху по градовима, предаваше им да држе уредбе које уредише апостоли и старешине у Јерусалиму.
5 To pongah kricaabunawk tanghaih bangah cak o moe, nithokruek kami pung o.
А цркве се утврђиваху у вери, и сваки дан биваше их више.
6 Asia prae ah lokthuih hanah Kacai Muithla mah pakaa pae pongah, Phrygia hoi Galatia prae ah caeh o poe.
А кад прођоше Фригију и галатијску земљу, забрани им Дух Свети говорити реч у Азији.
7 Mysia prae a phak o pacoengah, nihcae loe Bithynia prae ah caeh han amsak o: toe Muithla mah caehsak ai.
А кад дођоше у Мисију хтеше да иду у Витинију, и Дух не даде.
8 To pongah nihcae loe Mysia prae to poeng o moe, Troas vangpui ah caeh o tathuk.
А кад прођоше Мисију, сиђоше у Троаду.
9 Toah oh o nathuem ah aqum ah Pawl mah hnuksakhaih to amtueng pae; Macedonia kami maeto loe angdoet moe, kaicae abomh hanah Macedonia prae ah angzo ah, tiah tahmenhaih hnik.
И Павлу се јави утвара ноћу: беше један човек из Македоније, и стајаше молећи га и говорећи: Дођи у Македонију и помози нам.
10 Pawl mah to hnuksak ih hmuen hnuk pacoengah, Sithaw mah nihcae khaeah tamthanglok hoih thuih hanah ang kawk, tiah ka panoek o pongah, Macedonia ah caeh han kam sak o roep.
А кад виде утвару, одмах гледасмо да изиђемо у Македонију, дознавши да нас Господ позва да им проповедамо јеванђеље.
11 Troas hoiah katoengah Samothracia vangpui khoek to ka caeh o, khawnbangah loe to ahmuen hoi Nepolis ah ka caeh o.
А кад се одвезосмо из Троаде, дођосмо у Самотрак, и сутрадан у Неапољ,
12 To ahmuen hoiah Macedonia prae thung ih kalen koek vangpui Philippi ah khok hoi ka caeh o: toah ni nazetto maw loe ka cam o.
А оданде у Филибу, које је први град земље Македоније, насеље римско; и у оном граду остасмо неколико дана.
13 Sabbath niah loe sakzong ih atawk baktiah lawkthuih hanah, vangpui hoiah ka tacawt o moe, tuipui zaeh ah ka caeh o; toah kang hnut o moe, toah amkhueng nongpatanawk khaeah lok ka thuih pae o.
А у дан суботни изиђосмо из града к води где беше богомоља; и седавши говорисмо к женама које се беху сабрале.
14 Toah kaicae ih lok tahngai, Thyatira vangpui ih, Sithaw bok Lydia, tiah ahmin kaom, kahni kamling kazaw nongpata maeto oh: Pawl mah thuih ih loknawk to talawk thai hanah, Angraeng mah anih ih palung to paongh pae.
И једна богобојазна жена, по имену Лидија, из града тијатирског, која продаваше скерлет, слушаше: и Господ отвори срце њено да пази на речи Павлове.
15 Anih loe angmah hoi angmah ih imthung takoh kaminawk boih hoi nawnto tuinuemhaih hnuk pacoengah, Angraeng khaeah oep kaom ah khosah kami ah nang poek o nahaeloe, kai im ah angzo oh loe, cam o raeh, tiah kaicae to ang pacae.
А кад се крсти она и кућа њена, мољаше нас говорећи: Ако мислите да ја верујем Господа, уђите у моју кућу и живите. И натера нас.
16 To pacoengah lawkthuihaih ahmuen ah ka caeh o naah, hmabang angzo han koi hmuen thui thaih taqawk tawn nongpata maeto ka hnuk o, anih mah hmabang angzo han koi hmuen thuihaih rang hoiah angmah ih angraeng hanah phoisa paroeai a hak pae:
А догоди се кад иђасмо на молитву да нас срете једна робиња која имаше дух погађачки и врачајући доношаше велики добитак својим господарима.
17 to nongpata loe Pawl hoi kaicae hnukah angzoh moe, Hae kaminawk loe kaicae pahlonghaih loklam patuekkung, kasang koek Sithaw ih tamna ah oh o, tiah hangh.
Ова пође за Павлом и за нама, и викаше говорећи: Ови су људи слуге Бога Највишег, који јављају нама пут спасења.
18 To nongpata mah ni paroeai thung to tiah thuih. Toe Pawl loe poeknawm ai pongah, anih khaeah angqoi moe, taqawk hanah Jesu Kri ih ahmin hoiah hae nongpata takoh thung hoi tacawt hanah, lok kang paek, tiah a naa. Akra ai ah ah anih takoh thung hoiah taqawk to tacawt roep.
И овако чињаше много дана. А кад се Павлу досади, окрену се и рече духу: Заповедам ти именом Исуса Христа, изиђи из ње. И изиђе у тај час.
19 Toe anih ih angraengnawk mah phoisa hnukhaih loklam om ai boeh, tiah panoek o naah, Pawl hoi Silas to naeh o moe, hmuenmae zawhhaih ahmuen ih ukkungnawk khaeah caeh o haih.
А кад видеше њени господари да изиђе нада њиховог добитка, узеше Павла и Силу и одвукоше их на пазар ка кнезовима.
20 Nihnik to lokcaekkung khaeah hoih o moe, Hae Judah kami hnik loe, aicae vangpui hanah raihaih paek hoi,
И доведавши их к војводама, рекоше: Ови су људи Јевреји, и муте по нашем граду,
21 nihnik loe aicae Rom kaminawk mah, sak han koi ai hmuen hoi tapom han kakrah ai, khosakhaih atawknawk to patuk hoi, tiah a naa o.
И проповедају обичаје које нама не ваља примати ни творити, јер смо Римљани.
22 To naah nihnik boh hanah paroeai kaminawk angthawk o: lokcaekkungnawk mah nihnik ih khukbuen to khringh pae o moe, nihnik boh hanah lokpaek o.
И слеже се народ на њих, и војводе издреше им хаљине, и заповедише да их шибају.
23 Nihnik boh o pakpalak pacoengah, thongim thungah pakhrak o, nihnik to thongim thungah kahoihah toep hanah thongim toepkung khaeah thuih pae o.
И пошто их здраво избише бацише их у тамницу, и заповедише тамничару да их добро чува.
24 To tiah thuih ih lok baktih toengah, thongim toepkung mah nihnik to thongim athung koekah suek o moe, a khok thlongthuk pae o.
Примивши такву заповест он их баци у најдоњу тамницу и ноге им метну у кладе.
25 Pawl hoi Silas loe aqum ah lawkthuih hoi moe, Sithaw pakoehhaih laa to a sak hoi: nihnik mah sak ih laa to thongim krah kaminawk mah tahngaih o.
А у поноћи беху Павле и Сила на молитви и хваљаху Бога; а сужњи их слушаху.
26 Akra ai ah talih hnawh moe, thongim to anghuenh: thongim thoknawk amongh boih moe, kaminawk boih ih sumqui to angkhram pae.
А уједанпут тако се врло затресе земља да се помести темељ тамнички; и одмах се отворише сва врата и свима спадоше окови.
27 Thongim toepkung loe iihaih hoi angthawk naah, kam-ong thongim thoknawk to a hnuk; to naah angmah ih haita to aphongh moe, angmah hoi angmah anghum han thuih.
А кад се пробуди тамничар и виде отворена врата тамничка, извади нож и хтеде да се убије, мислећи да су побегли сужњи.
28 To naah Paul mah, Nangmah hoi nangmah anghum hmah: kaicae loe haeah ni ka oh o boih, tiah tha hoi hang.
А Павле повика здраво говорећи: Не чини себи зло никакво, јер смо ми сви овде.
29 Thongim toepkung loe hmai paaang moe, thongim thungah akun, Pawl hoi Silas ih khokkung ah tasoehhaih hoiah tabok pae,
А он заискавши свећу улете и дрхћући припаде к Павлу и Сили;
30 nihnik to thongim tasa bangah a caeh haih moe, Patukkung hnik, Pahlonghaih ka hnuk hanah timaw ka sak han? tiah a naa.
И изведавши их напоље рече: Господо! Шта ми треба чинити да се спасем?
31 Nihnik mah, Angraeng Jesu Kri to tang ah, to tih nahaeloe nangmah hoi nangmah ih imthung takoh boih pahlong ah om tih, tiah a naa hoi.
А они рекоше: Веруј Господа Исуса Христа и спашћеш се ти и сав дом твој.
32 Nihnik mah Angraeng ih lok to anih hoi angmah ih imthung takoh boih khaeah thuih pae hoi.
И казаше му реч Господњу, и свима који су у дому његовом.
33 To na aqum ah thongim toepkung mah nihnik bohhaih ahmaanawk to pasaeh pae; to naah angmah hoi angmah ih imthung takoh kaminawk boih tuinuemhaih hnuk o roep.
И узе их у онај сат ноћи и опра им ране; и крсти се он и сви његови одмах.
34 Thongim toepkung mah nihnik to angmah ih im ah caeh haih moe, nihnik hma ah buh patoem pae; angmah hoi angmah ih imthung takohnawk boih mah Sithaw tang o boeh pongah, anghoehaih hoiah oh o.
И уведавши их у свој дом постави трпезу, и радоваше се са свим домом својим што верова Бога.
35 Khawnbang khodai naah loe, lokcaekkungnawk mah, nihnik to prawt hanah thongim toepkung khaeah kami patoeh.
А кад би дан, послаше војводе пандуре говорећи: Пустите ова два човека.
36 To naah thongim toepkung mah Pawl khaeah, Nanghnik prawt hanah lokcaekkung mah kami patoeh boeh: to pongah vaihi tacawt hoih loe kamongah caeh hoi lai ah, tiah a naa.
А тамничар каза речи ове Павлу: Послаше војводе да се пустите; сад дакле изиђите и идите с миром.
37 Pawl mah nihcae khaeah, Kaihnik loe Rom kami ah ni ka oh hoi, toe lokcaek ai ah kaminawk hma ah ang boh o moe, thongim thungah ang pakhrak o: vaihi kaihnik hae tamquta hoi caehsak han ih maw a koeh o? To tiah na ai ni, angmacae roe angzoh o pacoengah na prawt o nasoe, tiah a naa.
А Павле рече њима: Избивши нас пред народом без суда, људе Римљане, бацише у тамницу: и сад хоће да нас пусте? Није тако, него сами нека дођу и изведу нас.
38 To kaminawk mah to lok to lokcaekkungnawk khaeah thuih pae o: nihnik loe Rom kami ni, tiah nihcae mah thaih o naah a zit o.
А пандури казаше војводама ове речи; и уплашише се кад чуше да су Римљани;
39 Nihcae loe angzoh o moe, nihnik khaeah tahmenhaih hnik o pacoengah prawt o; to vangpui to tacawt hoi taak hanah a thuih pae o.
И дошавши умолише их, и изведоше молећи да изиђу из града.
40 Thongim thung hoi tacawt hoi pacoengah Lydia im ah a caeh hoi; nawkamyanawk hoi angqum o moe, thapaekhaih lok thuih pacoengah a caeh hoi.
А кад изиђоше из тамнице, дођоше к Лидији, и видевши браћу утешише их, и отидоше.
