2 Samuel 3
1 Saul imthung takoh hoi David imthung takoh saning kasawkah misa angtukhaih to oh. David imthung takoh loe thacak o aep aep; toe Saul imthung takoh loe thazok o aep aep.
И дуго беше рат између дома Сауловог и дома Давидовог; Али Давид све већма јачаше, а дом Саулов постајаше све слабији.
2 David loe Hebron ah oh naah caa nongpanawk to sak; Jezreel ih kami Ahinoam mah a calu nongpa Ammon to sak pae;
И Давиду се родише синови у Хеврону: Првенац му беше Амнон од Ахиноаме Језраељанке;
3 ca nongpa hnetto haih Khileab loe, Karmel ih Nabal zu Abigail mah sak pae; thumto haih capa Absalom loe, Geshur siangpahrang Talmai canu, Maakah mah sak pae;
Други беше Хилеав од Авигеје жене Навала Кармилца; трећи Авесалом син Махе кћери Талмаја цара гесурског;
4 palito haih capa Adonijah loe, Haggith mah sak pae; pangato haih capa Shephatiah loe, Abital mah sak pae;
Четврти Адонија син Агитин; и пети Сефатија син Авиталин;
5 tarukto haih capa Ithream loe, David zu Eglah mah sak pae; hae kaminawk loe Hebron vangpui ah oh o naah a sak.
И шести Итрам од Егле жене Давидове. Ти се родише Давиду у Хеврону.
6 Saul imthung takoh hoi David imthung takoh misa angthawk naah, Abner mah Saul imthung takoh to kacakah angdoet haih.
И док беше рат између дома Сауловог и дома Давидовог, Авенир брањаше дом Саулов.
7 Saul mah Aih canu Rizpah to zula ah suek; Ish-Boseth mah Abner khaeah, Tipongah kampa ih zula khaeah na iih loe? tiah a naa.
А Саул имаше иночу по имену Ресфу, кћер Ајину; и Исвостеј рече Авениру: Зашто си спавао код иноче оца мог?
8 Ish-Boseth mah to tiah naa pongah Abner loe paroeai palungphui moe, nampa Saul ih imthung takoh, a caanawk hoi anih ih ampuinawk nuiah oepthok ah ka oh, nang hae David ban ah ka paek ai; kai loe Judah kaminawk pakaa kami ah na ai maw ka oh; toe vaihi loe kai hae ui lu baktiah maw nang poek moe, hae nongpata hoiah zaehaih sah kami ah nang net?
И Авенир се разгневи на речи Исвостејеве и рече: Јесам ли ја пасја глава, који сада чиним на Јуди милост дому Саула оца твог и браћи његовој и пријатељима његовим, и нисам те пустио у руке Давидове, те данас тражиш на мени зло ради те жене?
9 Angraeng mah David khaeah suek ih lokkamhaih baktih toengah, David hanah tok ka sah pae ai moe,
Тако нека учини Бог Авениру, и тако нека дода, ако не учиним Давиду како му се Господ заклео,
10 Saul ih imthung hoiah siangpahrang ukhaih prae to lak ving moe, Israel hoi Judah prae khoek to, Dan hoi Beersheba khoek to, David ih angraeng tangkhang to padoet hanah ka bomh ai nahaeloe, Sithaw mah Abner khaeah kanung aep ah toksah na soe, tiah a naa.
Да се пренесе ово царство од дома Сауловог, и да се утврди престо Давидов над Израиљем и над Јудом, од Дана до Вирсавеје.
11 Ish-Boseth mah Abner to zit pongah, lok pakha to doeh pathim pae ai.
И он не може више ништа одговорити Авениру, јер га се бојаше.
12 To naah Abner mah angmah zuengah laicaehnawk to David khaeah patoeh moe, Hae loe mi ih prae aa? Kai hoi angdaehhaih sah ah; khenah, Israel kaminawk nang khaeah angzoh o thai boih hanah, kang bom han, tiah a naa.
И Авенир посла посланике к Давиду од себе и поручи: Чија је земља? И поручи му: Учини веру са мном, и ево рука ће моја бити с тобом, да обратим к теби свега Израиља.
13 David mah, Hoih, nang hoi angdaehhaih ka sak han; toe kang khaeah hnik han ih hmuen maeto ka tawnh; kai tongh han nang zoh naah, Saul ih canu Mikal to angzo haih ai ah loe kai hnuk hanah angzo hmah, tiah a naa.
А он одговори: Добро; ја ћу учинити веру с тобом; али једно иштем од тебе, и то: да не видиш лице моје ако ми прво не доведеш Михалу, кћер Саулову, кад дођеш да видиш лице моје.
14 To pacoengah David mah Saul capa Ish-Boseth khaeah laicaeh to patoeh moe, Philistin kami cumvaitonawk ih ahin hoiah kaimah hanah zu ah ka hamh ih, Mikal to na paek ah, tiah a naa.
И посла Давид посланике к Исвостеју, сину Сауловом, и поручи му: Дај ми жену моју Михалу, коју испросих за сто окрајака филистејских.
15 To pongah Ish-Boseth mah kami patoeh moe, Mikal to a sava Laish capa Phatiel khae hoiah a lak pae.
И Исвостеј посла те је узе од мужа, од Фалтила, сина Лаисовог.
16 A sava loe Bahurim vangpui karoek to a zu hnukah bang moe, qah khing. To naah Abner mah, Im ah amlaem lai ah, tiah a naa. To pongah anih loe im ah amlaem let.
А муж њен пође с њом, и једнако плакаше за њом до Ваурима. Тада му рече Авенир: Иди, врати се натраг. И он се врати.
17 Abner loe Israel kacoehtanawk hoiah lokramhaih sak moe, nihcae khaeah, David to nangmacae ih siangpahrang ah suek hanah canghni hoiah na koeh o boeh;
Потом Авенир говори старешинама израиљским, и рече им: Пре тражисте Давида да буде цар над вама.
18 vaihi sah o lai ah; Angraeng mah David khaeah, Ka tamna David rang hoiah kaimah ih kami Israelnawk to Philistin kaminawk ban hoi angmacae misanawk ih ban thung hoiah ka pahlong han, tiah lok a suek boeh, tiah a naa.
Ето сада учините; јер је Господ рекао за Давида говорећи: Преко Давида слуге свог избавићу народ свој Израиља из руку филистејских и из руку свих непријатеља њихових.
19 Abner loe Benjamin kaminawk khaeah doeh lokthuih pae; to pacoengah Israel kaminawk mah sak koeh o ih hmuennawk hoi Benjamin imthung takoh boih mah sak koeh o ih hmuennawk to thuih pae hanah, David khaeah caeh.
Тако говори Авенир и синовима Венијаминовим. Потом отиде Авенир и у Хеврон да каже Давиду све што за добро нађе Израиљ и сав дом Венијаминов.
20 Abner loe angmah ih kami pumphaeto hoiah Hebron vangpui ah David khaeah caeh moe, David mah anih hoi angmah ih kaminawk hanah buhraenghaih to sak pae.
И кад дође Авенир к Давиду у Хеврон и с њим двадесет људи, учини Давид гозбу Авениру и људима који беху с њим.
21 To naah Abner mah David khaeah, Israel kaminawk nang hoiah angkom o thaih moe, nihcae to na koeh baktiah na uk thai hanah, ka caeh moe, ka angraeng siangpahrang nang hanah, Israel kaminawk boih ahmuen maeto ah ka pakhueng han, tiah a naa. To pongah David mah Abner to patoeh, anih loe lunghoihta ah caeh.
И рече Авенир Давиду: Да устанем и идем да скупим к цару господару свом сав народ Израиљев да учине веру с тобом, па да царујеш како ти душа жели. И Давид отпусти Авенира да иде с миром.
22 To naah David ih kaminawk hoi Joab loe misa patomhaih ahmuen hoiah ang phak o; misa ban thung hoiah a lomh o ih paroeai hmuennawk to a sin o; toe Abner loe David khaeah Hebron vangpui ah om ai boeh; anih loe David mah longhoihta hoiah patoeh boeh pongah, Hebron vangpui hoiah tacawt boeh.
А гле, слуге Давидове враћаху се с Јоавом из боја, и тераху са собом велик плен; а Авенир већ не беше код Давида у Хеврону, јер га отпусти, те отиде с миром.
23 Joab hoi anih ih misatuh kaminawk boih phak o naah, Ner capa Abner loe siangpahrang khaeah angzoh moe, siangpahrang mah patoeh pongah, anih loe longhoihta hoiah caeh boeh, tiah thuih pae o.
Јоав дакле и сва војска што беше с њим, дођоше онамо; и јавише Јоаву говорећи: Авенир син Ниров долазио је к цару, и он га отпусти те отиде с миром.
24 To pongah Joab loe siangpahrang khaeah caeh moe, Tih hmuen maw na sak? Khenah, Abner nang khaeah angzoh boeh to mah, tih hanah nam laemsak ving loe? Anih loe poekmonghaih hoiah ni caeh boeh.
И Јоав отиде к цару и рече: Шта учини? Гле, Авенир је долазио к теби; зашто га пусти те отиде?
25 Ner capa Abner loe nang aling han ih ni angzoh, na kunhaih hoi na tacawthaih to khet moe, na sak ih hmuennawk boih khet han ih ni angzoh, tiah na panoek boeh, tiah a naa.
Познајеш ли Авенира сина Нировог? Долазио је да те превари, да види куда ходиш и да дозна све што радиш.
26 Joab loe David khae hoi tacawt moe, Abner hnukah laicaehnawk to patoeh; anih to Sirah tuipuek ohhaih ahmuen hoiah amlaem o haih let. Toe To tiah sak ih hmuen to David mah panoek ai.
Потом отишавши Јоав од Давида посла људе за Авениром да га врате од студенца Сире, а Давид не знаше за то.
27 Abner Hebron ah amlaem naah, ahmuen kalah ah lokthuih han ih baktih toengah, Joab mah anih to sipae khongkha taengah caeh haih; to ah phak naah amnawk Asahel ih athii tho lu lak hanah, Joab mah panak ah thunh, to tiah Abner to duek.
И кад се врати Авенир у Хеврон, одведе га Јоав на страну под врата као да говори с њим насамо; онде га удари под пето ребро, те умре за крв Асаила брата његовог.
28 To pacoengah to hmuen kawng to David mah thaih naah, Ner capa Abner ih athii pongah kaimah hoi ka ukhaih prae loe Angraeng hmaa ah dungzan khoek to zaehaih om mak ai;
А кад Давид после то чу, рече: Ја нисам крив ни царство моје пред Господом довека за крв Авенира сина Нировог.
29 anih ih athii loe Joab lu nui hoi anih ampanawk ih imthung takoh boih nuiah krah nasoe; Joab ih imthung takoh loe ahlut nathaih tawn kami, to tih ai boeh loe ngansae man kami, to tih ai boeh loe cunghet hoi kacaeh kangkuu kami, to tih ai boeh loe sumsen hoiah dueh kami, to tih ai boeh loe zok amthlam tui anghaeh hoiah dueh kami ah om nasoe, tiah a naa.
Нека падне на главу Јоавову и на сав дом оца његовог; и нека дом Јоавов не буде никад без човека болног од течења или губавог или који иде о штапу или који падне од мача или који нема хлеба.
30 Gibeon misa angtukhaih ahmuen ah amnawk Asahel to hum pae pongah, Joab hoi Abishai mah Abner to hum hoi.
Тако Јоав и Ависај брат његов убише Авенира што он погуби Асаила брата њиховог код Гаваона у боју.
31 To naah David mah Joab hoi a taengah kaom kaminawk boih khaeah, Kahni asik oh loe, kazii angzaeng o pacoengah, Abner to palungsae o haih ah, tiah a naa. David siangpahrang angmah doeh qokkung ah caeh.
И рече Давид Јоаву и свему народу који беше с њим: Раздерите хаљине своје и припашите кострет, и плачите за Авениром. И цар Давид иђаше за носилима.
32 Abner loe Hebron vangpui ah aphum o; siangpahrang loe Abner ih taprong ah tha hoiah qah; kaminawk boih doeh qah o.
А кад погребоше Авенира у Хеврону, цар подиже глас свој и плака на гробу Авенировом; плака и сав народ.
33 Siangpahrang mah Abner hanah, Abner loe kamthu kami baktiah maw duek?
И наричући за Авениром рече: Умре ли Авенир како умире безумник?
34 Na ban to taoeng o ai, na khok doeh thlong thuk o ai to mah, kawbangmaw kahoih ai kaminawk ban ah dueh kami baktiah, na duek halat? tiah a qah haih. To naah kaminawk boih mah anih to qah o haih let.
Руке твоје не бише везане, нити ноге твоје у оков оковане; пао си као што се пада од неваљалих људи. Тада још већма плака за њим сав народ.
35 Kaminawk loe David khaeah angzoh o moe, khoving ai naah buhcaak hanah pathloep o; toe David mah, Niduem ai karoek to takaw maw, to tih ai boeh loe hmuen maeto maw, ka pataeng nahaeloe, kanung parai ah, Sithaw mah ka nuiah toksah nasoe, tiah lokkamhaih ka sak, tiah a naa.
И дође сав народ нудећи Давида да једе шта, док још беше дан; али се Давид закле и рече: Бог нека ми учини тако, и тако нека дода, ако окусим хлеба или шта друго док не зађе сунце.
36 Kaminawk boih mah to lok to thaih o naah, anghoe o; kaminawk loe siangpahrang mah sak ih hmuennawk boih nuiah doeh anghoe o.
И сав народ чу то, и би им по вољи; шта год чињаше цар, беше по вољи свему народу.
37 To pongah to na niah siangpahrang mah, Ner capa Abner to hum ai, tiah kaminawk boih hoi Israel kaminawk boih mah panoek o.
И позна сав народ и сав Израиљ у онај дан да није било од цара што погибе Авенир син Ниров.
38 To naah siangpahrang mah angmah ih kaminawk khaeah, Vaihniah Israel prae ah, siangpahrang capa hoi lensawk kami maeto duek boeh, tiah na panoek o ai maw?
И цар рече слугама својим: Не знате ли да је војвода и то велики погинуо данас у Израиљу?
39 Vaihniah kai loe situi bawh ih siangpahrang ah ka oh, toe ka thazok; hae ih Zeruiah caanawk loe kai pongah thacak hoi kue; hmuen kasae sah kami loe a sak ih kasae hmuen baktih toengah Angraeng mah pathok nasoe, tiah a naa.
Али ја сам сада још слаб, ако и јесам помазани цар; а ови људи, синови Серујини, врло су ми силни. Нека Господ плати ономе који чини зло према злоћи његовој.
