2 Samuel 17
1 Ahithophel mah Absalom khaeah, kami sang hatlaihnetto ka qoih moe, vaiduem ah David to ka patom han;
Још рече Ахитофел Авесалому: Да одаберем дванаест хиљада људи па да идем и терам Давида ноћас.
2 dawnrai li moe, thazok nathuem ah anih to ka tuk moe, zit kaom ah ka hum han; to tiah nahaeloe a taengah kaom kaminawk to cawn o boih tih; to naah siangpahrang khue to ka hum han,
Па ћу га стигнути док је уморан и изнемоглих руку; и уплашићу га, те ће побећи сав народ што је с њим, па ћу убити цара самог.
3 kaminawk loe nang khaeah kang hoih han; na pakrong ih kami to dueh nahaeloe, kalah kaminawk boih loe amlaem o let ueloe, kamongah om o tih, tiah a naa.
И обратићу сав народ к теби; јер за оним кога тражиш стоји да се сви врате к теби; тада ће се сав народ умирити.
4 To tiah pacaenghaih to Absalom hoi Israel kacoehtanawk boih mah hoih, tiah poek o.
И то се учини добро Авесалому и свим старешинама Израиљевим.
5 To pacoengah Absalom mah, Ark acaeng Hushai doeh kawk oh; anih mah loe kawbangmaw thui tih, tiah tahngai o si, tiah a naa.
Али рече Авесалом: Дозовите и Хусаја Архијанина да чујемо шта ће и он рећи.
6 Hushai anih khae phak naah, Absalom mah anih khaeah, Ahithophel mah loe hae tiah poekhaih ang paek; a thuih ih lok baktiah ka sak o han maw? Ka sak o han om ai, tiah na poek nahaeloe, na poekhaih to na thui ah, tiah a naa.
А кад дође Хусај к Авесалому, рече му Авесалом говорећи: Тако и тако рече Ахитофел; хоћемо ли чинити како он рече или нећемо? Кажи ти.
7 Hushai mah Absalom khaeah, Ahithophel mah thuih ih lok loe vaihi thuemah sak han hoih ai.
А Хусај рече Авесалому: Није добар савет што је сада саветовао Ахитофел.
8 Hushai mah, Nampa hoi anih ih kaminawk to na panoek; nihcae loe thacak misatuh kami ah oh o; nihcae loe taw ah a caa kakaek hmawhsaeng taqom baktiah palungthin tawnh o; to pacoengah nampa loe misatuh kop kami ah oh, anih loe angmah ih misatuh kaminawk hoi doeh nawnto om mak ai.
Још рече Хусај: Ти знаш оца свог и људе његове да су храбри и да су љута срца као медведица кад јој отму медведиће у пољу; сврх тога, твој је отац ратник, неће ноћити с народом.
9 Khenah, anih loe vaihi doeh naa ih thlungkhaw hoi naa ih ahmuen ah maw anghawk boeh mue, misa angtuk hmaloe naah nang ih misatuh thoemto kaminawk to dueh o nahaeloe, to tamthang to nihcae mah thaih o naah, Absalom hnukbang misatuh kaminawk loe duek o boih boeh, tiah nihcae mah thui o tih.
Гле, он се је сада сакрио у какву јаму или на друго како место. Па ако у први мах који од ових погину, ко год чује сваки ће рећи: Побијен је народ који приста за Авесаломом.
10 To naah loe misahoih kami hoi kaipui baktiah poekhaih tawn kaminawk loe tui baktiah amzawt o tih; nampa loe misatuh kami ah oh moe, a taengah kaom kaminawk doeh, misahoih kami ah oh o, tiah Israel kaminawk boih mah panoek o.
А тада ће најхрабрији, у којих је срце као срце лавово, клонути, јер сав Израиљ зна да је твој отац јунак и да су храбри који су с њим.
11 To pongah hae tiah poekhaih kang paek; Israel kaminawk boih, Dan hoi Beersheba khoek to, kroek laek ai tuipui taeng ih savuet zetto kapop kaminawk to nangmah khaeah pakhuengh loe, nang mah roe nihcae to misatuk hanah khawng ah.
Зато ја саветујем да скупиш к себи све Израиљце од Дана до Вирсавеје да их буде као песка на мору, па ти главом иди у бој.
12 To tiah nahaeloe aicae mah anih to ahmuen maeto ah loe hnu thai tih, anih khaeah van bang hoiah kakrah dantui baktiah krah thuih si; to tiah nahaeloe anih hoi angmah ih kaminawk maeto doeh loih o mak ai.
Тада ћемо поћи на њ, где би се год налазио, и напашћемо на њ као што роса пада на земљу, да му не остане ниједан од свих људи што су с њим.
13 Nampa vangpui thungah cawn nahaeloe, Israel kaminawk boih mah qui to sin si loe, thlung maeto doeh anghmat ai ah to vangpui to vapui ah ruet si, tiah a naa.
Ако ли утече у град, сав народ израиљски нека донесе ужа под онај град, па ћемо га свући у поток, да се ни камен не нађе онде.
14 To naah Absalom hoi Israel kaminawk boih mah, Ark acaeng Hushai mah thuih ih lok loe Ahithophel poekhaih pongah hoih kue, tiah a hnuk o. Angraeng mah, Absalom nuiah sethaih phaksak hanah, Ahithophel mah paek ih poekhaih to amrosak hanah a sak pae.
Тада рече Авесалом и сви Израиљци: Бољи је савет Хусаја Архијанина него савет Ахитофелов. Јер Господ беше наредио да се разбије савет Ахитофелов, који беше бољи, да би Господ навукао зло на Авесалома.
15 Hushai mah qaima Zadok hoi Abiathar khaeah, Ahithophel mah Absalom hoi Israel kacoehtanawk khaeah to tiah sak hanah poekhaih paek baktih toengah, kai mah doeh to tiah sak hanah poekhaih ka paek boeh.
Потом рече Хусај свештеницима Садоку и Авијатару: Тако и тако саветова Ахитофел Авесалома и старешине Израиљеве, а ја саветовах тако и тако.
16 Vaihi David khaeah karangah laicaeh to patoeh loe, Vai duem aqum loe praezaek azawn ah om o hmah; karangah tui to angkaat oh; to tih ai nahaeloe siangpahrang hoi a taengah kaom kaminawk to paaeh o boih tih boeh, tiah thuih pae hanah lokpat pae.
Него брже пошаљите, те јавите Давиду и реците: Немој ноћас ноћити у пољу у пустињи, него пређи преко, да не буде прождрт цар и сав народ што је с њим.
17 Minawk mah hnu moeng tih, tiah a poek hoi pongah, Jonathan hoi Ahimaaz loe En-Rogel ah oh hoi. Tamna nongpata maeto mah caeh moe, nihnik to thaisak; nihnik loe David khaeah caeh hoi moe, pat ih lok to thuih pae hoi.
А Јонатан и Ахимас стајаху код студенца Рогила, и дође једна слушкиња и каза им, да би отишли те јавили цару Давиду; јер се не смеху показати ни ући у град.
18 Toe thendoeng maeto mah nihnik to hnuk pongah, Absalom khaeah thuih pae; toe nihnik loe karangah caeh hoi moe, Bahurim ah kaom kami maeto ih im ah akun hoi pacoengah, to kami longhmaa ih tuikhaw thungah akun hoi ving.
Али их виде један момак, те каза Авесалому; а они обојица брже отидоше, и дођоше у Ваурим у кућу једног човека који имаше на двору студенац, те се спустише у њ.
19 Nongpata maeto mah tuikhaw to kraeng khoep moe, a nuiah cang qawk thuih pongah, mi mah doeh to hmuen to panoek ai.
И жена узе и разастре поњаву поврх студенца, и поврх ње разасу прекрупу. И тако се не дозна.
20 Absalom ih kaminawk nongpata im ah phak o naah, nihcae mah, Ahimaaz hoi Jonathan loe, naa ah maw oh hoi? tiah dueng o. Nongpata mah nihcae khaeah, Vacong tui angkat hoi ving boeh, tiah a naa. To kaminawk mah nihnik to pakrong o, toe hnu o ai; to pongah nihcae loe Jerusalem ah amlaem o let.
Јер дођоше слуге Авесаломове к оној жени у кућу, и рекоше јој: Где је Ахимас и Јонатан? А жена им рече: Отидоше преко потока. Тако траживши и не нашавши вратише се у Јерусалим.
21 To kaminawk amlaem o pacoengah, nihnik loe tuikhaw thung hoiah tacawt hoi tahang; David siangpahrang khaeah caeh hoi poe moe, anih khaeah, Angthawk oh loe, vapui to karangah angkat oh; Ahithophel mah nangcae amrosak hanah lokthuih pae boeh, tiah a naa hoi.
А кад отидоше, они изађоше из студенца, и отидоше те јавише цару Давиду, и рекоше му: Устаните и пређите брже преко воде; јер је тако и тако саветовао Ахитофел на вас.
22 To pongah David hoi a taengah kaom kaminawk boih angthawk o moe, Jordan tuipui to angkat o. Khodai naah loe Jordan vapui kangkat ai kami maeto doeh anghmat ai boeh.
Тада уста Давид и сав народ што беше с њим, и пређоше преко Јордана пре зоре, не оста ниједан да не пређе преко Јордана.
23 Ahithophel mah paek ih poekhaih kahoih baktiah sah ai, tiah panoek naah, anih loe laa hrang to angthueng moe, angmah ih vangpui, angmah im ah amlaem taak ving; angmah im to kahoihah pakuem pacoengah, angmah hoi angmah to amhnawh moe, duek; anih to ampa ih taprong ah aphum o.
Ахитофел пак видећи где се не учини како он саветова, оседла свог магарца, па се подиже и отиде кући својој, у свој град, и наредивши за своју кућу обеси се те умре, и би погребен у гробу оца свог.
24 David loe Mahaniam ah caeh. Absalom loe angmah hoi nawnto kaom Israel kaminawk hoiah Jordan vapui to angkat o.
А Давид дође у Маханајим; Авесалом пак пређе преко Јордана и сав Израиљ што беше с њим.
25 Absalom mah Joab zuengah Amasa to misatuh angraeng ah suek; Amasa loe Joab ih amno, Zeruiah ih amnawk nongpata, Nahash canu Abigail ih sava, Israel acaeng Ithra capa ah oh.
И постави Авесалом Амасу над војском, на место Јоавово; а Амаса беше син неког човека по имену Итре Израиљца, који облежа Авигеју кћер Насову, сестру Серује матере Јоавове.
26 Absalom loe Israel kaminawk hoi Gilead prae ah atai o.
И стаде у логор Израиљ с Авесаломом у земљи Галадовој.
27 David Mahanaim ah angzoh naah, Ammon acaeng Rabbah vangpui ih kami, Nahash capa Shobi, Lo-Debar vangpui ih Ammiel capa Makir, Gilead acaeng Rogelim vangpui ih kami Barzillai mah,
А кад дође Давид у Маханајим, Совије син Насов из Раве синова Амонових и Махир син Амилов из Лодевара и Варзелај од Галада из Рогелима.
28 taw ah zok amthlam o, tui anghaeh o moe, angpho o parai boeh, tiah poek o pongah, David hoi anih ih kaminawk mah caak o hanah, takaw cang, Barli cang, takaw dip hoi kamtong, cangro thaih, peh congca,
Донесоше постеље и чаша и судова земљаних и пшенице и јечма и брашна и прекрупе и боба и лећа и пржених зрна,
29 khoitui, maitaw tahnutui, tuunawk, tahnutui hoi sak ih kalah hmuennawk, iihkhunnawk, sabaenawk, long laomnawk to sin pae o.
И меда и масла и оваца и сира крављег; донесоше Давиду и народу што беше с њим да једу. Јер говораху: Народ је гладан и уморан и жедан у тој пустињи.
