2 Korin 7

1 Palung ih ampuinawk, hae lokkamhaih a tawnh o pongah, taksa hoi poek ciim ai hmuennawk boih to ciimcai o sak si loe, Sithaw zithaih hoiah ciimcaihaih bangah akoep o si.

Имајући, дакле, оваква обећања, о љубазни! Да очистимо себе од сваке поганштине тела и духа, и да творимо светињу у страху Божијем.

2 Kaicae han poekhaih palung to paong oh; kaicae loe mi kawbaktih kami nuiah doeh sethaih ka sah o ai, mi kawbaktih doeh kam ro o sak ai, mi kawbaktih doeh ka ling o ai.

Примите нас, ником не учинисмо нажао, никога не покварисмо, никога не занесосмо.

3 Nangcae lokcaek hanah hae lok hae ka thui ai: nangcae hoi nawnto hing moe, nawnto duek han khoek to kang palung o, tiah kang thuih o boeh.

Не говорим на осуђење, јер пре рекох да сте у срцима нашим, да бих с вама и умро и живео.

4 Nangcae nuiah paroeai amoekhaih ka tawnh, nangcae nuiah paroeai amoekhaih ka tawnh pongah, monghaih hoiah ka koi, congca raihaih ka tongh o naah doeh, paroeai anghoehaih ka tawnh.

Врло слободно говорим к вама, много се хвалим вама, напунио сам се утехе, изобилан сам радошћу поред свих брига наших.

5 Macedonia prae ah kang zoh o naah, kaicae takpum anghakhaih om ai, ahmuen kruekah raihaih ka tong o; tasa bangah misa angtukhaih oh moe, palung thungah zithaih to oh.

Јер кад дођосмо у Македонију, никакав мир немаше тело наше, него у свему беше у невољи: споља борбе, изнутра страх.

6 Toe Titu angzohhaih rang hoiah, palungboeng kaminawk monghaih paekkung Sithaw mah monghaih to ang paek.

Али Бог, који теши понижене, утеши нас доласком Титовим.

7 Titu angzoh pongah oephaih ka tawn o khue ai ah, anih na bomh o haih, kai hnuk han na koeh o haih, kai palung nang set o haih hoi kai nang mawn o haih loknawk to anih mah ang thuih pongah, anghoehaih ka tawnh aep.

А не само доласком његовим, него и утехом којом се он утеши за вас казујући вашу жељу, ваше плакање, ваше страдање за мене, тако да се још већма обрадовах.

8 Ka capat mah nangcae palungsaesak doeh om tih, hmaloe ah loe dawnpakhuemhaih ka tawnh; toe vaihi loe dawnpakhuemhaih ka tawn ai boeh: nawnetta thung capat mah nangcae palung ang set o sak, tiah ka panoek.

Јер ако сам вас и ражалио посланицом, не кајем се, ако се и бејах раскајао: јер видим да она посланица, ако и за мало, ражали вас.

9 Palung kang set o sak pongah, anghoehaih ka tawnh tih haih ih na ai ni, toe dawnpakhuemhaih tawnh thai hanah palung na set o pongah ni kang hoe: ka sak o ih hmuen mah nangcae ih atho to zoksak han ai ah, Sithaw koehhaih baktiah ni palung kang set o sak.

Али се сад радујем, не што бисте жалосни, него што се ожалостисте на покајање: јер се ожалостисте по Богу, да од нас ни у чему не штетујете.

10 Sithaw bangah palungsethaih mah loe dawnpakhuem rumram ih na ai ah, amkhrai thai ai pahlonghaih omsak, tangtang dawnpakhuemhaih to tacawtsak; toe long bang ih palungsethaih mah loe duekhaih to oh sak.

Јер жалост која је по Богу доноси за спасење покајање, за које се никада не каје; а жалост овог света смрт доноси.

11 Sithaw bang ih palungsethaih mah loe, kawbaktih nangcae zaehaih maw ohsak, ue, kawbaktih palungphuihaih maw ciimsak, ue, kawbaktih zithaih, ue, kawbaktih sak koehhaih, ue, kawbaktih tha pathokhaih, ue, kawbaktih lokcaekhaih maw ohsak, tito khen oh! Nangcae loe hae hmuennawk boih ah zaehaih na tawn o ai, tito amtueng boeh.

Јер, гле, ово само што се по Богу ожалостисте, колико учини старање међу вама? Какво правдање, какву неповољност, какав страх, какву жељу, какву ревност, какву освету? У свему показасте се да сте чисти у делу.

12 To pongah, nangcae khaeah ca ka tarik naah, sakpazaehaih tawn kami hoi zaehaih sah kami to khet moe, tarik ih na ai ni, Sithaw hmaa ah nangcae kang khetzawnhaih amtueng thai han ih ni ka tarik.

Јер ако вам и писах, не овог ради који је скривио, нити оног ради коме је криво учињено, него да се покаже међу вама старање наше за вас пред Богом.

13 To pongah nangcae monghaih rang hoiah kaicae doeh monghaih ka tawnh o toeng: ue, anih mawnhaih tawnh han ai ah tha na paek o pongah, Titu anghoehaih mah kaicae anghoehaih oh sak aep.

Зато се утешисмо утехом вашом; а још се већма обрадовасмо радости Титовој, јер ви сви умиристе дух његов.

14 Anih khaeah nangcae amoekhaih lok ka thuih cadoeh, ka zat ai; hmuennawk boih ah loktang lok kang thuih o pongah, Titu khaeah ka thuih ih nangcae amoek haih lok doeh tangtang ni, tiah amtueng.

Јер што сам му се за вас похвалио, нисам се посрамио; него како је све истина што говорисмо вама, тако и похвала наша к Титу истинита би.

15 Anih to na talawk o moe, tasoehhaih hoi zithaih hoiah anih ih lok to na tahngaih pae o, tiah Titu mah panoek naah, nangcae nuiah a tawnh ih anih amlunghaih to sang aep aep.

И срце је његово пуно љубави к вама кад се опомиње послушања свих вас, како сте га са страхом и дрхтањем примили.

16 Hmuennawk boih ah nangcae nuiah oephaih ka tawnh pongah, anghoehaih hoiah ka oh boeh.

Радујем се, дакле, што се у свему смем ослонити на вас.