2 Korin 10
1 Nangcae hoi nawnto oh naah misa ka set moe, nangcae hoi angtla naah misa ka hoih, tiah na poek o ih, Kai, Pawl mah, Kri tuinom hoi poeknaemhaih hoiah kang pacae o:
А сам ја, Павле, молим вас кротости ради и тишине Христове, који сам пред вама понижен према вама, а кад нисам код вас, слободан сам према вама.
2 kai kang zoh naah, long taksa koehhaih baktiah kho ka sak o, tiah poekhaih tawn thoemto kaminawk to misahoihaih hoiah ka thuitaek han, tiah poekhaih ka tawnh; toe nangcae khae kang zoh naah, to baktih misahoihaih hoiah kang zoh han ai ah, tahmenhaih kang hnik o.
Молим пак да ми не буде потребно кад будем код вас, онако слободан бити као што мислим да смем против неких који мисле за нас да по телу живимо;
3 Kaicae loe taksa ah ka oh o, toe taksa koehhaih baktiah misa ka tuh o ai:
Јер ако и живимо по телу, не боримо се по телу.
4 (kaicae misatukhaih maiphaw loe taksa maiphaw na ai, Sithaw rang hoiah sipae amtimsak thaih Sithaw thacakhaih to ni maiphaw ah ka patoh o; )
Јер оружје нашег војевања није телесно, него силно од Бога на раскопавање градова, да кваримо помисли
5 to maiphaw patohhaih rang hoiah ni lok angaekhaih, Sithaw panoek thaih han ai ah pakaahaih ah kaom amoekhaih, misong ah oh koehhaih palungthin tawn kaminawk boih mah Kri ih lok to tahngaih o.
И сваку висину која се подиже на познање Божије, и робимо сваки разум за покорност Христу,
6 Nangcae ih lok tahngaihaih hoiah na koep o naah, lok tahngai ai kaminawk danpaek hanah kam sak o coek boeh.
И у приправности имамо освету за сваку непокорност, кад се изврши ваша покорност.
7 Nangcae loe anui aphawn ah amtuenghaih maw na khet o? Mi kawbaktih doeh angmah hoi angmah to Kri ih kami ah ka oh, tiah poek nahaeloe, anih loe Kri ih kami ah oh baktih toengah, kaicae doeh Kri ih kami ah ni ka oh o toeng, tiah angmah hoi angmah poekhaih tawn let raeh nasoe.
Гледате ли на оно што вам је пред очима? Ако се ко узда да је Христов нека мисли опет у себи да како је он Христов тако смо и ми Христови.
8 Nangcae amro han ih na ai ah, na qoeng o tahang thai hanah, Angraeng mah kaicae han paek ih sakthaihaih to ka zat haih mak ai; kam oek haih aep han:
Јер ако се шта и више похвалим влашћу нашом коју нам даде Господ на поправљање, а не на кварење ваше, нећу се постидети.
9 ka tarik ih ca loe nangcae pazihhaih ca baktiah ohsak moeng han ka koeh ai.
Али да се не покажем као да вас плашим посланицама;
10 Nihcae mah, Pawl ih capatnawk loe hmuen kazit ah oh moe, thacak; toe a takpum loe thacak ai kami ah oh, a thuih ih lok loe avanghaih tidoeh om ai, tiah thuih o.
Јер су посланице, вели, тешке и јаке, а кад је телом пред нама, слаб је, и реч његова не ваља ништа.
11 Nangcae hoi nawnto ka oh naah ka sak ih tok loe, nangcae hoi kangthla ah ka oh naah tarik ih ca hoiah lahhaih om mak ai, tito to kaminawk mah panoek o han oh.
Ово нека помисли такав да какви смо у речи по посланицама кад нисмо код вас, такви смо и у делу кад смо ту.
12 Nihcae loe angmacae hoi angmacae angtah o moe, maeto hoi maeto angnoek o pongah, nihcae loe palungha ai kami ah oh o; kaicae loe angmah hoi angmah amkoeh kaminawk hoi nawnto kroek hmaek hanih maw, to tih ai boeh loe patah hanih ka koeh o ai.
Јер не смемо себе мешати или се поредити с другима који хвале сами себе; али кад сами по себи себе мере и пореде сами себе са собом, не разумевају.
13 Kaicae loe ka tah o ih hmuennawk pong kamtlai ah kam oek o mak ai, Sithaw mah kaicae han paek ih tahhaih dan baktiah ni kam oek o haih han, nangcae doeh to baktih tahhaih thungah na thum o toeng.
А ми се нећемо хвалити преко мере, него по мери правила ког нам Бог меру раздели да допремо и до вас.
14 Nangcae khae khoek to sakthaihaih akaa ka tawn o ai baktih toengah, ka sak o thaih ih hmuennawk pong kamtlai ah ka sah o ai: Kri tamthanglok thuihhaih hoiah ni nangcae khaeah kang zoh o:
Јер се ми далеко не простиремо, као да не досежемо до вас; јер допресмо и до вас с јеванђељем Христовим,
15 kaicae loe tahhaih hmuennawk pong kamtlai ah, minawk toksakhaih thungah kam oek o ai; toe nangcae tanghaih bangah na qoeng o tahang naah loe, ka sak o ih tok to nangcae taengah kaom kaminawk khae khoek to kawk tih, tiah oephaih ka tawnh o,
Не хвалећи се преко мере у туђим пословима, имајући пак наду кад узрасте вера ваша да ћемо се у вама величати по правилу свом изобилно,
16 to tiah ni nangcae ohhaih ahmuen laep ah kahoih tamthanglok to ka taphong o thai tih, minawk kalah mah sak pacoeng ih ahmuen thungah amoek han ka koeh o ai.
Да у далеким странама од вас проповедимо јеванђеље, и да се не похвалимо оним што је по туђем правилу урађено.
17 Toe amkoeh kaminawk loe, Angraeng ah amkoeh nasoe.
А који се хвали, Господом нека се хвали.
18 Angmah hoi angmah amkoeh kami loe tapom han krah ai, Angraeng mah pakoeh ih kami ni tapom han krak.
Јер онај није ваљан који се сам хвали, него ког Господ хвали.
