2 Dungkrhoekhaih 34
1 Josiah siangpahrang ah oh naah saning tazetto ni oh vop; anih mah Jesuralem to saning quithum, hnetto thung uk.
Осам година беше Јосији кад поче царовати, и царова тридесет и једну годину у Јерусалиму.
2 Anih loe Angraeng mikhnukah katoeng hmuen to sak moe, ampa David ih loklam to pazui, anih loe banqoi bang maw bantang bangah maw amtimh ai.
Он чињаше што је право пред Господом и хођаше путевима Давида оца свог и не одступаше ни надесно ни налево.
3 Siangpahrang ah saning tazetto oh pacoengah doeh, anih loe nawkta ah ni oh vop, toe anih loe ampa David ih Sithaw to pakrong; saning hatlai hnetto phak naah, Judah prae hoi Jerusalem ih hmuensangnawk, Asherah thingnawk, thing nuiah thuk ih krangnawk hoi ban hoiah sak ih krangnawk to a phraek boih.
Јер осме године царовања свог, док још беше дете, поче тражити Бога Давида оца свог; а дванаесте године поче чистити Јудеју и Јерусалим од висина и од лугова и од ликова резаних и ливених.
4 Anih hmaa ah kaom Baal bokhaih hmaicamnawk to a boh phaeng; to hmaicam nuiah kaom krangnawk doeh boh phaeng moe, Asherah thingnawk, thing nuiah thuk ih krangnawk hoi kalah krangnawk to vah pae king; kadip pueng ah boh pae phaeng moe, angbawnhaih sah kaminawk ih taprong nuiah a haeh pae.
Јер пред њим раскопаше олтаре Валима, и ликове сунчане који беху на њима исече, и гајеве, и ликове резане и ливене изломи и сатре, и разасу по гробовима оних који им приносише жртве;
5 Krang bok qaimanawk ih ahuhnawk to angmacae ih hmaicam nuiah hmai hoiah a thlaek; to tiah Judah hoi Jerusalem to a ciimsak.
А кости свештеничке сажеже на олтарима њиховим; и очисти Јудеју и Јерусалим;
6 Anih mah Manasseh, Ephraim, Simeon hoi Naphtali karoek to, vangpui taeng ih ahmuennawk boih to taoi hoiah takaeh o.
Тако и градове Манасијине и Јефремове и Симеунове и до Нефталима, и пустоши њихове унаоколо.
7 Hmaicamnawk hoi Asherah thingnawk to a phraek moe, krangnawk to kadip pueng ah a boh, Israel prae thung boih ah hmuihoih thlaekhaih, sakcop ih krangnawk to takroek pae pet pet pacoengah, Jerusalem ah amlaem.
И тако обори олтаре и гајеве, и ликове изломи и сатре, и све ликове сунчане исече по свој земљи Израиљевој; потом се врати у Јерусалим.
8 Josiah siangpahrang ah ohhaih saning hatlai tazetto naah, a prae hoi im to ciimsak pacoengah, angmah Angraeng Sithaw ih im to pakhraih hanah, Azaliah capa Shaphan hoi vangpui ukkung Maaseiah, hmuenmaenawk ih ahmin tarikkung Joahaz capa Joah to patoeh.
А осамнаесте године царовања свог пошто очисти земљу и дом, посла Сафана сина Азалијиног и Масију заповедника градског и Јоаха сина Јоахазовог, паметара, да се оправи дом Господа Бога његовог.
9 Nihcae loe qaima Hilkiah khaeah caeh o moe, kaminawk mah Sithaw im ah sinh o ih phoisa, khongkha toepkung Levi acaengnawk mah, Manasseh, Ephraim hoi kanghmat Israel kaminawk boih, Judah kaminawk, Benjamin kaminawk hoi Jerusalem kaminawk khaeah kok ih phoisa to paek o.
И они отидоше ка Хелкији, поглавару свештеничком, и предаше новце донесене у дом Божји, које скупише Левити вратари од синова Манасијиних и Јефремових и од свега остатка Израиљевог, и од свега Јуде и Венијамина, па се вратише у Јерусалим;
10 Angraeng imthung ih toksah kaminawk khaeah a paek o moe, nihcae mah Angraeng ih im pakhraih kami hoi im pathoep kaminawk hanah paek o.
И дадоше настојницима над послом, који беху над домом Господњим, а они их даваху посленицима који рађаху у дому Господњем оправљајући што је трошно и утврђујући дом;
11 Judah siangpahrangnawk mah paro ih im sak haih, im pathoep haih han kangaih thingnawk, thlungnawk to qan hanah, imsahkung hoi thing aatkungnawk khaeah a paek o.
Даваху дрводељама и каменарима да се купује камење тесано и дрво за греде и да се побрвнају куће које беху развалили цареви Јудини.
12 Kaminawk loe oep om ah toksak o; nihcae ukkung ah Merari acaeng, Levi kami Jahath hoi Obadiah; Kohath acaeng Zekariah hoi Meshullam cae to oh o; tamoi uengh kop kalah Levi acaengnawk mah doeh toksah kaminawk to khetzawn o.
А ти људи рађаху верно посао; и над њима беху постављени Јат и Овадија Левити од синова Мераријевих, и Захарија и Месулам од синова Катових да настоје око посла; и ти Левити сви умеху ударати у справе музичке.
13 Nihcae loe imthung ah toksah kaminawk hoi congca toksah kaminawk boih a khetzawn o; thoemto Levi acaengnawk loe athung ah toksah angraeng, ca tarikkung hoi khongkha toepkung ah oh o.
И беху над носиоцима и над свим посленицима у свакој служби, и писари и управитељи и вратари беху Левити.
14 Angraeng im thungah sinh o ih phoisa to lak o naah, Mosi khaeah paek ih Angraeng ih kaalok cabu to qaima Hilkiah mah hnuk.
И кад изношаху новце донесене у дом Господњи, нађе Хелкија свештеник књигу закона Господњег даног преко Мојсија.
15 Hilkiah mah ca tarikkung Shaphan khaeah, Angraeng ih im thungah kaalok cabu ka hnuk boeh, tiah a naa. Hilkiah mah Shaphan khaeah paek.
И каза Хелкија Сафану писару и рече: Нађох законик у дому Господњем. И даде Хелкија књигу Сафану.
16 Shaphan mah cabu to siangpahrang khaeah sinh moe, anih khaeah, Sak han na paek ih hmuennawk to na tamnanawk mah sak o boih boeh.
А Сафан однесе књигу цару и јави му говорећи: Слуге твоје раде све што им је заповеђено.
17 Angraeng im ah a hnuk o ih phoisa to nawnto a suek o moe, ukkungnawk hoi toksahkungnawk khaeah pakuem o sak boeh, tiah a naa.
Јер покупивши новце што се нађоше у дому Господњем, дадоше их настојницима и посленицима.
18 To pacoengah ca tarikkung Shaphan mah siangpahrang khaeah, Qaima Hilkiah mah cabu maeto ang paek, tiah a naa. Siangpahrang hmaa ah to cabu to kroek pae.
И још каза Сафан писар цару говорећи: Књигу ми даде Хелкија свештеник. И прочита је Сафан цару.
19 Siangpahrang mah kaalok cabu thung ih lok to thaih naah, angmah ih kahni to asih.
А кад цар чу шта говори закон, раздре хаљине своје.
20 Siangpahrang mah, Hilkiah, Shaphan capa Ahikam, Mikah capa Abdon, ca tarikkung Shaphan hoi siangpahrang ih tamna Asiah khaeah,
И заповеди цар Хелкији и Ахикаму сину Сафановом и Авдону сину Михејином и Сафану писару и Асаји слузи царевом говорећи:
21 aicae ampanawk loe Angraeng ih lok tahngai o ai, hae cabu thungah tarik ih Angraeng ih lok to pazui o ai pongah, Angraeng Sithaw loe aicae nuiah paroeai palungphui tih boeh, to pongah caeh oh loe, a hnuk o ih Sithaw lok cabu kawng pongah, timaw ka sak o han, tiah kai hanah maw, Israel hoi Judah prae ih anghmat kaminawk hanah maw, Angraeng khaeah lokdueng oh, tiah a naa.
Идите упитајте Господа за ме и за остатак у Израиљу и Јуди ради речи књиге ове што се нађе, јер је велик гнев Господњи који се излио на нас зато што оци наши не држаше речи Господње да чине све онако како је написано у овој књизи.
22 Siangpahrang mah patoeh ih kaminawk loe Hasrah capa Tikvath, Tikvath capa Shallum ih zu tahmaa nongpata Huldah hoiah lok aram hanah, Hilkiah hoi nawnto caeh o; prophet nongpata ih sava loe Shallum, anih loe siangpahrang ih khukbuen khenzawnkung ahg oh (anih loe Jerusalem vangpui aluek bangah oh: ) nihcae loe to prophet nongpata hoiah lok aram o.
И тако отиде Хелкија и људи цареви к Олди пророчици, жени Салума сина Текуја сина Асре ризничара, а она сеђаше у Јерусалиму у другом крају, и говорише с њом о том.
23 Tahmaa nongpata mah nihcae khaeah, Israel Angraeng Sithaw mah, Nang khaeah ang patoeh o ih kaminawk khaeah, hae tiah lokthui pae ah, tiah ang naa.
А она им рече: Овако вели Господ Бог Израиљев: Кажите човеку који вас је послао к мени:
24 Angraeng mah, Khenah, hae ahmuen hoi hae hmuen ah kaom kaminawk khaeah kasae raihaih ka phaksak han; Judah siangpahrang hmaa ah kroek pae o ih cabu thungah kaom tangoenghaih doeh ka phaksak han;
Овако вели Господ: Ево пустићу зло на то место и на становнике његове, све клетве написане у књизи, коју су прочитали цару Јудином.
25 nihcae loe kai ang pahnawt o moe, kalah sithawnawk khaeah hmuihoih to thlaek o; angmacae ban hoiah sak o ih hmuennawk hoiah nihcae mah kai palung ang phui o sak boeh; to pongah kadueh thai ai, palung ka phuihaih hae ahmuen ah ka kraih han, tiah a thuih.
Зато што ме оставише и кадише другим боговима да би ме гневили свим делима руку својих, зато ће се излити гнев мој на то место и неће се угасити.
26 Angraeng khae hnik hanah nangcae patoehkung, Judah siangpahrang mah thaih ih cabu thung ih lok baktih toengah, siangpahrang khaeah Israel Angraeng Sithaw mah hae tiah thuih, tiah thui pae oh;
А цару Јудином који вас је послао да упитате Господа, овако му реците: Овако вели Господ Бог Израиљев за речи које си чуо:
27 hae ahmuen hoi hae ahmuen ah khosah kaminawk hanah acoe paekhaih lok na thaih naah, poeknaemhaih palungthin to na tawnh moe, Sithaw hmaa ah poek pahnaemhaih hoiah na khukbuen na sih pacoengah, ka hmaa ah na qah pongah, na lok to kang tahngaih pae, tiah Angraeng mah thuih.
Што је омекшало срце твоје и понизио си се пред Богом кад си чуо шта је рекао за то место и за становнике његове, и понизивши се преда мном раздро си хаљине своје и плакао преда мном, зато и ја услиших тебе, вели Господ.
28 Khenah, vaihi nam panawk khaeah kang haksak han boeh, nang loe kamong ah taprong thungah na caeh tih; hae ahmuen hoi hae ah khosah kaminawk nuiah ka phaksak han ih kasae hmuennawk boih to na mik hoiah na hnu mak ai, tiah a naa. Nihcae mah to lok to siangpahrang khaeah sin pae o let.
Ево, ја ћу те прибрати к оцима твојим, и на миру ћеш бити прибран у гроб свој, и нећеш видети својим очима зло које ћу пустити на то место и на становнике његове. И казаше то цару.
29 To pacoengah siangpahrang mah Judah hoi Jerusalem ih kacoehtanawk boih to kawk moe,
Тада посла цар те скупи све старешине Јудине и јерусалимске.
30 siangpahrang loe Judah prae ih kaminawk, Jerusalem ih kaminawk, qaimanawk, Levinawk, kathoeng kalen kaminawk boih hoi nawnto, im thungah caeh o tahang, Angraeng im ah hnuk o ih lokkamhaih cabu thung ih loknawk boih to nihcae mah thaih o hanah Josiah mah kroek pae.
И отиде цар у дом Господњи и сви људи из земље Јудине и Јерусалимљани, и свештеници и Левити и сав народ, мало и велико, и прочита им све речи књиге заветне, која се нађе у дому Господњем.
31 Siangpahrang mah Angraeng to pakrong moe, a paek ih loknawk to pazui moe, a thuih ih loknawk hoi patukhaihnawk to poekhaih palungthin boih hoi pazui pacoengah, hae cabu thungah tarik ih lokkamhaih loknawk to pazui boih han, tiah angmah ih ahmuen ah angdoet hoiah Angraeng hmaa ah lokkamhaih to a sak.
И цар стојећи на свом месту зададе веру пред Господом да ће ићи за Господом и држати заповести Његове и сведочанства Његова и уредбе Његове свим срцем и свом душом својом вршећи речи тог завета написане у тој књизи.
32 Jerusalem vangpui hoi Benjamin prae ah kaom kaminawk boih mah, to lokkamhaih to pazui hanah thuih o. Jerusalem ah kaom kaminawk loe ampanawk ih Sithaw lokkamhaih baktih toengah sak o.
И каза, те присташе сви који се нађоше у Јерусалиму и у племену Венијаминовом; и чињаху Јерусалимљани по завету Бога, Бога отаца својих.
33 Panuet thok krangnawk to Josiah mah Israel prae thung boih hoiah takhoe king; Israel prae thung ih kaminawk boih angmacae Angraeng Sithaw ih tok to a saksak. Nihcae loe hing thung angmacae ampanawk ih Angraeng Sithaw ih loklam to amkhraeng o taak ai.
И укиде Јосија све гадове по свим крајевима синова Израиљевих, и учини, те сви који беху у Израиљу служаху Господу Богу свом. Свега века његовог не одступише од Господа Бога отаца својих.
