2 Dungkrhoekhaih 18
1 Jehosaphat loe paroeai angraenghaih hoi pakoehhaih ah oh; anih loe zu lakhaih rang hoiah Ahab hoi angdaehhaih to sak.
И Јосафат имајући велико благо и славу, опријатељи се с Ахавом.
2 Saning nazetto maw oh pacoengah, Ahab khae paqaih hanah Samaria ah a caeh tathuk. Ahab mah Jehosaphat hoi anih ih kaminawk hanah, paroeai tuu hoi maitawnawk to boh pae moe, anih hoi nawnto Ramoth-Gilead tuk hanah pacae.
И после неколико година отиде к Ахаву у Самарију; и накла му Ахав много оваца и волова и народу који беше с њим, и наговараше га да пође на Рамот галадски.
3 Israel siangpahrang Ahab mah Judah siangpahrang Jehosaphat khaeah, Ramoth-Gilead to nang tuk haih han maw? tiah a naa. Jehosaphat mah kai doeh nang ni; Kai ih kaminawk doeh nang ih kami ah ni oh o; nang hoi nawnto misa kang tuk pae o han, tiah a naa.
И рече Ахав цар Израиљев Јосафату цару Јудином: Хоћеш ли ићи са мном на Рамот галадски? А он рече: Ја као ти, народ мој као твој народ; хоћемо с тобом на војску.
4 Jehosaphat mah Israel siangpahrang khaeah, Vaihniah Angraeng khaeah lokdueng hmaloe ah, tiah a naa.
Још рече Јосафат цару Израиљевом: Питај данас шта ће Господ рећи.
5 To pongah Israel siangpahrang mah, tahmaa cumvai palito kawk moe, nihcae khaeah, Ramoth-Gilead tuk hanah a caeh o han maw, a caeh o mak ai? tiah a naa. Nihcae mah, Caeh oh, Sithaw mah to vangpui to na ban ah paek tih, tiah a naa o.
Тада сазва цар Израиљев пророке своје, четири стотине људи, и рече им: Хоћемо ли ићи на војску на Рамот галадски, или ћу се оканити? А они рекоше: Иди, јер ће га Господ дати у руке цару.
6 Toe Jehosaphat mah, lok a dueng o hanah, hae ah Angraeng ih tahmaa mi doeh om ai maw? tiah a naa.
А Јосафат рече: Има ли ту још који пророк Господњи да га питамо?
7 Israel siangpahrang mah Jehosaphat khaeah, Aicae mah lokdueng hanah Angraeng ih kami maeto oh vop, toe anih loe kai kawng kahoih vaito doeh thui ai, ka sethaih khue to a thuih pongah, anih to ka hnukma; anih loe Imlah capa Mikaiah, tiah a naa. To naah Jehosaphat mah, Siangpahrang loe to tiah lok apaeh han om ai, tiah a naa.
А цар рече Јосафату: Има још један човек преко ког бисмо могли упитати Господа; али ја мрзим на њ, јер ми не прориче добра него свагда зло; то је Михеја син Јемлин. А Јосафат рече: Нека цар не говори тако.
8 To pongah Israel siangpahrang mah angmah ih angraeng maeto kawk moe, Imlah capa Mikaiah to karangah kawk ah, tiah lokpaek.
Тада цар Израиљев дозва једног дворанина, и рече му: Брже доведи Михеју, сина Јемлиног.
9 Israel siangpahrang hoi Judah siangpahrang Jehosaphat loe, siangpahrang khukbuen to angkhuk hoi moe, Samaria vangpui akunhaih khongkha taeng ih, kakong ahmuen ah angraeng tangkhang nuiah anghnut hoi; to naah tahmaanawk boih mah nihnik hmaa ah lokthuih pae o.
А цар Израиљев и Јосафат, цар Јудин сеђаху, сваки на свом престолу обучени у царске хаљине, сеђаху на пољани код врата самаријских, и сви пророци пророковаху пред њима.
10 Kenaanah capa Zedekiah mah sum hoi sak ih taki to lak moe, Angraeng mah, Syria prae nam rosak ai karoek to, hae taki hoiah na daeng tih, tiah a thuih, tiah a naa.
И Седекија син Хананин начини себи гвоздене рогове, и рече: Овако вели Господ: Овим ћеш бити Сирце докле их не истребиш.
11 Kalah tahmaanawk boih mah doeh to tiah thuih o toeng; Ramoth-Gilead to tuh ah, na pazawk tih; Angraeng mah siangpahrang ban ah paek tih, tiah a naa o.
Тако и сви пророци пророковаху говорећи: Иди на Рамот галадски, и бићеш срећан, јер ће га Господ предати цару у руке.
12 Mikaiah khaeah kacaeh laicaeh mah anih khaeah, Khenah, siangpahrang mah pazawk tih hmang, tiah tahmaanawk boih mah kanghmong lok to thuih o; nihcae mah thuih ih lok baktih toengah lok to thui ah, tahngai kahoih ah lok na thuih nahaeloe hoi tih, tiah a naa.
А посланик који отиде да дозове Михеју рече му говорећи: Ево пророци проричу сви једним гласом добро цару; нека и твоја реч буде као њихова, и говори добро.
13 Toe Mikaiah mah, Angraeng loe hing pongah, ka Sithaw mah thuih ih lok khue ni ka thuih han, tiah a naa.
А Михеја рече: Тако да је жив Господ, говорићу оно што рече Бог мој.
14 Anih siangpahrang hmaa ah phak naah, siangpahrang mah anih khaeah, Mikaiah, Ramoth-Gilead tuk hanah a caeh o han maw, a caeh o mak ai? tiah lok a dueng. Anih mah, Caeh oh loe, pazawk oh; nihcae to na ban ah paek tih, tiah a naa.
И кад дође к цару, рече му цар: Михеја! Хоћемо ли ићи на војску на Рамот галадски, или ћу се оканити? А он рече: Идите, бићете срећни, и даће вам се у руке.
15 Siangpahrang mah anih khaeah, Kamsoem lok khue ai ah loe, Angraeng ih ahmin hoiah kai khaeah kamsoem ai lok to thui hmah, tiah vai nazetto maw lokkamhaih kang saksak boeh? tiah a naa.
А цар му рече: Колико ћу те пута заклањати да ми не говориш него истину у име Господње?
16 Mikaiah mah, Toepkung tawn ai mae nuiah kamhet tuu caa baktiah kamhet phang Israel kaminawk to ka hnuk; Angraeng mah, Hae kaminawk loe angraeng tawn o ai pongah, kaminawk loe angmacae im ah amlaem o boih nasoe, tiah thuih, tiah a naa.
Тада рече: Видео сам сав народ Израиљев разасут по планинама као овце које немају пастира, јер рече Господ: Ови немају господара, нека се врате свак својој кући с миром.
17 Israel siangpahrang mah Jehosaphat khaeah, Kai kawng kahoih vaito doeh thui ai; kasae ngai ni a thuih, tiah kang thuih boeh na ai maw? tiah a naa.
Тада рече цар Израиљев Јосафату: Нисам ли ти рекао да ми неће пророковати добра него зло?
18 Mikaiah mah, To pongah Angraeng ih lok hae tahngai ah; Anih loe angmah ih angraeng tangkhang nuiah anghnut, anih ih banqoi bantang bangah anghnu van kaminawk to ka hnuk, tiah a thuih pae let.
А Михеја рече: Зато чујте реч Господњу: Видех Господа где седи на престолу свом, а сва војска небеска стајаше му с десне и с леве стране;
19 Angraeng mah, Israel siangpahrang Ahab mah Ramah-Gilead to tuk moe, sung hanah mi mah maw zoek thai tih? tiah a thuih. To naah maeto mah hmuen maeto kawng to thuih moe, kalah maeto mah kalah hmuen maeto kawng to thuih.
И Господ рече: Ко ће преварити Ахава цара Израиљевог да отиде и падне код Рамота галадског? Још рече: Један рече ово а други оно.
20 To nathuem ah muithla maeto angzoh, Angraeng hmaa ah angdoet moe, Anih to kai mah ka zoek han, tiah a naa. Angraeng mah anih khaeah, Kawbangmaw na zoek han loe? tiah dueng naah,
Тада изиђе један дух, и ставши пред Господа рече: Ја ћу га преварити. А Господ му рече: Како?
21 anih mah, Ka caeh moe, siangpahrang ih tahmaanawk pakha ah amsawnlok kathui muithla baktiah ka oh pae han, tiah a naa. Angraeng mah, Nang mah na zoek thai tih; caeh loe, na thuih ih lok baktih toengah sah ah, tiah a naa.
Одговори: Изићи ћу и бићу лажљив дух у устима свих пророка његових. А Господ му рече: Преварићеш га и надвладаћеш, иди учини тако.
22 To pongah khenah, Angraeng mah vaihi amsawnlok kathui muithla to hae tahmaanawk ih pakha ah suek pae boeh; Angraeng mah nang amro thai hanah lokthuih boeh, tiah a naa.
Зато сада ето, Господ је метнуо лажљив дух у уста тим пророцима твојим; а Господ је изрекао зло по те.
23 To pacoengah Kenaanah capa Zedekiah mah, caeh moe, Mikaiah to mikhmai ah tabaeng; Angraeng ih Muithla mah nang khae lokthuih hanah, naa bang ih loklam hoiah maw kai khae hoiah tacawt? tiah a naa.
Тада приступи Седекија син Хананин, и удари Михеју по образу говорећи: Којим је путем отишао дух Господњи од мене да говори с тобом?
24 Mikaiah mah, Khenah, anghawk hanah imthung ah na caeh niah na panoek tih, tiah a naa.
А Михеја му рече: Ето, видећеш у онај дан кад отидеш у најтајнију клет да се сакријеш.
25 Israel siangpahrang mah, Mikaiah to la oh loe, vangpui ukkung, Amon hoi siangpahrang capa Joash khaeah thak oh, tiah a naa.
Тада цар Израиљев рече: Ухватите Михеју, и одведите га к Амону заповеднику градском и к Јоасу сину царевом.
26 Siangpahrang mah, Hae kami hae thongim pakhrah oh, kamong ah kam laem let ai karoek to pacaekthlaek hanah, takaw hoi tui khue ai ah loe, tidoeh paek o hmah, tiah a thuih, tiah thuih paeh, tiah lok a paek.
И реците им: Овако вели цар: Метните овог у тамницу, а дајите му по мало хлеба и по мало воде докле се не вратим у миру.
27 Mikaiah mah, Kamongah nam laem o let tangtang nahaeloe, Angraeng mah kai khaeah lokthui ai ah ni om tih. Kaminawk boih, ka lok hae panoek oh, tiah a naa.
А Михеја рече: Ако се вратиш у миру, није Господ говорио преко мене. Још рече: Чујте сви народи.
28 To pongah Israel siangpahrang hoi Judah siangpahrang Jehosaphat loe Ramoth-Gilead ah caeh hoi tahang.
И отиде цар Израиљев с Јосафатом царем Јудиним на Рамот галадски.
29 Israel siangpahrang mah Jehosaphat khaeah, Kai loe kami kalah ah angsak moe, misa ka tuk han; toe nang loe siangpahrang khukbuen to angkhuk ah loe, om ah, tiah a naa. To pongah Israel siangpahrang loe kami kalah baktiah angsak moe, misatuk hanah nawnto a caeh hoi.
И рече цар Израиљев Јосафату: Ја ћу се преобући кад пођем у бој, а ти обуци своје одело. И преобуче се цар Израиљев, и отидоше у бој.
30 To naah Syria siangpahrang mah, Angmah ih hrangleeng angthueng hoi misatuh angraeng khaeah, Israel siangpahrang khue ai ah loe, kathoeng doeh kalen doeh kalah kaminawk to tuh o hmah, tiah a naa.
А цар сирски заповеди војводама од кола својих говорећи: Не ударајте ни на малог ни на великог, него на самог цара Израиљевог.
31 Hrangleeng hoi misatuh angraengnawk mah, Jehosaphat to hnuk o naah, Anih loe Israel siangpahrang mue, tiah poek o. To pongah anih tuk hanah takui o; toe Jehosaphat hang naah, Angraeng mah anih to abomh, Sithaw mah to kaminawk to loklam kalah bangah caehsak king.
А кад војводе од кола видеше Јосафата, рекоше: То је цар Израиљев. И окренуше се на њ да га ударе. Али Јосафат повика, и Господ му поможе, и одврати их Бог од њега.
32 Hrangleeng hoi misatuh angraengnawk mah anih loe Israel siangpahrang na ai ni, tiah panoek o naah, anih to patom ai ah amlaem o let.
Јер видевши војводе од кола да није цар Израиљев, одступише од њега.
33 Kami maeto loe palaa to aphongh moe, a kah rumram, to naah Israel siangpahrang ih sum aphaw salakah cop; to naah anih mah angmah ih hrangleeng mongh kami khaeah, Kai loe ahmaa ka caak boeh pongah, angqoi ah loe misa angtukhaih ahmuen hoiah kai amlaem haih lai ah, tiah a naa.
А један застрели из лука нагоном и устрели цара Израиљевог где спуча оклоп. А он рече свом возачу: Савиј руком својом и извези ме из боја, јер сам рањен.
34 To na niah paroeai misa angtuk o; Israel siangpahrang loe hrangleeng nuiah angthueng moe, duembang khoek to Syria kaminawk to tuk; anih loe niduem tom naah duek.
И бој би жесток оног дана, а цар Израиљев заоста на колима својим према Сирцима до вечера, и умре о сунчаном заходу.
