Isaias 52

1 Pagmata, pagmata, isul-ob ang imong kusog, Oh Sion; isul-ob ang imong matahum nga mga bisti, Oh Jerusalem, ang balaan nga ciudad: kay sukad karon wala nay moanha kanimo nga dili sinircumcisionan ug mahugaw.

Пробуди се, пробуди се, обуци се у силу своју, Сионе; обуци красне хаљине своје, Јерусалиме граде свети; јер неће више ући у тебе необрезани и нечисти.

2 Yabyabi ang imong kaugalingon gikan sa abug; tindog, lingkod sa imong trono, Oh Jerusalem: buhi ang imong kaugalingon gikan sa mga higot sa imong liog, Oh binihag nga anak nga babaye sa Sion.

Отреси прах са себе, устани, седи, Јерусалиме; скини окове с врата свог, заробљена кћери сионска.

3 Kay kini mao ang giingon ni Jehova: Sa walay bili kamo gibaligya; ug pagalukaton kamo sa wala salapi.

Јер овако вели Господ: Забадава се продадосте, и искуписте се без новца.

4 Kay kini mao ang giingon sa Ginoong Jehova: Ang akong katawohan sa sinugdan nanlugsong ngadto sa Egipto aron sa pagpuyo didto: ug ang Asiriahanon mingdaugdaug kanila sa walay gipasikaran.

Јер овако вели Господ Господ: У Мисир сиђе мој народ пре да онде живе као дошљаци, али Мисирци им чинише силу ни за шта.

5 Busa karon, unsa bay akong pagabuhaton dinhi, nagaingon si Jehova, sanglit ang akong katawohan ginaagaw sa walay bili? sila nga nagahari kanila nanag-uwang, nagaingon si Jehova, ug ang akong ngalan sa kanunay sa tibook nga adlaw ginapasipalahan.

А сада шта ћу ту? вели Господ. Јер је народ мој заборављен низашта; који владају њим, цвеле га, вели Господ, и једнако сваки дан хули се на име моје.

6 Tungod niini ang akong katawohan makaila sa akong ngalan: busa sila makaila niadtong adlawa nga ako mao siya nga nagasulti: Ania karon, mao manako.

Зато ће познати народ мој име моје, зато ће познати у онај дан да сам ја који говорим: Ево ме.

7 Pagkatahum sa ibabaw sa kabukiran sa mga tiil niadtong nanagdala sa mga maayong balita, nga nanagmantala sa pakigdait, nga nanagdala ug mga maayong balita sa kaayohan, nga nanagmantala sa kaluwasan, nga nanag-ingon sa Sion: Ang imong Dios nagahari!

Како су красне на горама ноге оног који носи добре гласе, који оглашује мир, који јавља добро, оглашује спасење, говори Сиону: Бог твој царује.

8 Ang tingog sa imong mga magbalantay! ila nga gipatugbaw ang ilang tingog, nanagdungan sila sa pag-awit; kay sila makakita sa mata ug mata, sa diha nga si Jehova mobalik na sa Sion.

Стражари ће твоји подигнути глас, подигнуће глас, и сви ће запевати, јер ће очима видети где Господ води натраг Сион.

9 Hunat sa paglipay, panag-awit sa pagdungan, kamo nga nangagun-ob nga mga dapit sa Jerusalem; kay gilipay na ni Jehova ang iyang katawohan, iyang gitubos na ang Jerusalem.

Кликујте и певајте, развалине јерусалимске, јер Господ утеши народ свој, избави Јерусалим.

10 Gihukasan ni Jehova ang iyang balaan nga bukton diha sa mga mata sa tanang mga nasud; ug ang tanang mga kinatumyan sa yuta nakakita na sa kaluwasan sa atong Dios.

Загали Господ свету мишицу своју пред свим народима, да виде сви крајеви земаљски спасење Бога нашег.

11 Pahalayo kamo, pahalayo kamo, gumula kamo gikan dinha, ayaw pagkamkam ug butang nga mahugaw: ; gumula kamo sa iyang taliwala; panaghinlo kamo sa inyong kaugalingon, kamo nga nanagdala sa mga sudlanan ni Jehova.

Одступите, одступите, изађите одатле, не дотичите се ничег нечистог; изађите испред њега, очистите се ви који носите судове Господње.

12 Kay kamo dili managgula nga managdali, ni manlakaaw kamo nga magakalagiw: kay si Jehova magauna kaninyo; ug ang Dios sa Israel maoy magapalikod kaninyo.

Јер нећете изаћи у хитњи, нити ћете ићи бежећи; јер ће Господ ићи пред вама, и задња војска биће вам Бог Израиљев.

13 Ania karon, ang akong alagad magahimo sa pagkabuotan, siya pagabayawon ug igapataas ug mahataas gayud kaayo.

Гле, слуга ће мој бити срећан, подигнуће се и узвисиће се и прославиће се.

14 Sama sa kadaghanan nanghibulong kanimo (ang niyang nawong nasamadsamaran gayud labaw kay sa bisan kinsa nga tawo, ug ang iyang dagway labaw pa kay sa mga anak sa mga tawo),

Како се многи зачудише Теби, што беше нагрђен у лицу мимо сваког човека, и у стасу мимо синова човечјих,

15 Sa pagkaagi nga siya magabisibis sa daghanang mga nasud; ang mga hari managtak-um sa ilang mga baba sa atubangan niya: kay kadtong wala pa ikasugilon kanila makita nila; ug kadtong wala nila hidunggi, ila nga hisabtan.

Тако ће опет удивити многе народе, цареви ће пред Њим затиснути уста своја, јер ће видети шта им није казивано и разумеће шта нису слушали.