< Римляни 1 >

1 Павел, слуга Исус Христов, призван за апостол, отделен да проповядва благовестието от Бога,
Од Павла, слуге Исуса Христа, позваног апостола изабраног за јеванђеље Божије,
2 (което по-напред Той беше обещал чрез пророците Си в светите писания),
Које Бог унапред обећа преко пророка својих у светим писмима
3 за Сина Му нашия Господ Исус Христос, Който по плът се роди от Давидовото потомство,
О сину свом, који је по телу рођен од семена Давидовог,
4 а по Дух на светост биде със сила обявен като Божий Син чрез възкресението от мъртвите;
А посведочен силно за Сина Божијег Духом светиње по васкрсењу из мртвих, Исусу Христу Господу нашем,
5 чрез когото получихме благодат и апостолство, та в Неговото име да привеждаме в послушност към вярата човеци от всичките народи;
Преко ког примисмо благодат и апостолство, да покоримо све незнабошце вери имена Његовог;
6 между които сте и вие призвани от Исуса Христа:
Међу којима сте и ви позвани Исусу Христу,
7 до всички в Рим, които са възлюбени от Бога, призвани да бъдат светии: Благодат и мир да бъдат с вас от Бога, нашия Отец, и Господа Исуса Христа.
Свима који су у Риму, љубазнима Богу, и позванима светима: благодат вам и мир од Бога Оца нашег и Господа Исуса Христа.
8 Най-напред благодаря на моя Бог чрез Исуса Христа за всички ви, гдето за вашата вяра се говори по целия свят.
Прво, дакле, захваљујем Богу свом кроз Исуса Христа за све вас што се вера ваша гласи по свему свету.
9 Понеже Бог, Комуто служа с духа си в благоденствието на Сина Му, ми е свидетел, че непрестанно ви споменавам в молитвите си,
Јер ми је сведок Бог, коме служим духом својим у јеванђељу Сина његовог, да вас се опомињем без престанка,
10 молящ се винаги, дано с Божията воля благоуспея най-после сега да дойда при вас.
Молећи се свагда Богу у молитвама својим да би ми кад Божија воља помогла да дођем к вама;
11 Защото копнея да ви видя, за да ви предам някоя духовна дарба за вашето утвърждаване,
Јер желим видети вас, да вам дам какав духовни дар за ваше утврђење,
12 то ест, за да се утеша между вас взаимно с вас чрез общата вяра, която е и ваша и моя,
То јест, да се с вама утешим вером општом, и вашом и мојом.
13 И желая, братя, да знаете, че много пъти се канех да дойда при вас, за да имам някой плод и между вас както между другите народи; но досега съм бил възпиран.
Али вам нећу затајити, браћо, да сам много пута хтео да вам дођем, па бих задржан досле, да и међу вама имам какав плод, као и међу осталим незнабошцима.
14 Имам длъжност към гърци и към варвари, към учени и към неучени;
Дужан сам и Грцима и дивљацима, и мудрима и неразумнима.
15 и така, колкото зависи от мене, готов съм да проповядвам благовестието и на вас, които сте в Рим.
Зато, од моје стране, готов сам и вама у Риму проповедати јеванђеље.
16 Защото не се срамувам от благовестието [Христово]; понеже е Божия сила за спасение на всекиго, който вярва, първо на юдеина, а после на езичника.
Јер се не стидим јеванђеља Христовог; јер је сила Божија на спасење свакоме који верује, а најпре Јеврејину и Грку.
17 Защото в него се открива правдата, която е от Бога чрез вяра към вяра, както е писано: "Праведният чрез вяра ще живее".
Јер се у Њему јавља правда Божија из вере у веру, као што је написано: Праведник ће од вере жив бити.
18 Защото Божият гняв се открива от небето против всяко нечестие и неправда на човеците, които препятсвуват на истината чрез неправда.
Јер се открива гнев Божји с неба на сваку безбожност и неправду људи који држе истину у неправди.
19 Понеже, това, което е възможно да се знае за Бога, на тях е известно, защото Бог им го изяви.
Јер шта се може дознати за Бога познато је њима: јер им је Бог јавио;
20 Понеже от създанието на това, което е невидимо у Него, сиреч вечната Му сила и божественост, се вижда ясно, разбираемо чрез творенията; така щото, човеците остават без извинение. (aïdios g126)
Јер шта се на Њему не може видети, од постања света могло се познати и видети на створењима, и Његова вечна сила и божанство, да немају изговора. (aïdios g126)
21 Защото, като познаха Бога, не Го просвавиха като Бог, нито Му благодариха; но извратиха се чрез своите мъдрувания, и несмисленото им сърце се помрачи.
Јер кад познаше Бога, не прославише Га као Бога нити Му захвалише, него залудеше у својим мислима, и потамне неразумно срце њихово.
22 Като се представяха за мъдри, те глупееха,
Кад се грађаху мудри, полудеше,
23 и славата на нетленния Бог размениха срещу подобие на образ на смъртен човек, на птици; на четириноги и на гадини.
И претворише славу вечног Бога у обличје смртног човека и птица и четвороножних животиња и гадова.
24 Затова, според страстите на сърцата им, Бог ги предаде на начистота, защото да се обезчестят телата им между сами тях,
Зато их предаде Бог у жељама њихових срца у нечистоту, да се погане телеса њихова међу њима самима;
25 те които замениха истинския Бог с лъжлив, и предпочетоха да се покланят и да служат на тварта, а не на Твореца, Който е благословен до века. Амин. (aiōn g165)
Који претворише истину Божију у лаж, и већма поштоваше и послужише твар него Творца, који је благословен ва век. Амин. (aiōn g165)
26 Затова Бог ги предаде на срамотни страсти, като и жените им измениха естественото употребление на тялото в противоестествено.
Зато их предаде Бог у срамне сласти; јер жене њихове претворише путно употребљавање у беспутно.
27 Така и мъжете, като оставиха естественото употребление на женския пол, разжегоха се в страстта си един към друг, струвайки безобразие мъже с мъже, и приемаха в себе си заслуженото въздеяние на своето нечестие.
Тако и људи оставивши путно употребљавање женског рода, распалише се жељом својом један на другог, и људи с људима чињаху срам, и плату која требаше за превару њихову примаху на себи.
28 И понеже отказваха да познаят Бога, Бог ги предаде на развратен ум да вършат това, което не е прилично,
И као што не мараху да познаду Бога, зато их Бог предаде у покварен ум да чине шта не ваља,
29 изпълнени с всякакъв вид неправда, нечестие, лакомство, омраза; пълни със завист, убийство, крамола, измама и злоба;
Да буду напуњени сваке неправде, курварства, злоће, лакомства, пакости; пуни зависти, убиства, свађе лукавства, злоћудности;
30 шепотници, клеветници, богоненавистници, нахални, горделиви, самохвалци, измислители на злини, непокорни на родителите си,
Шаптачи, опадачи, богомрсци, силеџије, хвалише, поносити, измишљачи зала, непокорни родитељима,
31 безразсъдни, вероломни, без семейна обич, немилостиви;
Неразумни, невере, нељубавни, непримирљиви, немилостиви.
32 които, при все че знаят Божията справедлива присъда, че тия, които вършат такива работи, заслужават смърт, не само ги вършат, но и одобряват ония, които ги вършат.
А неки правду Божију познавши да који то чине заслужују смрт, не само то чине, него пристају на то и онима који чине.

< Римляни 1 >