Псалми 132

1 Песен на възкачванията. Помни, Господи, заради Давида, Всичките му скърби,

Опомени се, Господе, Давида и све смерности његове,

2 Как се кле на Господа, И се обрече на Силния Яковов, като каза:

Како се кунуо Господу, и заветовао Богу Јаковљевом:

3 Непременно няма да вляза в шатъра на къщата си, Нито ще се кача на постланото си легло,

"Нећу ући у шатор дома свог, нити ћу лећи на постељу одра свог;

4 Няма да дам сън на очите си, Или дрямка на клепачите си,

Нећу дати сна очима својим, ни веђама својим дрема;

5 Докато не намеря място за Господа, Обиталище за Силния Яковов.

Док не нађем места Господу, стана Богу Јаковљевом."

6 Ето, ние чухме, че той бил в Ефрата; Намерихме го в полетата на Яара.

Ево, чусмо да је у Јефремовој земљи, нађосмо Га на пољима киријат-јаримским.

7 Нека влезем в скинията Му, Нека се поклоним при подножието Му.

Уђимо у стан Његов, поклонимо се подножју ногу Његових.

8 Стани, Господи, и влез в покоя Си. Ти и ковчега на Твоята сила;

Стани, Господе, на почивалишту свом, Ти и ковчег силе Твоје.

9 Свещениците Ти да бъдат облечени с правда, И светиите Ти нека викат радостно.

Свештеници Твоји нек се обуку у правду, и свеци Твоји нек се радују.

10 Заради слугата Си Давида Недей отблъсква лицето на помазаника Си.

Ради Давида, слуге свог, немој одвратити лица од помазаника свог.

11 Господ се кле с вярност на Давида, - И няма да пристъпи думата Си, - Казвайки: От рожбата на тялото ти Ще сложа на престола ти.

Закле се Господ Давиду у истини, од које неће одступити; од порода твог посадићу на престолу твом.

12 Ако чадата ти опазят Моя завет И Моите свидетелства, на които ще ги науча, То и техните чада ще седят за винаги на престола ти.

Ако синови твоји ушчувају завет мој и откривења моја којима ћу их научити, онда ће и синови њихови довека седети на престолу свом.

13 Защото Господ избра Сиона, Благоволи да обитава в него.

Јер је изабрао Господ Сион, и омиле Му живети на њему.

14 Това, каза Той, Ми е покой до века: Тук ще обитавам, защото го пожелах.

Ово је почивалиште моје увек, овде ћу се населити; јер ми је омилело.

15 Ще благоволя изобилно храната му! Сиромасите му ще наситя с хляб.

Храну ћу његову благословити, ниште његове наситићу хлеба.

16 Ще облека и свещениците му със спасение; И светиите му ще възклицават от радост.

Свештенике ћу његове обући у спасење, и свети ће се његови радовати.

17 Там ще направя да изникне рог от Давида; Приготвих светилник за помазаника Си.

Ту ћу учинити да узрасте рог Давиду, поставићу видело помазанику свом.

18 Неприятелят му ще облека със срам; А на него ще блещи короната.

Непријатеље ћу његове обући у срамоту; а на њему ће цветати венац његов.