< Притчи 1 >
1 Притчи на Давидовия син Соломон, Израилев цар,
Fakkeenya Solomoon Ilma Daawit, mootii Israaʼel:
2 Записани за да познае някой мъдрост и поука, За да разбере благоразумни думи,
Ogummaa fi qajeelfama qabaachuudhaaf, dubbii beekumsa guddaa hubachuudhaaf;
3 За да приеме поука за мъдро постъпване, В правда, съдба и справедливост,
ogummaadhaan jiraachuudhaan, qajeelummaadhaan, murtii qajeelaa kennuu fi nama wal qixxeessuudhaan qajeelfama argachuudhaaf;
4 За да се даде остроумие на простите, знание и разсъждение на младежа,
warra waa hin beekneef of eeggannoo kennuudhaaf, dargaggootaaf immoo beekumsaa fi hubannaa kennuudhaaf,
5 За да слуша мъдрият и да стане по-мъдър И за да достигне разумният здрави начала,
ogeeyyiin dhaggeeffatanii barumsa isaanii irratti waa haa dabalatan; warri qalbii qabanis qajeelfama haa argatan;
6 За да се разбират притча и иносказание, Изреченията на мъдрите и гатанките им.
kunis fakkeenyaa fi hiikkaa, jechaa fi hibboo ogeeyyii hubachuudhaaf.
7 Страх от Господа е начало на мъдростта; Но безумният презира мъдростта и поуката.
Waaqayyoon sodaachuun jalqaba ogummaa ti; gowwoonni garuu ogummaa fi adabamuu tuffatu.
8 Сине мой, слушай поуката на баща си, И не отхвърляй наставлението на Майка си,
Yaa ilma ko, gorsa abbaa keetii dhaggeeffadhu; barsiisa haadha keetii illee hin gatin.
9 Защото те ще бъдат благодатен венец за главата ти, И огърлица около шията ти.
Wanni kun mataa kee miidhagsuudhaaf gonfoo, morma kee bareechuudhaaf immoo faaya siif taʼa.
10 Сине мой, ако грешните те прилъгват, Да се не съгласиш.
Yaa ilma ko, yoo cubbamoonni sossobanii ofitti si harkisan, tole hin jedhiniif.
11 Ако рекат: Ела с нас, Нека поставим засада за кръвопролитие. Нека причакаме без причина невинния,
Yoo isaan, “Nu wajjin kottu; riphnee dhiiga namaa dhangalaasnaa; nama balleessaa hin qabne galaafachuudhaafis dhokannee eeggannaa;
12 Както ада нека ги погълнем живи, Даже съвършените, като ония, които слизат в рова, (Sheol )
kottu akkuma awwaalaa jiraatti isaan liqimsinaa; akkuma warra boolla keessa buufamaniis guutumaan guutuutti isaan liqimsinaa; (Sheol )
13 Ще намерим всякакъв скъпоценен имот, Ще напълним къщите си с користи,
nu waan gatii qabu kan gosa hundaa ni arganna; manneen keenya illee boojuudhaan guuttanna;
14 Ще хвърлим жребието си като един от нас, Една кесия ще имаме всички;
ixaa kee nu wajjin buufadhu; nus korojoo tokko si wajjin qooddannaa” siin jedhan,
15 Сине мой, не ходи на пътя с тях, Въздържай ногата си от пътеката им,
yaa ilma ko, ati isaan wajjin hin deemin; miilla keetiin karaa isaanii irra illee hin ejjetin;
16 Защото техните нозе тичат към злото, И бързат да проливат кръв.
miilli isaanii cubbuutti ariifataatii; isaan dhiiga dhangalaasuuf jarjaru.
17 Защото напразно се простира мрежа Пред очите на каква да било птица.
Utuma simbirroonni hundi arganuu, kiyyoo buusuun waan gatii hin qabnee dha!
18 И тия поставят засада против своята си кръв, Причакват собствения си живот.
Namoonni kunneen dhiiguma ofii isaanii riphanii eeggatu; lubbuma ofii isaanii gaadu!
19 Такива са пътищата на всеки сребролюбец: Сребролюбието отнема живота на завладените от него.
Kun dhuma warra qabeenya karaa hamaadhaan argamu duukaa buʼan hundaa ti; wanni akkasii jireenya warra isa argatanii balleessa.
20 Превъзходната мъдрост възгласява по улиците, Издига гласа си по площадите,
Ogummaan karaa irratti guddiftee iyyiti; iddoo wal gaʼii uummataattis sagalee ishee ol fudhatti.
21 Вика по главните места на пазарите, При входовете на портите, възвестява из града думите си:
Isheen fiixee daandii irraa iyyiti; karra magaalaa duraas akkana jettee dubbatti:
22 Глупави, до кога ще обичате глупостта? Присмивачите до кога ще се наслаждавате на присмивките си, И безумните ще мразят знанието?
“Isin warri homaa hin beekne kun hamma yoomiitti karaa keessan kan faayidaa hin qabne sana jaallattu? Warri namatti qoosan hamma yoomiitti qoosaa sanatti gammadanii gowwoonnis beekumsa jibbu?
23 Обърнете се при изобличението ми. Ето, аз ще излея духа си на вас, Ще ви направя да разберете словата ми.
Mormii koo qalbeeffadhaa; ani yaada koo isinii nan dhangalaasa; dubbii koos isiniifin ibsa.
24 Понеже аз виках, а вие отказахте да слушате, Понеже простирах ръката си, а никой не внимаваше,
Garuu sababii isin yeroo ani isin waametti diddanii yeroo ani harka balʼifadhetti namni tokko iyyuu na hin dhaggeeffatiniif,
25 Но отхвърлихте съвета ми, И не приехте изобличението ми,
waan isin gorsa koo hunda tuffattanii dheekkamsa koo dhagaʼuu diddaniif,
26 То аз ще се смея на вашето бедствие, Ще се присмея, когато ви нападне страхът,
anis badiisa keessanitti nan kolfa, yeroo balaan isinitti dhufuttis nan qoosa;
27 Когато ви нападне страхът, като опустошителна буря, И бедствието ви се устреми като вихрушка, Когато скръб и мъки ви нападнат,
yeroo balaan akkuma bubbeetti isin fudhatutti, yeroo badiisni akkuma bubbee hamaatti isin haxaaʼutti, yeroo dhiphinaa fi rakkinni isinitti dhufutti ani isinittan qoosa.
28 Тогава те ще призоват, но аз няма да отговоря, Ревностно ще ме търсят, но няма да ме намерят.
“Yeroo sana isaan na waammatu; ani garuu isaan jalaa hin owwaadhu; isaan na barbaadu; garuu na hin argatan.
29 Понеже намразиха знанието, И не разбраха страха от Господа,
Isaan waan beekumsa jibbanii Waaqayyoon sodaachuu illee filachuu didaniif,
30 Не приеха съвета ми, И презряха всичкото ми изобличение,
waan gorsa koo fudhachuu didanii dheekkamsa koos tuffataniif,
31 Затова, ще ядат от плодовете на своя си път, И ще се наситят от своите си измислици.
isaan gatii karaa isaanii ni nyaatu; buʼaa jalʼina isaaniis ni quufu.
32 Защото глупавите ще бъдат умъртвени от своето си отстъпване, И безумните ще бъдат погубени от своето си безгрижие,
Gowwoota waa dagachuutu isaan balleessaatii; quufni gowwootaa isaanuma balleessa;
33 Но всеки, който ме слуша, ще живее в безопасност, И ще бъде спокоен без да се бои от зло.
namni na dhaggeeffatu kam iyyuu garuu nagaadhaan jiraata; inni qabbanaan jiraata; wanni hamaanis isa hin sodaachisu.”