< Притчи 29 >

1 Човек, който често е изобличаван, закоравява врата си. Внезапно ще се съкруши и то без поправление.
Onye a na-abara mba mgbe niile ma ọ naghị anata ndụmọdụ, nʼotu ntabi anya ka a ga-etipịa ya, ọ gaghị ekulikwa ọzọ.
2 Когато праведните са на власт, людете се радват; Но когато нечестивият началствува, людете въздишат.
Mgbe ndị ezi omume nọ nʼọchịchị, ndị a na-achị na-aṅụrị ọṅụ, ma ha na-asụ ude mgbe onye ajọ omume na-achị.
3 Който обича мъдростта, радва баща си, Но който дружи с блудници, разпилява имота му.
Nwoke hụrụ amamihe nʼanya na-eme ka nna ṅụrịa, ma onye bụ enyi ụmụ nwanyị akwụna, na-ala akụnụba ya nʼiyi.
4 Чрез правосъдие царят утвърждава земята си. А който придобива подаръци я съсипва.
Eze na-achị nʼeziokwu na-ewetara obodo ya ọganihu, ma nke na-achọ ngarị na-ala ya nʼiyi.
5 Човек, който ласкае ближния си, Простира мрежа пред стъпките му.
Onye ahụ ji ire ụtọ na-aja onye agbataobi ya mma bụ ọnya ka ọ na-esiri ya.
6 В беззаконието на лош човек има примка. А праведният пее и се радва.
Ọ bụ onye ajọ omume siri ọnya ka ọnya ahụ na-ama. Ma ndị ezi omume na-anọrọ onwe ha na-agụ egwu ọṅụ.
7 Праведният внимава в съдбата на бедните; Нечестивият няма даже разум, за да я узнае.
Onye ezi omume na-etinye anya nʼihe banyere ikpe ziri ezi nke ndị ogbenye, ma ụdị echiche ahụ adịghị abata ndị ajọ omume nʼobi.
8 Присмивателите запалят града, Но мъдрите усмиряват гнева.
Ndị nzuzu na-amalite ọgụ ebe niile, ma ndị nwere uche na-agbalịsị ike ime ka udo dị.
9 Ако мъдър човек има спор с безумен, Тоя се разярява, смее се и няма спокойствие.
Ọ bụrụ na onye maara ihe esoro onye nzuzu gaa nʼụlọikpe, onye nzuzu ga-ewe iwe ọkụ, mee mkpọtụ, kwaa emo ma udo agaghị adị.
10 Кръвопийци мъже мразят непорочния, Но праведните се грижат за живота му.
Ndị ndụ ha na-ebi bụ ime ihe ike na-akpọ onye eziokwu asị, ha na-achọsikwa ike ụzọ ha ga-esi gbuo onye ndụ ya ziri ezi.
11 Безумният изригва целия си гняв, А мъдрият го задържа и укротява.
Onye nzuzu na-egosi oke iwe ya, ma onye nwere uche na-ejide onwe ya na-emekwa ka mmụọ ya dajụọ.
12 Ако слуша управителят лъжливи думи, То всичките му слуги стават нечестиви.
Ọ bụrụ na onye na-achị achị aṅaa ntị nʼokwu ụgha, ndị niile na-ejere ya ozi ga-aghọ ndị ajọ omume.
13 Сиромах и притеснител се срещат: Господ просвещава очите на всички тях.
Ogbenye na ọgaranya bụ otu na nke a: ọ bụ Onyenwe anyị na-eme ka ha jiri anya ha na-ahụ ụzọ.
14 Когато цар съди вярно сиромасите, Престолът му ще бъде утвърден за винаги.
Ọ bụrụ na eze esite nʼizi ezi kpee ndị ogbenye ikpe, a ga-eme ka ocheeze ya guzosie ike ruo mgbe ebighị ebi.
15 Тоягата и изобличението дават мъдрост, А пренебрегнатото дете засрамва майка си.
Ịba mba na iti nwantakịrị ihe na-enye aka mee ka ọ bụrụ ezi nwa, ma nwantakịrị a na-adịghị adụ ọdụ na-eme nne ya ihe ihere.
16 Когато нечестивите са на власт, беззаконието се умножава, Но праведните ще видят падането им.
Mgbe ndị na-emebi iwu na-aga nʼihu, njehie na-aba ụba nʼetiti ndị a na-achị achị, ma ndị ezi omume ga-eguzo hụ ọdịda ha.
17 Наказвай сина си, и той ще те успокои, Да! ще даде наследство на душата ти.
Dọọ nwa gị aka na ntị, ndụ ya ga-enye obi gị udo na ọṅụ. Ọ gaghị emekwa ka ihere mee gị.
18 Дето няма пророческо видение людете се разюздават, А който пази закона е блажен.
Obodo na-adịghị atụ egwu Chineke bụ obodo na-adịghị agazi nʼusoro, ma ọṅụ na-adịrị obodo ahụ na-edebe ihe Onyenwe anyị nyere nʼiwu.
19 Слугата не се поправя с думи, Защото, при все че разбира, не обръща внимание.
Ọ bụghị naanị okwu ọnụ ka e ji adọ ndị na-eje ozi aka na ntị, nʼihi na ha nwere ike ghọta ma ha ga-ajụ ime ihe ị chọrọ.
20 Видял ли си човек прибързан в работите си? Има повече надежда за безумния, отколкото за него.
Olileanya dịrị onye nzuzu karịa onye ahụ na-adịghị echezi echiche tupu o kwuo okwu.
21 Ако глези някой слугата си от детинство, Най-после той ще му стане като син.
Ị malite na mbụ na-emezi onye na-ejere gị ozi, ọ ga-emesịa chọọ ka i meere ya dịka nwa gị.
22 Гневлив човек възбужда препирни, И сприхав човек беззаконствува много.
Onye na-ewe iwe na-akpali ọgụ, onye na-ewe iwe ọkụ na-eme ọtụtụ mmehie.
23 Гордостта на човека ще го смири, А смиреният ще придобие чест.
Nganga mmadụ na-eme ka ọ daa, ma mmadụ ahụ dị umeala nʼobi ga-eweta nsọpụrụ.
24 Който е съдружник на крадец мрази своята си душа; Той слуша заклеването, а не обажда.
Ndị ọbụla na-enyere ndị ohi aka bụ ndị iro nke ndụ ha, a na-edu ha nʼịṅụ iyi, ma ha adịghị agba akaebe.
25 Страхът от човека туря примка, А който уповава на Господа ще бъде поставен на високо.
Ịtụ egwu mmadụ bụ ihe ịma nʼọnya, ma onye ọbụla na-atụkwasị Onyenwe anyị obi na-anọ nʼudo.
26 Мнозина търсят благословението на управителя, Но съдбата на човека е от Господа.
Ị chọrọ ikpe ziri ezi? Elela onye ikpe anya nʼihu, kama gwa Onyenwe anyị maka ya.
27 Несправедлив човек е мерзост за праведните; И който ходи в прав път е мерзост за нечестивите.
Onye ezi omume na-akpọ ajọ omume asị; ndị na-emebi iwu na-akpọ onye ndụ ya ziri ezi asị.

< Притчи 29 >