< Притчи 14 >
1 Всяка мъдра жена съгражда дома си, А безумната го събаря със собствените си ръце.
Mwanamke mwenye busara huijenga nyumba yake, bali mwanamke mpumbavu huibomoa kwa mikono yake mwenyewe.
2 Който ходи в правотата си, бои се от Господа: Но опакият в пътищата си Го презира.
Yeye aendaye kwa uaminifu humcha Yehova, bali mkaidi humdharau katika njia zake.
3 В устата на безумния има пръчка за гордостта му, А устните на мъдрите ще ги пазят.
Katika kinywa cha mpumbavu hutoka chipukizi la kiburi chake, bali midomo ya wenye busara itawalinda.
4 Дето няма волове, яслите са чисти, Но в силата на воловете е голямото изобилие.
Pale pasipo na mifugo hori la kulishia ni safi, bali mazao mengi huweza kupatikana kwa nguvu za maksai.
5 Верният свидетел няма да лъже, А лъжливият свидетел издиша лъжи.
Shahidi mwaminifu hasemi uongo, bali shahidi wa uongo hupumua uongo.
6 Присмивателят търси мъдрост и нея намира, А за разумният учението е лесно.
Mwenye dharau hutafuta hekima na hakuna hata, bali maarifa huja kwa urahisi kwa mwenye ufahamu.
7 Отмини безумния човек Щом си узнал, че той няма разумни устни.
Nenda mbali kutoka kwa mtu mpumbavu, maana hutapata maarifa kwenye midomo yake.
8 Мъдростта на благоразумния е да обмисля пътя си, А глупостта на безумните е да заблуждават.
Hekima ya mtu mwenye busara ni kuifahamu njia yake mwenyewe, bali upuuzi wa wapumbavu ni udanganyifu.
9 Приносът за грях се присмива на безумните, А между праведните има Божие благоволение.
Wapumbavu hudharau wakati sadaka ya hatia inapotolewa, bali miongoni mwao waaminifu hushiriki fadhila.
10 Сърцето познава своята си горест И чужд не участвува в неговата радост.
Moyo unayajua machungu yake mwenyewe na hakuna mgeni anayeshiriki furaha yake.
11 Къщата на нечестивите ще се събори, Но шатърът на праведните ще благоденствува.
Nyumba ya waovu itaangamizwa, bali hema ya watu waaminifu itasitawi.
12 Има път, който се вижда прав на човека, Но краят му е пътища към смърт.
Kuna njia ambayo huonekana sawa kwa mtu, lakini mwisho wake huelekea mauti tu.
13 Даже и всред смеха сърцето си има болката, И краят на веселието е тегота.
Moyo unaweza kucheka lakini bado ukawa katika maumivu na furaha inaweza kukoma ikawa huzuni.
14 Развратният по сърце ще се насити от своите пътища, А добрият човек ще се насити от себе си.
Yule asiyemwaminifu atapata anachostahili kwa njia zake, bali mtu mwema atapata kilicho chake.
15 Простият вярва всяка дума, А благоразумният внимава добре в стъпките си.
Yeye ambaye hakufundishwa huamini kila kitu, bali mtu mwenye hekima huzifikiria hatua zake.
16 Мъдрият се бои и се отклонява от злото, А безумният самонадеяно се хвърля напред.
Mtu mwenye hekima huogopa na kutoka kwenye ubaya, bali mpumbavu huliacha onyo kwa ujasiri.
17 Ядовитият човек постъпва несмислено, И зломисленикът е мразен.
Yeye ambaye anakuwa na hasira kwa haraka hufanya mambo ya kipumbavu, na mtu anayefanya hila mbaya huchukiwa.
18 Безумниите наследяват глупост, А благоразумните се увенчават със знание.
Wajinga hurithi upumbavu, lakini watu wenye hekima wamezingirwa kwa maarifa.
19 Злите се кланят пред добрите, И нечестивите при портите на праведния,
Hao ambao ni waovu watainama mbele yao walio wema na wale wenye uovu watasujudu kwenye malango ya wenye haki.
20 Сиромахът е мразен даже от ближния си, А на богатия приятелите са много.
Mtu masikini huchukiwa hata na marafiki zake, bali watu matajiri wanamarafiki wengi.
21 Който презира ближния си, съгрешава, А който показва милост към сиромасите е блажен.
Yeye ambaye huonyesha dharau kwa jirani yake anafanya dhambi, bali yule ambaye huonyesha fadhila kwa masikini anafuraha.
22 Не заблуждават ли се ония, които измислят зло? Но милост и верност ще се покажат към тия, които измислят добро
Je wale wanaofanya njama mbaya hawapotei? Bali wale wenye mpango wa kutenda mema watapokea agano la uaminifu na udhamini
23 От всеки труд има полза, А от бъбренето с устните само оскъдност.
Katika kazi zote ngumu huja faida, bali palipo na maongezi tu, huelekea kwenye umasikini.
24 Богатството на мъдрите е венец за тях, А глупостта на безумните е всякога глупост.
Taji ya watu wenye busara ni utajiri wao, bali upuuzi wa wapumbavu huwaletea upuu zaidi.
25 Верният свидетел избавя души, А който издиша лъжи е цял измама.
Shahidi mkweli huokoa maisha, bali shahidi wa uongo hupumua uongo.
26 В страха от Господа има силна увереност, И Неговите чада ще имат прибежище.
Mtu anapokuwa na hofu ya Yehova, pia anakuwa na matumaini zaidi ndani yake; vitu hivi vitakuwa kama sehemu imara ya ulinzi kwa watoto wa mtu huyu.
27 Страхът от Господа е извор на живот, За да се отдалечава човек от примките на смъртта,
Kumcha Yehova ni chemchemi ya uzima, ili kwamba mtu aweze kujiepusha kutoka katika mitego ya mauti.
28 Когато людете са многочислени, слава е за царя, А когато людете са малочислени, съсипване е за княза.
Utukufu wa mfalme upo katika idadi kubwa ya watu wake, bali pasipo watu mfalme huangamia.
29 Който не се гневи скоро, показва голямо благоразумие, А който лесно се гневи проявява безумие.
Mtu mvumilivu anaufahamu mkubwa, bali mtu mwepesi wa kuhamaki hukuza upuuzi.
30 Тихо сърце е живот на тялото, А разяреността е гнилост на костите.
Moyo wenye raha ni uzima wa mwili, bali husuda huozesha mifupa.
31 Който угнетява бедния нанася укор на Създателя му, А който е милостив към сиромаха показва почит Нему.
Anayemkandamiza masikini humlaani Muumba wake, bali anayeonyesha fadhila kwa wahitaji humtukuza yeye.
32 Нечестивият е смазан във време на бедствитето си, А праведният и в смъртта си име упование.
Mtu mwovu huangushwa chini kwa matendo yake mabaya, bali mtu mwenye haki anakimbilio hata katika kifo.
33 В сърцето на разумния мъдростта почива, А между безумните тя се явява.
Hekima hukaa katika moyo wa ufahamu, bali hata miongoni mwa wapumbavu hujiachilia mwenyewe kwa kujulikana
34 Правдата възвишава народ, А грехът е позор за племената.
Kutenda haki huliinua taifa, bali dhambi ni chukizo kwa watu wowote.
35 Благоволението на царя е към разумния слуга, А яростта му против онзи, който докарва срам.
Fadhila ya mfalme ni kwa mtumishi mwenye kutenda kwa hekima, bali hasira yake ni kwa yule atendaye kwa kuaibisha.