< Йов 29 >

1 И Иов още продължи беседата си като казваше:
Jobho akapfuurira mberi nokutaura kwake achiti:
2 О, да бях както в предишните месеци, Както в дните, когато Бог ме пазеше,
“Haiwa ndinoshuva sei mwedzi yakapfuura, iwo mazuva andairindirwa naMwari,
3 Когато светилникът Му светеше на главата ми, И със светлината Му ходех в тъмнината;
mwenje wake pawaivhenekera pamusoro pangu uye ndaivhenekerwa nechiedza chake ndichifamba murima!
4 Както бях в дните на зрелостта си, Когато съветът от Бога бдеше над шатъра ми;
Haiwa, iwo mazuva andakanga ndichine simba, ushamwari hwaMwari chaihwo huchiropafadza imba yangu,
5 Когато Всемогъщият беше още с мене, И децата ми бяха около мене;
Wamasimba Ose paakanga achineni uye vana vangu pavakanga vakandipoteredza,
6 Когато миех стъпките си с масло, И скалата изливаше за мене реки от дървено масло!
painyorovedzwa nzira yangu noruomba, uye dombo richindidururira hova dzamafuta omuorivhi.
7 Когато през града излизах на портата, И приготвях седалището си на пазара,
“Pandakaenda kusuo reguta ndikandogara muchivara,
8 Младите, като ме гледаха, се криеха, И старците ставаха и стояха прави;
majaya akandiona akatsaukira parutivi uye vatana vakasimuka;
9 Първенците се въздържаха от говорене, И туряха ръка на устата си;
vakuru vakaramba kutaura vakafumbira miromo yavo namaoko avo;
10 Гласът на началниците замлъкваше, И езикът им залепваше за небцето им;
manzwi avakuru akanyararidzwa, uye ndimi dzavo dzikanamira kumusoro kwemiromo yavo.
11 Ухо, като ме чуеше, ублажаваше ме, И око, като ме виждаше, свидетелствуваше за мене;
Vose vakandinzwa vakataura zvakanaka pamusoro pangu, uye vose vakandiona vakandirumbidza,
12 Защото освобождавах сиромаха, който викаше, И сирачето, и онзи, който нямаше помощник.
nokuti ndakanunura varombo vaichemera rubatsiro, uye nherera dzakanga dzisina anobatsira.
13 Благословението от този, който бе близо до загиване, идеше на мене; И аз веселях сърцето на вдовицата.
Munhu akanga ofa akandiropafadza; ndakaita kuti mwoyo wechirikadzi uimbe.
14 Обличах правдата, и тя ми беше одежда; Моята правдивост ми беше като мантия и корона.
Ndakafuka kururama sechipfeko changu; kururamisira kwaiva nguo yangu nenguwani yangu.
15 Аз бях очи на слепия, И нозе на хромия.
Ndakanga ndiri meso kumapofu namakumbo kuzvirema.
16 Бях баща на сиромасите; Изследвах делото на непознатия мене.
Ndakanga ndiri baba kuna vanoshayiwa; ndaimiririra mhaka yomutorwa.
17 Трошех челюстите на несправедливия, И изтеглях лова из зъбите му.
Ndakavhuna meno emunhu akanga akaipa, ndikabvuta chaakanga akaruma.
18 Тогава думах: Ще умра в гнездото си; И дните ми ще се умножат, както пясъка.
“Ndakafunga kuti, ‘Ndichafira mumba mangu, mazuva angu awanda sejecha.
19 Коренът ми е прострян към водите; И росата намокрюва цяла нощ клоните ми.
Midzi yangu ichasvika kumvura, uye dova richava pamatavi angu usiku hwose.
20 Славата ми зеленее още в мене; И лъкът ми се укрепява в ръката ми.
Kukudzwa kwangu kucharamba kuri kutsva pandiri, uta hucharamba huri hutsva muruoko rwangu.’
21 Човеците чакаха да ме слушат, И мълчаха, за да чуят съветите ми.
“Vanhu vakanditeerera vachitarisira kwazvo, vanyerere vakamirira kurayira kwangu.
22 Подир моите думи те не притуряха нищо; Словото ми капеше върху тях;
Shure kwokutaura kwangu, ivo havana kuzotaurazve; mashoko angu akawira panzeve dzavo zvinyoronyoro.
23 За мене очакваха като за дъжд, И устата ми зееха като за пролетен дъжд.
Vakandimirira kunge vakamirira mvura yomupfunhambuya, uye vakanwa mashoko angu kunge mvura yechirimo.
24 Усмихвах се на тях, когато бяха в отчаяние; И те не можаха да потъмнеят светлостта на лицето ми.
Pandakanyemwerera kwavari havana kuzvitenda; chiedza chechiso changu chaikosha kwavari.
25 Избирах пътя към тях, и седях пръв помежду им, И живеех като цар всред войската, Както онзи, който утешава наскърбените.
Ndakavasarudzira nzira ini ndokugara saishe wavo; ndakagara samambo pakati pamauto ake; ndakanga ndakaita somunhu anonyaradza vanochema.

< Йов 29 >