< Еклесиаст 5 >
1 Пази ногата си, когато отиваш в Божия дом, Защото да се приближиш да слушаш е по-добро, Отколкото да принесеш жертва на безумните, Които не знаят, че струват зло.
Pathen houna in na nalut tengleh, nakol sung in lang chule na kam kihup in. Geltoh louva Pathenna kilhaina sem chu pha louva ahi.
2 Не прибързвай с устата си, Нито да бърза сърцето ти да произнася дума пред Бога; Защото Бог е на небесата, а ти на земята, За това, нека бъдат думите ти малко;
Kitepna geltoh louvin mohsem sem hih in, chule Pathen angsunga thil hinlhut loi ding kino hih beh in. Pathen chu vanna uma ahin, nangma hiche leisetna hi uma na hije. Hijeh chun na thusei chom hen.
3 Защото както съновидението произхожда от многото занимание, Така и гласът на безумния от многото думи.
Naha chaloh behset naho hin kichol dothei louna mang namat sah ding, thu na tam seival hin mingol nasosah bep ding ahi.
4 Когато направиш обрек Богу, Не се бави да го изпълниш, Защото той няма благоволение в безумните; Изпълни това, което си обрекъл.
Nangman Pathenna kitepna nanei tengleh, hichu jui lhung ding khongai sot hih in, ijeh inem itileh Pathen’in mingol ho chunga lunglhai na anei poi. Ama henga na kitepna jouse chu bulhit molson.
5 По-добре да се не обричаш, Отколкото да се обречеш и да не изпълниш.
Kitepna neija ahiala suhbulhit louva um sang in, imacha sei lou beh chu pha joa ahi.
6 Не позволявай на устата си да вкарат в грях плътта ти; И не казвай пред Божия служител (Еврейски: пред ангела), че е било по небрежение; Защо да се разгневи Бог на гласа ти, И да погуби делото на ръцете ти?
Nakam in na chonset sah hih beh hen. Nangman hou-in lhacha pa jah’a chun kitepna ka nanei chu ka seikhel ahitai tin nangle nang kihonnan sei hih in. Hichun Pathen a lunghan sah joh ding, chule aman natohdoh umsa chengse chu su-mang loget inte.
7 Защото, макар да изобилват сънища и суети и много думи, Ти се бой от Бога.
Mangmat le pannabei thilbol apunbe tobang'in, thu sei doh jong abai lam in ahi. Hinlah nangman Pathen ging jon.
8 Ако видиш, че сиромахът се угнетява, И че правосъдието и правдата в държавата се изнасилват, Да се не почудиш на това нещо; Защото над високия надзирава по-висок, И над тях има по-високи.
Thanei tah khat in mivaicha chu agimbol hesoh namua chule gamsung pumpia thutahle chonphatna chu alamlouva akiheikoija ahiltah jongleh hichu datmo hih in. Ajeh chu achungnung penna thuneipa sanga chung nungjo chun agel khoh ahin, chule amaho sanga sangjo ho aum uve.
9 При това, ползата от земята е за всичките, И сам царят служи на нивите.
Chu kal val in, leiset hi mi jouse phatchomna ding ahi; hitia chu lengpa alouma’a kihinso ahi.
10 Който обича среброто не ще се насити от сребро, Нито с доходи оня, който обича изобилието. И това е суета.
Sum ngailu ho chun suma ning lhin tih anei lou diu. neile gouvin kipana dihtah apeh ding gel’a chun phatchompi ponte.
11 Когато се умножават благата, Умножават се и ония, които ги ядат; И каква полза има на притежателите им, Освен да ги гледат с очите си?
Natamnei channa chu na suhmang huding mi tamcheh hung um ding ahi. Hijeh chun neile gou hi na khuttah’a konna aki toldoh navet tilou ipi aphat chomna nahet em?
12 Сънят на работника е сладък, малко ли ял, или много; А пресищането на богатия не го оставя да спи.
Na tonggimho chun tamneh henlang, lhom neh jong leh a-ihmut’u anom’e. Hinlah mihao chun ih-mut nopna amu joupoi.
13 има тежко зло, което видях под слънцето, именно, Богатство пазено от притежателя му за негова му вреда;
Nipi noija aboitah khat kamu doh kit aum ben ahi. Neile gou kikhol khom hi aneipa ding in aphat mona aum e.
14 И онова богатство се изгубва чрез зъл случай, И не остава нищо в ръката на сина, когото е родил.
Sum hi apung dinga kikhol khom jong hi hahsatna ahinle sodoh jin, chule hiche jeh hin ijakai amanlo jibep’e. Achaina tengleh achate dinga ima pehson ding nei louvin aum jitai.
15 Както е излязъл из утробата на майка си, Гол ще отиде пак както е дошъл, Без да вземе нещо от труда си, За да го занесе в ръката си.
Eiho jouse hi i-hungpen uva banga sagohkeu le khut gohkeuva i-hinkho’u hi hung kichai ding ahi. Nei le gou inei hou kipoh thei ihi pouve.
16 Още и това е тежко зло, Че, по всичко, както е дошъл, така ще и да отиде; И каква полза за него, че се е трудил за вятъра?
Chule hiche jong hi boi-umtah ahi. Mihon hiche vannoi adalhah’uhi ahungpen sanguva aphat john a aumpoi. Atohgim nau jouse hi amang thah bep ding ahibouve.
17 Още и през всичките си дни яде в тъмнина, И има много досада и болест и негодуване.
Ahinkho lhung keijuva lungkim louna, lunglhahna chule lunghanna meipi noija uma ahiuve.
18 Ето какво видях аз за добро и прилично: Да яде някой и да пие, И да се наслаждава от благото на всичкия си труд, В който се труди под слънцето, През всичките дни на живота си, които му е дал Бог; Защото това е делът му.
Hiti chu ahi vang'in, thilpha khat keiman kahin mudoh in ahi. Hichu mihem in nipi noija Pathen in apeh hinkho chomcha um sunga aneh’a, adon’a, chule anatoh chunga akipa thanop pia chule achan chunga alung lhai ding hi ahi.
19 И на който човек е дал Бог богатство и имот, И му е дал и власт да яде от тях, И да взема дела си, и да се весели в труда си, - Това е дар от Бога.
Chule Pathenna konna neile gou chule damtheina anei kipapina anei dinghi thilpha ahi. Nanatoh nathanoppia chule nahinkhoa nachan chu nalung oipia ahileh hiche hi Pathen thilpeh chu ahije.
20 Защото няма много да помни дните на живота си, Понеже Бог му отговаря с веселието та сърцето му.
Pathen in hitobang miho hi akisah boisah lhehji jeh in, amahon achesa ho gelna phat anei man pouve.