< হিতোপদেশ 18 >

1 অবন্ধুজনোচিত মানুষ স্বার্থপর আখেরের পিছনে ছোটে ও সমস্ত যুক্তিসংগত রায়ের বিরুদ্ধে বিবাদ শুরু হয়।
Човек самовољан тражи шта је њему мило и меша се у свашта.
2 মূর্খেরা বুদ্ধি-বিবেচনায় আনন্দ উপভোগ করে না কিন্তু তাদের নিজস্ব অভিমত প্রকাশ করে তারা আনন্দ পায়।
Безумнику није мио разум него да се јавља срце његово.
3 যখন দুষ্টতা আসে, তার সাথে সাথে অবজ্ঞাও আসে, ও লজ্জার সঙ্গে আসে কলঙ্ক।
Кад дође безбожник, дође и руг, и прекор са срамотом.
4 মুখের কথা গভীর জলরাশি, কিন্তু প্রজ্ঞার ফোয়ারা এক খরস্রোতা জলপ্রবাহ।
Речи су из уста човечијих дубока вода, извор је мудрости поток који се разлива.
5 দুষ্টদের প্রতি পক্ষপাতিত্ব দেখানো ঠিক নয় ও নির্দোষদের ন্যায়বিচার পাওয়া থেকে বঞ্চিত করাও ভালো নয়।
Није добро гледати безбожнику ко је, да се учини криво правом на суду.
6 মূর্খদের ঠোঁট তাদের কাছে বিবাদ নিয়ে আসে, ও তাদের মুখ প্রহারকে আমন্ত্রণ জানায়।
Усне безумникове пристају у свађу, и уста његова дозивају бој.
7 মূর্খদের মুখই তাদের সর্বনাশের কারণ, ও তাদের ঠোঁট তাদেরই জীবনের পক্ষে এক ফাঁদবিশেষ।
Безумнику су уста његова погибао, и усне његове пругло души његовој.
8 পরনিন্দা পরচর্চার কথাবার্তা সুস্বাদু খাদ্যের মতো লাগে; সেগুলি মানুষের অন্তরের গভীরে প্রবেশ করে।
Речи су опадачеве као избијених, али силазе унутра у трбух.
9 যে তার কাজে শিথিল সে বিনাশকারীর সহোদর ভাই।
И ко је немаран у послу свом брат је распикући.
10 সদাপ্রভুর নাম এক সুরক্ষিত মিনার; ধার্মিকেরা সেখানে দৌড়ে যায় ও নিরাপদ বোধ করে।
Тврда је кула име Господње. К Њему ће побећи праведник, и биће у високом заклону.
11 ধনবানদের ধনসম্পত্তিই তাদের সুরক্ষিত নগর; তারা ভাবে, তা এমন এক উঁচু প্রাচীর যা মাপা যায় না।
Богатство је богатом јак град и као висок зид у његовој мисли.
12 পতনের আগে অন্তর উদ্ধত হয়, কিন্তু সম্মানের আগে আসে নম্রতা।
Пред пропаст подиже се срце човека, а пре славе иде смерност.
13 শোনার আগেই উত্তর দেওয়া— হল মূর্খতার ও লজ্জার বিষয়।
Ко одговара пре него чује, томе је лудост и срамота.
14 মানবাত্মা অসুস্থতা সহ্য করতে পারে, কিন্তু ভগ্নচূর্ণ আত্মা কে বহন করতে পারে?
Дух човечији сноси бол свој; а дух оборен ко ће подигнути?
15 বিচক্ষণ মানুষদের অন্তর জ্ঞানার্জন করে, কারণ জ্ঞানবানদের কান তা খুঁজে বের করে।
Срце разумног човека добавља знање, и ухо мудрих тражи знање.
16 উপহার পথ খুলে দেয় ও উপহারদাতাকে বিশিষ্টজনেদের সান্নিধ্যে উপস্থিত করে।
Дар човеку шири место и води га пред властеље.
17 মামলা-মকদ্দমায় যে প্রথমে কথা বলে তাকেই ততক্ষণ ঠিক বলে মনে করা হয়, যতক্ষণ না অন্য কেউ এগিয়ে আসে ও তাকে জেরা করে।
Праведан се чини ко је први у својој распри, али кад дође ближњи његов, испитује се.
18 গুটিকাপাতের দান বাদবিবাদ নিষ্পত্তি করে ও বলবান মানুষ প্রতিপক্ষদের দূরে সরিয়ে রাখে।
Распре прекида жреб, и између силних расуђује.
19 বিক্ষুব্ধ ভাই সুরক্ষিত নগরের চেয়েও বেশি অনমনীয়; বাদানুবাদ হল দুর্গের বন্ধ দরজার মতো।
Увређен је брат као тврд град, и свађа је као преворница на двору.
20 মানুষের মুখ থেকে উৎপন্ন ফল দিয়েই তাদের পেট ভরে; তাদের ঠোঁটের ফসল দিয়েই তারা তৃপ্ত হয়।
Сваком се трбух сити плодом уста његових, дохотком од усна својих сити се.
21 জীবন ও মৃত্যুর ক্ষমতা জিভের হস্তগত, ও যারা তা ভালোবাসে, তারা তার ফল খায়।
Смрт је и живот у власти језику, и ко га милује, јешће плод његов.
22 যে এক স্ত্রী খুঁজে পায় সে ভালোই কিছু পায় ও সদাপ্রভুর কাছ থেকে অনুগ্রহ লাভ করে।
Ко је нашао жену, нашао је добро и добио љубав од Господа.
23 দরিদ্রেরা দয়া পাওয়ার জন্য সনির্বন্ধ মিনতি জানায়, কিন্তু ধনবানেরা ধমকে উত্তর দেয়।
Сиромах говори молећи, а богат одговара оштро.
24 যার বন্ধুরা অনির্ভরযোগ্য সে অচিরেই সর্বনাশের সম্মুখীন হয়, কিন্তু এমন একজন বন্ধু আছেন যিনি ভাইয়ের চেয়েও বেশি অন্তরঙ্গ।
Ко има пријатеља, ваља да поступа пријатељски, јер има пријатеља вернијих од брата.

< হিতোপদেশ 18 >