< গীতসংহিতা 124 >
1 ১ দায়ূদের আরোহণের একটি গীত। “যদি সদাপ্রভুু আমাদের পক্ষে না থাকতেন,” ইস্রায়েলকে তা বলতে দাও,
Да није био Господ с нама, нека рече Израиљ,
2 ২ যদি সদাপ্রভুু আমাদের পক্ষে না থাকতেন, যখন লোকেরা আমাদের বিরুদ্ধে উঠেছিল,
Да није био Господ с нама, кад људи усташе на нас,
3 ৩ তখন তারা আমাদেরকে জীবন্ত গিলে নিত, তখন তারা আমাদের বিরুদ্ধে প্রচন্ড রাগে ফেটে পড়তো।
Живе би нас прождрли, кад се распали гнев њихов на нас;
4 ৪ জল আমাদেরকে ভাসিয়ে নিয়ে যেত, তীব্র জলস্রোত আমাদের ওপর দিয়ে বয়ে যায়।
Потопила би нас вода, река би покрила душу нашу;
5 ৫ তখন গর্জন করা জল আমাদের ডুবিয়ে দিত।
Покрила би душу нашу силна вода.
6 ৬ ধন্য সদাপ্রভুু, তিনি আমাদেরকে তাদের দাঁত দিয়ে ছিঁড়তে দিতেন না।
Благословен Господ, који нас не даде зубима њиховим да нас растржу!
7 ৭ আমাদের প্রাণ ব্যাধের ফাঁদ থেকে পাখির মত রক্ষা পেয়েছে; ফাঁদ ছিঁড়েছে আর আমরা রক্ষা পেয়েছি।
Душа се наша избави као птица из замке ловачке; замка се раскиде, и ми се избависмо.
8 ৮ আমাদের সাহায্য সদাপ্রভুু থেকে আসে, যিনি আকাশ ও পৃথিবীর সৃষ্টিকর্ত্তা।
Помоћ је наша у имену Господњем, који је створио небо и земљу.