< হিতোপদেশ 13 >

1 জ্ঞানবান ছেলে বাবার শাসন মানে, কিন্তু ব্যঙ্গকারী ভর্ত্সনা শোনে না।
Мудар син слуша наставу оца свог; а подсмевач не слуша укоре.
2 মানুষ নিজের মুখের ফলের মাধ্যমে ভালো জিনিস ভোগ করে; কিন্তু বিশ্বাসঘাতকদের অভিলাষ উত্পীড়ন ভোগ করে।
Од плода уста својих сваки ће јести добро, а душа неваљалих људи насиље.
3 যে মুখ সাবধানে রাখে, সে প্রাণ রক্ষা করে; যে ঠোঁট বড় করে খুলে দেয়, তার সর্বনাশ হয়।
Ко чува уста своја, чува своју душу; ко разваљује усне, пропада.
4 অলসের অভিলাষ লালসা করে, কিছুই পায় না; কিন্তু পরিশ্রমীদের অভিলাষ প্রচুর পরিমাণে সন্তুষ্ট হয়।
Жељна је душа лењивчева, али нема ништа; а душа вредних људи обогатиће се.
5 ধার্মিক মিথ্যা কথা ঘৃণা করে; কিন্তু দুষ্ট লোক আপত্তিকর, সে লজ্জা সৃষ্টি করে।
На лажну реч мрзи праведник; а безбожник се мрази и срамоти.
6 ধার্ম্মিকতা সততাকে রক্ষা করে; কিন্তু দুষ্ট তার পাপের জন্য নিপাতিত হয়।
Правда чува оног који ходи безазлено; а безбожност обара грешника.
7 কেউ নিজেকে ধনবান দেখায়, কিন্তু তার কিছুই নেই; কেউ বা নিজেকে গরিব দেখায়, কিন্তু তার মহাধন আছে।
Има ко се гради богат а нема ништа, и ко се гради сиромах а има велико благо.
8 মানুষের ধন তার প্রাণের প্রায়শ্চিত্ত; কিন্তু গরিব লোক ধমক শোনে না।
Откуп је за живот човеку богатство његово, а сиромах не слуша претње.
9 ধার্ম্মিকের আলো আনন্দ করে; কিন্তু দুষ্টদের প্রদীপ নিভে যায়।
Видело праведничко светли се, а жижак безбожнички угасиће се.
10 ১০ অহঙ্কারে কেবল বিবাদ সৃষ্টি হয়; কিন্তু যারা পরামর্শ মানে, প্রজ্ঞা তাদের সঙ্গে।
Од охолости бива само свађа, а који примају савет, у њих је мудрост.
11 ১১ অনেক অসারতায় অর্জন করা ধন ক্ষয় পায়; কিন্তু যে ব্যক্তি হাতের মাধ্যমে কাজ করে সঞ্চয় করে, সে অনেক পায়।
Благо које се таштином тече умањује се, а ко сабира руком, умножава.
12 ১২ আশার বিলম্ব হৃদয়ের পীড়াজনক; কিন্তু আকাঙ্খার পূর্ণতা জীবনবৃক্ষ।
Дуго надање мори срце, и жеља је испуњена дрво животно.
13 ১৩ যে বাক্য তুচ্ছ করে, সে নিজের সর্বনাশ ঘটায়; যে সম্মানের আজ্ঞা মানে, সে পুরষ্কার পায়।
Ко презире реч сам себи уди; а ко се боји заповести, платиће му се.
14 ১৪ জ্ঞানবানের শিক্ষা জীবনের ঝরনা, তা মৃত্যুর ফাঁদ থেকে দূরে যাবার পথ।
Наука је мудрога извор животни да се сачува пругала смртних.
15 ১৫ সুবুদ্ধি অনুগ্রহজনক, কিন্তু বিশ্বাসঘাতকদের পথ অন্তহীন।
Добар разум даје љубав, а пут је безаконички храпав.
16 ১৬ যে কেউ সতর্ক, সে জ্ঞানের সঙ্গে কাজ করে; কিন্তু নির্বোধ তার মূর্খতা প্রদর্শন করে।
Сваки паметан човек ради с разумом, а безуман разноси безумље.
17 ১৭ দুষ্ট দূত বিপদে পড়ে, কিন্তু বিশ্বস্ত দূত পুনর্মিলন আনে।
Гласник безбожан пада у зло, а веран је посланик лек.
18 ১৮ যে শাসন অমান্য করে, সে দরিদ্রতা ও লজ্জা পায়; কিন্তু যে সংশোধন শেখে, সে সম্মানিত হয়।
Сиромаштво и срамота доћи ће на оног који одбацује наставу; а ко чува карање, прославиће се.
19 ১৯ প্রাণে মধুর আকাঙ্খার উপলব্ধি হয়; কিন্তু মন্দ থেকে সরে যাওয়া নির্বোধদের ঘৃণিত।
Испуњена је жеља сласт души, а безумнима је мрско одступити ода зла.
20 ২০ জ্ঞানীদের সঙ্গে চল, জ্ঞানী হবে; কিন্তু যে নির্বোধদের বন্ধু, সে অপকার ভোগ করবে।
Ко ходи с мудрима постаје мудар, а ко се држи с безумницима постаје гори.
21 ২১ বিপর্যয় পাপীদের পরে দৌড়ায়; কিন্তু ধার্ম্মিকদেরকে ভালোর পুরষ্কার দেওয়া হয়।
Грешнике гони зло, а праведницима се враћа добро.
22 ২২ সৎ লোক তার নাতিদের জন্য উত্তরাধিকার রেখে যায়; কিন্তু পাপীর ধন ধার্ম্মিকের জন্যে সঞ্চিত হয়।
Добар човек оставља наследство синовима синова својих, а грешниково имање чува се праведнику.
23 ২৩ গরিবদের ভূমির চাষে প্রচুর খাদ্য হয়; কিন্তু অবিচারের দ্বারা তা দূরে সরে যায়।
Изобила хране има на њиви сиромашкој, а има ко пропада са зле управе.
24 ২৪ যে শাসন না করে, সে ছেলেকে ঘৃণা করে; কিন্তু যে তাকে ভালবাসে, সে সযত্নে শাসন করে।
Ко жали прут, мрзи на сина свог; а ко га љуби, кара га за времена.
25 ২৫ ধার্মিক প্রাণের তৃপ্তি পর্যন্ত আহার করে, কিন্তু দুষ্টদের পেট সবদিন ক্ষুর্ধাত থাকে।
Праведник једе, и сита му је душа; а трбух безбожницима нема доста.

< হিতোপদেশ 13 >