হিতোপদেশ 13
Мудар син слуша наставу оца свог; а подсмевач не слуша укоре.
2 ২ মানুষ নিজের মুখের ফলের মাধ্যমে ভালো জিনিস ভোগ করে; কিন্তু বিশ্বাসঘাতকদের অভিলাষ উত্পীড়ন ভোগ করে।
Од плода уста својих сваки ће јести добро, а душа неваљалих људи насиље.
Ко чува уста своја, чува своју душу; ко разваљује усне, пропада.
Жељна је душа лењивчева, али нема ништа; а душа вредних људи обогатиће се.
На лажну реч мрзи праведник; а безбожник се мрази и срамоти.
Правда чува оног који ходи безазлено; а безбожност обара грешника.
Има ко се гради богат а нема ништа, и ко се гради сиромах а има велико благо.
Откуп је за живот човеку богатство његово, а сиромах не слуша претње.
Видело праведничко светли се, а жижак безбожнички угасиће се.
Од охолости бива само свађа, а који примају савет, у њих је мудрост.
11 ১১ অনেক অসারতায় অর্জন করা ধন ক্ষয় পায়; কিন্তু যে ব্যক্তি হাতের মাধ্যমে কাজ করে সঞ্চয় করে, সে অনেক পায়।
Благо које се таштином тече умањује се, а ко сабира руком, умножава.
Дуго надање мори срце, и жеља је испуњена дрво животно.
Ко презире реч сам себи уди; а ко се боји заповести, платиће му се.
Наука је мудрога извор животни да се сачува пругала смртних.
Добар разум даје љубав, а пут је безаконички храпав.
Сваки паметан човек ради с разумом, а безуман разноси безумље.
Гласник безбожан пада у зло, а веран је посланик лек.
Сиромаштво и срамота доћи ће на оног који одбацује наставу; а ко чува карање, прославиће се.
Испуњена је жеља сласт души, а безумнима је мрско одступити ода зла.
Ко ходи с мудрима постаје мудар, а ко се држи с безумницима постаје гори.
Грешнике гони зло, а праведницима се враћа добро.
Добар човек оставља наследство синовима синова својих, а грешниково имање чува се праведнику.
Изобила хране има на њиви сиромашкој, а има ко пропада са зле управе.
Ко жали прут, мрзи на сина свог; а ко га љуби, кара га за времена.
Праведник једе, и сита му је душа; а трбух безбожницима нема доста.
