Malasu 6
1 Nagofe! Dunu afae da dunu enoma dabea imunu ganoba, di da amo dunu fidimusa: , ea dabe disu imunu ilegele sia: bala: ?
我兒，你如果為你的朋友作保，或為外人擊掌；
2 Di da dina: ilegele sia: i amoga fawane fedege agoane sani ganodini sa: ibala: ?
你如果為你口中說的話所連累，為你口中的言詞所束縛，
3 Nagofe! Amaiba: le di da amo dunu ea gasaga la: gi dialebe. Be la: gi amo hedolo fadegale fasimusa: , na da logo dima olelemu. Amo dunuma hedolo doaga: le, e da dia la: gi amo fadegale fasimusa: ema edegema.
那麼，我兒，你既然已陷在你友人的手中，你就該逃脫，該這樣做：火速前去，央求你的友人，
4 Mae golama amola mae helefima. Ema hedolo masa.
不要合上眼睛睡覺，也不要垂下眼瞼假寐，
5 Di da hedolowane amo la: gisu sani hou amoma hobeama amola ohe o sio da benea ahoasu dunu amoga hobeabe defele di hobeama.
應急速解救自己，如羚羊掙脫羅網，飛鳥逃脫獵人的圈套。
6 Hihi dabuli dunu ilia da gedama ea fifi ahoabe ba: mu amola dawa: lalomu da defea.
懶漢，你去看看螞蟻，觀察牠的作風，便可得些智識：
7 Ilia da bisilua hame amola ouligisu hame gala.
牠沒有領袖，沒有監督，沒有君王，
8 Be amomane ili da ha: i manu da defele ba: sa amola gibu eso amoga ilia da ha: i manu ilia liligi ligisisu ganodini ligisisa amola esoi bagade ba: sea ili da ha: i manu defele ba: sa.
但在夏天卻知準備食糧，在秋收時積貯養料。
9 Habowali hihi dabuli dunu da udigili golama: bela: ? Amola habogala e da bu nedigima: bela: ?
懶漢，你要睡到幾時，你幾時纔睡醒﹖「
10 E da amane sia: sa, “Na da fonobahadi golamu!” Amola e da amane sia: sa, “Na da na lobo gadoiba: le, fonobahadi helefimu.”
再睡片刻，再假寐片刻，再抱臂躺臥片刻! 」
11 Be e da golai dianoba, hame gagui hou da wamolasu dunu ilia doagala: su hou defelewane ema doaga: mu.
這樣貧窮就要如同竊賊，困乏也要如同武士，向你侵襲。
12 Hamedei dunu amola wadela: le hamosu dunu da udigili ogogole sia: sisa: ahoa.
無賴與惡徒，行事滿口欺詐；
13 Ilia da hou moloiwane hame sia: sa. Ilia da ilia siga, loboga amola emoga hamosa ea na: iyado ema ogogomusa: amane hamosa.
他以眼傳神，以腳示意，以手指東畫西。
14 Ilia da wadela: i hou hamosu fawane dawa: sa amola ilia asigi dawa: suga da eno dunu wadela: lesimusa: dawa: sa.
他存心不良，常蓄意惹事生非。
15 Ilia amane hamobeba: le, ilia da hedolowane se nabasu ba: mu. Ilia da bogoma: ne hedofale fasi dagoi ba: mu.
為此，他的喪亡必突然來臨，霎時間全被毀滅，無法挽救。
16 Liligi fesuale gala amo da Hina Gode da bagade higasa. Amo da 1. Dunu ea odagi da gasa fi hou agoane ba: sa 2. Dunu da ea lafidili ogogosu sia: sia: sa 3. Dunu da ea loboga noga: i dunu fane legesa 4. Dunu da ea dogo ganodini wadela: i hou hamomusa: dawa: lala 5. Dunu da wadela: i hou hamomusa: gini hehenasa 6. Ba: su dunu da fofada: be amo ganodini ogogosu sia: enoenoi adole iaha 7. Dunu da sama gilisisu ganodini dunu se nabima: ne, mosolasu hou hamosa
上主憎恨的事，共有六件，連他心裏最厭惡的事，共有七件：
傲慢的眼睛，撒謊的舌頭，流無i辜者血的手，
策劃陰謀的心，疾趨行惡的腳，
說謊的假見證，和在兄弟間搬弄事非的人。
20 Nagofe! Dia ada adi sia: sea mae gogolema amola dia ame ea olelei liligi amo noga: le dawa: loma.
我兒，應堅守你父親的命令，不要放棄你母親的教訓；
21 Amo sia: di noga: le dia dogo ganodini ligisima amola dawa: loma.
應將二者常刻在你心中，繫在你的頸項上。
22 Elea olelei amo da di logoga ahoasea, di bisili logo olelemu. Amola amo olelei da di fidimu amola noga: le ouligimu gasi ganodini amola hadigi ganodini.
她們在你行路時引領你，在你躺臥時看護你；在你醒來時與你交談。
23 Ilia olelebe hou amo da hadigi gamali agoai amola ilia olelebe amoga di da hahawane esalusu lamu.
因為父命是盞燈，母教是光明，嚴格的勸告是生命的道路，
24 Amo hou amoga da wadela: i uda adole lasu amoma higamu amola eno dunu ilia uda wadela: le hamomusa: adole ba: sea, amoga hobeamu.
使你遠避惡意的女人，離開淫婦阿諛的言詞，
25 Amola ea da: i hodo amo ba: beba: le amoga di mae hanama amola da dima hanaiwane ba: sea, di mae hanama amola ea si noga: i ba: be amoga mae ba: ma.
不讓你的心貪戀她的美色，不讓她的秋波迷惑你，
26 Amola nowa dunu e da ea da: i bidiga lasu uda lamusa: dawa: sea, agi ga: gi afadafa fawane ea bidi amoga bidi lasa. Be nowa dunu e da inia uda adole lasea, amo dunu e da ea liligi huluanedafa galagasa.
因為娼妓所求的只是一塊餅，有夫之婦卻獵取寶貴的生命。
27 Di da dia bida: gia lalu oso ligisili gaguli ahoasea, dia abula sali da hame nema: bela: ?
人豈能懷中藏火，而不燒毀自己的衣服﹖
28 Di da lalu nenanebeba: le amo da: iya ahoasea, dia emo da gia: ma: bela: ?
人豈能在火炭上行走，而不灼傷自己的腳﹖
29 Amaiba: le amo defele inia uda amola diasea, amo se nabasu defele diala amola nowa dunu e amane hamosea, e da se nabimu.
與他人妻子通姦的人就是這樣：凡接近她的，必難免受罰。
30 Amola da nowa dunu e ha: i manu wamolasea, e ha: i galea ema eno dunu ilia higale hame sia: sa.
盜賊若因饑餓行竊以果腹，人都不鄙視他；
31 Amomane ilia ba: sea, wamolasu e da bu liligi dabe imunu ia lai amo fesuale imunu amola e da liligi ea gagui amo huluane imunu.
但若被擒獲了，他仍須七倍償還，交出家中所有的財物。
32 Be nowa dunu da wamo inia uda lasea amo dunu e da gagaoui fawane amola asigi dawa: su hame gala e da hifawane hi hou gugunifinisisa.
與婦人通姦的人，實屬愚眛，他這樣做，卻是毀滅自己。
33 Amaiba: le, eno dunu ilia e higale ba: mu amola e se nabima: ne hiougili fofane, amola e da eso huluane gogosia: iwane esalumu.
他必遭受可恥的打擊，並且他的恥辱，永不得拭去，
34 Wamolai uda egoa e da mudale da: i diosu baligili da: i diomu. E da dabe lamusa: hame dagolesimu.
因為妒火能激怒男人，使他在報復時，決不留情；
35 Amola egoa e adi bidi dia iasea amo liligi amoga da ea da: i dioi amola ea ougi da hame guminisimu.
任何的賠償，他都不理睬；即便你多送禮品，他也不肯罷休。
