< Malasu 19 >

1 Di da hame gaguiwane be moloidafa esalumu da defea. Be di da gagaoui ogogosu dunu agoai ba: mu da defea hame.
窮而行為正直,勝於富而唇舌欺詐。
2 Di da dawa: su hame galea, be hahawane mae dawa: le momabo hamomusa: dawa: sea, amo da defea hame galebe. Amane hamosea, di da se nabimu.
熱誠無謀,誠不可取;步伐匆忙,難免失足。
3 Dunu mogili da hi hanai hou hamobeba: le, wadela: lesi dagoi ba: sa. Amasea, ilia da udigili, “Hina Gode da na wadela: lesi dagoi,” amane sia: sa.
人因愚蠢自毀前途;他的心反遷怒上主。
4 Dunu bagohame ilia bagade gagui dunu ilima dogolegemusa: dawa: Be hame gagui dunu da dogolegei bagahame fawane gala, amola ilia dogolegei da ili hedolo yolesisa.
財富招來許多朋友,窮人卻為親朋所棄。
5 Dia fofada: nana amo ganodini ogogosea, di da se iasu ba: mu. Amola hobeamu logo hame ba: mu.
作假見證的人,難免受罰;撒播謊言的人,勢必難逃。
6 Dunu huluane da mimogoa dunu amo ilia nodoi ba: ma: ne hamosa. Amola dunu huluane da dunu amo da ilima hahawane dogolegele iaha, amo dunuma dogolegemusa: dawa:
大方的人,人人奉承;好施的人,人都諂媚。
7 Dunu huluane amola ea sosogo fi da hame gagui dunu amo hame dogolegesa. E da dogolegei dunu hogoi helele, hamedafa ba: sa.
人窮兄弟恨,朋友更遠離;誰追求空言,是捕風捉影。
8 Dina: di fidima! Dawa: su hou hogoi helema! Amasea, dia dawa: lai amo mae gogolema. Amasea, di da bagade gaguiwane ba: mu.
獲得明哲的,必愛惜自己;珍惜明智的,必覓得幸福。
9 Nowa da fofada: su ganodini ogogosea, e da se iasu amoga hobeale masunu logo hame ba: mu. E da se iasu dafawanedafa ba: mu
作假見證的人,難免受罰;撒播謊言的人,自趨滅亡。
10 Gagaoui dunu da liligi noga: idafa gaguli esalumu da defea hame. Amola udigili hawa: hamosu dunu da hina bagade ilia mano amoma hinawane esalumu da defea hame.
安逸的生活,不適於愚人;奴隸管君主,更是不相宜。
11 Dawa: su dunu da ea mihanasea hedolo hedofasu dawa: Dunu da dima wadela: le hamosea, amo mae dawa: le, gogolema: ne olofomu da noga: idafa.
明智的人,緩於發怒,寬恕愆尤,引以為榮。
12 Hina bagade ea ougi hou da laione wa: me ea gesenesu bagade agoane, be ea hahawane fidisu hou da gibu noga: le dabe agoai ba: sa.
君主的盛怒,有如獅子的怒吼;君王的恩惠,有如草上的朝露。
13 Gagaoui mano da ea eda bagadewane gugunufinisimu. Amola gesa: gesa: i uda ea hou da hano dadadibi agoai gala.
愚昧的兒子,是父親的災禍;吵鬧的女人,有如屋頂漏水。
14 Dunu da diasu amola muni amo ea sosogo ilima nana labe dawa: Be Hina Gode Hifawane da uda amo da dawa: su noga: idafa gala, ema imunusa: dawa:
房屋與錢財,是父母的遺產;賢明的妻子,是上主的恩賜。
15 Di da hihi dabuli hou hanai galea, defea, udigili hihiwane esalu golabada. Be di da ha: i bagade ba: mu.
懶慢怠惰,使人沉睡;閒蕩的人,必要挨餓。
16 Gode Ea sema nabawane hamosea, di da fifi asi sedagimu. Be Gode Ea sema amo dia higasea, di da hedolo bogomu.
恪守上主誡命的,可保全生命;輕視上主道路的,必自趨喪亡。
17 Di da hame gagui dunu ilima iasea, amo da Hina Gode Ema fa: no bu lamusa: iasu defele agoai gala. Amola Hina Gode da dia iasu defele dima dabe imunu.
向窮人施捨,是借貸於上主;對他的功德,上主必要報答。
18 Dia mano ilia manohadi esoga dawa: lamusa: dawa: beba: le, ilima dawa: ma: ne se iasu ima. Hame amasea, di da ilisu ilila: wadela: lesima: ne fidisa.
尚有希望時,應懲罰兒子;但不可存心置他於死地。
19 Hedolo mi hanasu dunu amo e da ea hamoi defele se nabimu da defea. Amaiwane dunu mae gaga: ma. Di da eso enoga amo hou bu hamosa: besa: le, mae gaga: ma.
易怒的人,應當受罰:你越寬容,使他越乖戾。
20 Di da fada: i sia: noga: le nabasea amola bu noga: le dawa: ma: ne hanai galea, di da fa: no bagade dawa: su dunu agoane esalumu.
你應聽取勸告,接受教訓,使你今後成個明智的人。
21 Dunu da ilia hanai liligi hamomusa: ilegesa. Be Gode Ea hanaiga dawa: i amo fawane hamoi dagoi ba: mu.
人在心中儘可策劃多端,實現的卻是上主的計劃。
22 Uasu hou da gogosiasu agoai gala. Hame gagui dunu ilia hou da ogogosu dunu ilia hou baligisa.
慷慨為人有利,窮漢勝過騙子。
23 Di da Hina Godema nabasu hou hamosea, esalusu sedade ba: mu. Amola di da gaga: le hahawane esalumu.
敬畏上主,使人得生命,滿懷敬畏,必無殃無禍。
24 Dunu mogili da baligili hihi dabuliba: le, ilia ha: i manu loboga lale manu higasa.
懶惰人伸手到食盤,卻懶於送回到口邊。
25 Gasa fi hame dawa: su dunu ilima dawa: ma: ne se imunu da defea. Amasea, dawa: su hame dunu ilia da houdafa dawa: mu. Di da bagade dawa: su galea, dunu eno da dima dawa: ma: ne olelesea, di da dawa: lamu.
你若杖責輕狂人,幼稚者將變明智;你只譴責明智者,他即更明瞭義理。
26 Nowa da edama giadofale hamosea o ea ame ea diasuga mae esaloma: ne sefasisia, amo da wadela: le gugunufinisisu dunu.
苛待父親,迫走母親的,實是卑賤可恥的兒子。
27 Nagofe! Di da dawa: lamusa: hogolalu yolesea, di da dia musa: dawa: lai amola bu gogolemu.
我兒,你停止聽取教訓,就是遠離智慧的訓言。
28 Giadofabe ba: su dunu da eno dunuma se imunusa: dawa: sea, moloidafa fofada: su hou da wadela: lesi dagoi ba: sa. Wadela: i hamosu dunu ilia da wadela: i hou hamomu bagade hanai gala.
邪曲的見證,戲笑公義;惡人們的嘴,吞食不義。
29 Gasa fi gagaoui dunu da se nabima: ne fasu dafawane ba: mu.
體刑是為輕狂人而設,鞭笞是為愚人背而備。

< Malasu 19 >