Idisu 11
1 Isala: ili dunu da se nababeba: le, Hina Godema sia: ga gegei. Hina Gode da ilia egasu sia: nababeba: le, ougi ba: i. E da ilima lalu i. Amo lalu da ilia gilisisu ganodini nenanu, ilia fisisu la: idi afae gugunufinisi dagoi.
當時人民怨聲載道，怨聲已傳入上主的耳中；上主聽見，遂發怒上主的火在他們中燃起，焚燒了營幕的邊緣。
2 Isala: ili dunu da Mousesema, ili fidima: ne dini wele sia: i. Amalalu, Mousese da Hina Godema sia: ne gadoi. Amalalu, lalu da haba: doi.
人民遂向梅瑟求救；梅瑟懇求了上主，火就熄滅了，
3 Amaiba: le, ilia da amo sogebi amoga Dabila dio asuli. Bai amogawi Hina Gode Ea lalu da ilia gilisisu ganodini nenemegiwane nenanu.
遂給那地方起名叫塔貝辣，因為上主的火曾在他們中燃燒起來。
4 Isala: ili dunu da logoga ahoanoba, ga fi dunu mogili amola da ili gilisili lalu. Ilia da hu manusa: bagade hanai galu. Amola Isala: ili dunu ilia amola da egai. Ilia amane egane sia: i, “Ninia da hu manu da defea.
那些跟百姓來的雜族神甚是貪求口腹，連以色列子民也開始哭泣說：「誰給我們肉吃﹖
5 Idibidi soge ganodini ninia da menabo ninia hanai defele bidi mae iawane mai dagoi. Ha: i manu, doagi, agilima, ‘ligi’, ania: ni amola galu ninia mai, amo bu dawa: ma.
我們記得：在埃及我們可隨便吃魚，還有胡瓜、西瓜、韭菜、蔥和蒜。
6 Be wali ninia gasa da hamedei. Wali ninia da ha: i manu hame gala. Eso huluane ninia da ‘ma: na’ fawane naha!”
現在我們的心靈憔悴，我們眼見的除「瑪納」外，什麼也沒有。」「
7 (‘Ma: na’ da oso fonobahadi agoane ba: i. E da ahea: iai amola bua: gilisi agoane ba: i.
瑪納」形似胡荽種子，色彩有如珍珠。
8 ‘Ma: na’ da oubi baeya amola gilisili fisisu amogai gasia sa: i. Golale hahabe, Isala: ili dunu da asili, ‘ma: na’ goudane o fa: ne ‘falaua’ hamosu. Amalalu, ilia da amo liligi egegele, ga: gisu. Ea heda da agi amo olife susuligiga gilisili gobei agoane ba: i.)
人民四散收斂，用磨研細，或在臼內搗碎，在鍋內煮了做成餅，它的滋味有如油餅的滋味。
夜間露水降在營上時，也降下「瑪納。」
10 Isala: ili dunu huluane da ilia abula diasu logo holei gadenene gilisili egane sia: dasu. Amola Mousese da amo sia: nabi. Hina Gode da ilima ougi bagadeba: le, Mousese amola da se nabi.
梅瑟聽見百姓家家戶戶，各在帳棚門口悲哭。上主大發忿怒，梅瑟見了也很難受，
11 E da Hina Godema amane sia: i, “Di da abuliba: le nama se ibala: ? Abuliba: le, Di da nama hahawane hame gala. Dia da abuliba: le amo dunu ouligima: ne na ilegebela: ?
遂對上主說：「你為什麼難為你的僕人﹖為什麼我在你眼中不蒙寵幸，竟將管理這百姓的擔子全放在我身上﹖
12 Na da amo dunu hame hahamoi. Ili da na hame hahamone lalelegei. Na da amo dunu ouga: ne, mano dudubu agoane ouga: ne asili, soge amo Di da ilia aowalali ilima ima: ne ilegele sia: i, amoga masunu da defea hame. Di abuliba: le, na agoane hamoma: ne sia: sala: ?
莫非是我懷孕了這百姓，或是我生了他們，你竟對我說：你要懷抱他們，如同褓母懷抱乳兒，直到進入你對他們的祖先所誓許的地方﹖
13 Na da habodili hu amo dunu huluane defele moma: ne lama: bela: ? Ilia da mae fisili egane hu manusa: edegelala.
我從那裏拿肉給這百姓吃﹖因為他們向我哭訴說：給我們肉吃!
14 Na nisu amo dunu ouligimu da hamedei. Hawa: hamosu bagadeba: le, amo da hamedei.
我獨自不能抱著這百姓，這為我太重。
15 Di da nama agoane hamomu na higa: i. Nama asigima! Dia na fane legema! Amasea, na da Dia nama dodona: gi hou bu hame ba: mu.”
若你願這樣對待我，如果我在你眼中得寵，求你殺了我罷! 免得我受這苦楚。」
16 Hina Gode da Mousesema amane sia: i “Dunu noga: idafa (dunu eno da amo dunu da ouligisu dunu noga: iwane dawa: sa) agoai dunu 70 agoane gagadole, Nama Na abula diasuga oule misini, dima dafulili leloma: ne sia: ma.
上主對梅瑟說：「你給我由以色列老年人中召選七十人，你知道他們是民間的老前輩和會辦事的人，領他們進入會幕，叫他們同你一起站在那裏。
17 Na da gudu sa: ili amogawi dima sia: mu. Amola Na da A: silibu Na dima i amoga lale, ilima imunu. Amasea, di fawane da Isala: ili dunu hame ouligimu. Be ilia amola di gilisili dilia Isala: ili dunu ouligima: mu.
在那裏我要降下，與你交談，取些你身上具有的神能，賦給他們，叫他們與你分擔管理人民的重擔，不讓你個人獨自承擔。
18 Amola wali, Isala: ili dunuma amane olelema, ‘Aya misunu hou momagema: ne, dilia hou dodofema. Dilia da hu manu ba: mu. Hina Gode da dilia egane hu manusa: hanai sia: amola dilia da Idibidi soge ganodini baligili hahawane ba: i, amo egasu sia: E da nabi dagoi. Wali, Hina Gode, da dilima hu moma: ne imunu, amola dilia da amo moma!
你對民眾說：你們聖潔自己直到明天，你們就會有肉吃，因為上主已聽見你們哀哭說：誰給我們肉吃﹖我們在埃及是多麼好! 如今上主要給你們肉吃了；
19 Dilia da amo esohaga afae o aduna o biyale o nabuane o20 amogamusu fawane hame manu.
不但是一天、兩天、五天、十天、二十天，你們有肉吃，
20 Be oubi afae amoga, dilia da eso huluane sadini manu. Amasea, dilia da hu mai amoga sadiba: le, hu da fedege agoane dilia ge gelabadili hulu aduga: le sa: imu, amola dilia da oloiba: le isomu. Bai dilia da Hina Gode (E da dilia gilisisu ganodini esala) amo higasu, amola dilia da egane Ema dilia da Idibidi soge fisimu da defea hame galu amane sia: dasu.”
而是整月，直到肉從你們的鼻子裏出來，吃的生厭，因為你們輕視了住在你們中的上主，在他面前涕泣說：為什麼我們出離了埃及﹖」
21 Mousese da Hina Godema amane sia: i, “Na da dunu 600,000 agoane ouligilala. Amola Di da ilima oubi afae amoga manu defele hu imunu sia: sa.
梅瑟說：「與我同住的人民，步行的男子就有六十萬，你卻說：我要給他們肉吃，且吃一整月。
22 Bulamagau amola sibi amo ilia sadini moma: ne defele medole legemu ba: ma: bela: ? Menabo huluane wayabo bagade ganodini diala da ili sadini moma: ne defelela: ?”
就是將牛羊都為他們殺了，為他們夠用麼﹖或將海裏的魚全給他們捉來，為他們足用麼﹖」
23 Hina Gode da ema bu adole i, “Di adi dawa: bela: ? Na gasa da baligili bagade hamela: ? Na sia: i liligi da ba: ma: bela: ? O hame ba: ma: bela: ? Di da hedolowane ba: mu!”
上主回答梅瑟說：「難道上主的手短了﹖你就要看見我對你說的話是否應驗。」
24 Amalalu, Mousese da gadili asili, Isala: ili dunu ilima Hina Gode Ea hamoma: ne sia: i alofele i. E da ouligisu dunu 70 gagadole, Abula Diasu sisiga: le leloma: ne sia: i.
梅瑟將上主的話告訴了人民；隨後從人民的老年人中召選了七十人，令他們站在會幕四周。
25 Amalalu, Hina Gode da mu mobi ganodini gudu sa: ili, ema sia: i. E da A: silibu amo E da musa: Mousesema i, amo Ea gasa lale, ouligisu dunu 70 ilima i. A: silibu da amo ouligisu dunuma aligila sa: ili, ilia da Gode Sia: Alofesu dunu (balofede) agoane afadafa fawane wele, bu hame wei.
上主乘雲降下，與梅瑟談話；將他身上的神能，賦給那七十位長老；這神能一降在他們身上，他們就出神說話；以後再沒有出神。
26 Be ouligisu dunu 70 gilisisu amo ganodini, dunu aduna amo Eleda: de amola Mida: de, ela da fisisu mae yolele, Abula Diasu amoga hame asi ba: i. Be fisisu amo ganodini, A:silibu da elama aligila sa: ili, ela amola balofede dunu agoane wele ba: la: lusu.
當時有兩個人留在營內，一個名叫厄耳達得，一個名叫默達得；這神能也降在他們身上；他們原是在被錄取的人內，卻沒有到會幕那裏去，就在營內出神說話。
27 Isala: ili ayeligi afae da hehenane, Eleda: de amola Mida: de elea hou amo Mousesema olelei.
有一少年跑來告訴梅瑟說：「厄耳達得和默達得在營內出神說話。」
28 Amalalu, Yosiua (Nane egefe. E da ea ayeligi eso amogainini muni, amo esoga doaga: le, Mousese ea fidisu dunu esalusu) e da Mousesema amane sia: i, “Hina! Amo dunu ilia logo hedofama!”
自幼即服事梅瑟的農的兒子若蘇厄遂說：「我主梅瑟! 你該禁止他們。」
29 Be Mousese da bu adole i, “Di da na hou dawa: beba: le mudasala: ? Mae dawa: ma! Na da agoane hanai! Hina Gode da Ea A: silibu amo Ea fi dunu huluane ilima ianu, ilia huluane balofede dunu agoane wele ba: la: lumu da defea.”
梅瑟回答他說：「你為我的緣故嫉妒人麼﹖巴不得上主的人民都成先知，上主將自己的精神貫注在他們身上! 」
30 Amalalu, Mousese amola ouligisu dunu 70 da fisisu amoga buhagi.
梅瑟遂與以色列的長老回到了營內。
31 Amalalu, hedolowane, Hina Gode da fo asunasi. Amo fo da ‘gawa: ile’ sio hano wayabo bagade amogainini oule misi. Ilia da osobo gadenene (mida afae fisia guduli) hagili misi. Ilia da fisisu amo sisiga: le, bulagila sa: i. Ilia bulagila asi da gusudili, guma: dini amola la: idi amola la: idi huluane da gilomida bagohame baligi.
那時上主使一陣風颳起，由海上吹來了鵪鶉，散落在營幕上；鵪鶉在營幕四周多得有一天路程那麼遠，在地面上約有兩肘厚。
32 Amaiba: le, amo eso amola amo gasia, amola golale eso enoga, Isala: ili dunu da hawa: hamonanu amola ‘gawa: ile’ sio gaguiagagai. Ilia huluane afae afae da 1,000 gilogala: me defei baligi gagadoi. Ilia da ilia fisisu sisiga: le, amo sio ilia hodo gufunanesili eso hougi.
人民那一整日整夜，且在第二日整天都忙於捕捉鵪鶉，收集得最少的，也收集了十堆，都擺在營幕四周。
33 Be sio ea hu da ilia lafia hame mai dialobawane, Hina Gode Ea ougi heda: le, E da olo bagade se dabe ilima i.
肉還在他們的牙齒間，尚未嚼爛，上主就對人民發怒了，以極嚴重的災禍打擊了人民。
34 Ilia da amo sogebi amoma dio asuli amo ‘Gibalode Ha: da: ifa’ (dawa: loma: ne da ‘Hanaiba: le Bogoi Uli Dogosu’). Bai amogawi ilia da dunu amo da hu baligili hanai, amo ilia bogoi da: i hodo uli dogoi.
故此人給那地方起名叫克貝洛特阿塔瓦，因為在那裏埋葬了貪饕的人民。
35 Isala: ili dunu da amo sogebi fisili, asili, Hasilode sogega doaga: le, fisisu hamoi.
以後民眾由克貝洛特阿塔瓦起程，向哈茲洛特出發，在哈茲洛特住下了。
