Gobele Salasu 19
1 Hina Gode da Mousesema e da alofele Isala: ili dunu ilima sia: ma: ne sia: i, “Dilia hadigi agoane hamoma. Bai Na, dilia Hina Gode, da Hadigidafa gala.
上主訓示梅瑟說：」
你告訴以色列子民全會眾說：你們應該是聖的，因為我，上主，你們的天主是聖的。
3 Dilia huluane afae afae amo dilia ada amola ame elama nodone dawa: ma. Amola Na sema defele, Sa: bade eso noga: le ouligima. Na da dilia Hina Gode!
你們每人應孝敬母親和父親，應遵守我的安息日。我，上主是你們的天主。
4 Dilia Na mae yolesima. Amola eno loboga hamoi ogogosu ‘gode’ ilima nodone mae sia: ne gadoma. Ogogosu ‘gode’ ouli amoga mae hamoma amola ilima mae nodone sia: ne gadoma. Na da dilia Hina Gode!
你們不要歸依偶像，也不要為自己鑄造神像：我，上主是你們的天主。
5 Dilia Hahawane Gilisili Olofole Iasu hamoma: ne, ohe medole legesea, sema huluane Na dilima i, amoma fa: no bobogema. Amasea, Na da dilia iasu hahawane lamu.
若你們給上主獻祭和平祭，要奉獻可蒙受悅納的。
6 Amo iasu ea hu da eso amoga e da medole legei o aya eso agoane moma: ne sia: mu. Be eso osoda amoga hu hame mai dialebe ba: sea, amo laluga gobesima.
祭肉，應在你們祭獻的當天或第二天吃盡；有剩下的，到第三天應用火燒了。
7 Bai amo hu da ledo hamoi dagoi. Amola dunu afae da amo hu nasea, Na da iasu huluane hame lamu.
若還有人在第三天吃，這肉已不潔，必不蒙悅納。
8 Nowa da agoaiwane nasea, e da amo liligi Nama ilegei amo da udigili liligi olelesa. Amaiba: le, amo dunu da Na fidafa amoga fadegai dagoi ba: mu.
那吃的人，必負罪債，因為他褻瀆了上主的聖物；這人應由民間剷除。
9 Dilia da dilia ifabi gamisia, gagoma da bega: sagai, amo mae faima. Amo gagoma udigili dialebe, amo lama: ne, mae sinidigima.
當你們收割田地的莊稼時，你不可割到地邊；收穫後剩下的穗子，不可再拾。
10 Amola dilia waini sagai faisia, amoga waini fage fisi dialebe amo lamusa: , bu mae sinidigima. Hame gagui dunu amola ga fi amo moma: ne yolesima. Na da dilia Hina Gode!
葡萄摘後不應去搜；葡萄園內掉下的，不應拾取，應留給窮人和外方人：我，上主是你們的天主。
11 Wamolasu amola ogogosu hou maedafa hamoma.
你們不要偷竊，不要詐欺，不要彼此哄騙；
12 Dilia udigili Na Dioba: le sia: mae ilegema. Amo hou da Na Dio wadela: sa. Na da dilia Hina Gode.
不要奉我的名妄發虛誓，而褻瀆你天主的名字：我是上主。
13 Dilia eno dunu ea hou wadela: ma: ne o ea liligi lamusa: , mae ogogoma. Amola mae wamolama! Nowa da dia hawa: hamosu hamoi galea, ea bidi hedolo ema ima. Gasi afae mae iawane oualigimu da defea hame.
你不要欺壓剝削你的近人，傭人的工錢不可在你處過夜，留到第二天早晨。
14 Ge wadela: i dunu ema gagabusu aligima: ne mae ilegema. Amola si dofoi dunu da sadenane dafasa: besa: le, dafama: ne liligi ea logoga mae ligisima. Nama beda: ma! Na da dilia Hina Gode.
不可咒罵聾子；不可將障礙物放在瞎子面前；但應敬畏你的天主：我是天主。
15 Fofada: su hou amo ganodini moloidafa amola defele hamoma. Hame gagui dunu ilima baligili mae dawa: ma amola bagade gagui dunu ilima mae beda: ma.
審判時，你們不要違背正義；不可袒護窮人，也不可重視有權勢的人，只依正義審判你的同胞。
16 Eno dunu ea hou gugunufinisima: ne, ogogole mae sia: ma. Amola fofada: su dunu da eno dunuma bogoma: ne fofada: su hamosea di da amo dunu gaga: musa: dawa: lai sia: galea, amo mae beda: iwane sia: ma. Na da dilia Hina Gode.
不可去毀謗你本族人，也不可危害人的性命：我是上主。
17 Eno dunuma mae higama. Be alia da sia: ga gegesu galea, di da wadela: i hou hamosa: besa: le, hedolowane hou hahamoma.
不可心存懷恨你的兄弟，應坦白勸戒你的同胞，免得為了他而負罪債。
18 Eno dunuma dabe lama: ne mae dawa: ma amola eno dunu mae higama. Be dia da: i amoma asigi hou amo defele dia na: iyadoma asigima. Na da dilia Hina Gode.
不可復仇，對你本國人，不可心懷怨恨；但應愛人如己：我是上主。
19 Na sema nabawane hamoma. Lai gebo hisu hisu amo mano lama: ne mae gilisima. Hawa: aduna ifabi afae ganodini mae sagama. Abula aduna amoga da: i salasu mae nodomema.
你們應遵守我的法令：不可使你的家畜與不同類配合；一快田內，不可播上不同的種子；用兩種織成的衣服，不可穿在你的身上。
20 Dunu da udigili hawa: hamosu uda amo eno dunuma ea gidisedagi uda hamoma: ne, bidi lamusa: ilegei galea, be amo dunu da ema muni hame i galea, hina dunu da ea hawa: hamosu uda ema gilisili golasea, dilia e amola amo uda mae medole legema. Bai e da ea udigili hawa: hamosu uda amola ea bidi hame lai. Be ela da se iasu ba: mu.
若人同以許配於人，尚未贖回，或沒有獲得自由的卑女同寢，應受處罰，但不該死，因為她還沒有自由。
21 Amo dunu da Dabe Ima: ne gobele salasu hamoma: ne, sibi gawali amo Na Abula Diasu logo holeiga gaguli misa: ne sia: ma.
但是，這人卻應把一隻贖過祭的公綿羊，牽到會幕門口，獻給上主，作為他的贖過祭。
22 Amasea, amoga gobele salasu dunu da ledo gala dodofesu hou amo dunu ea wadela: i hou fadegama: ne hamomu. Amasea Gode da ea wadela: i hou gogolema: ne olofomu.
司祭用這贖過祭的公綿羊，上主面前，代他為他所犯的罪行贖罪禮；他犯的罪最方可得赦。
23 Dilia da Ga: ina: ne soge amoga golili dasea, amola ha: i manu ifa bugisia, ode udiana amoga ea fage legei da ledo gala dawa: ma. Amo ode udiana ganodini, dilia da amo ifa ea fage mae moma.
幾時你們進了那地方，栽種了什麼果樹，樹上的果子，你們應視為不潔；三年以內你們算是不潔，不可以吃；
24 Ode biyadu amoga, amo ifa ea fage huluane, Hina Godema imunusa: ilegema. Dilia da Na, Hina Gode, Nama nodomusa: agoane hamoma.
到第四年，結的一切果實，都是聖的，應做讚頌上主的禮品；
25 Be ode biyale gala amoga, dilia amo ifa ea fage manu da defea. Dilia agoane hamosea, dilia ifa da fage baligili legemu. Na da dilia Hina Gode.
到第五年，才可吃樹上結的果實，使樹為你們增加出產；我，上主是你們的天主。
26 Hu amo ganodini da maga: me dialebe, mae moma. Wadela: i fefedoasu hou mae hamoma!
你們不可吃任何帶血的食物，不可占普，不可念咒；
27 Dilia dialuma hinabo la: ididili diala, amo mae damuni fasima, amola dilia maya: bo fe mae dadamuma.
不可將兩邊的頭髮剃圓；兩邊得鬍鬚，也不可修剪。
28 Gugui dedesu hou mae hamoma amola bogoi ilima asigiba: le, dilia da: i amoga mi defesu mae fa: ginisima. Na da Hina Godedafa.
不可為死者割傷你們的身體，也不可在你們身上刺花紋：我是上主。
29 Dilia uda mano amo ogogosu ‘gode’ ea debolo diasuga hina da: i bidi lasu uda agoane maedafa hamoma. Amo hou da ili wadela: mu. Be dilia da agoane hamosea, dilia da Na yolesili, eno ogogosu ‘gode’ amoma fa: no bobogele, soge da wadela: i hamosu amoga nabaiwane ba: mu.
不可褻瀆你的女兒，令她賣淫，免得這地方成為淫場，充滿淫亂。
30 Sa: bade eso noga: le dawa: ma. Amola sogebi amogawi dunu da Nama nodone sia: ne gadosa, amoma nodone dawa: ma. Na da Hina Gode.
應遵守我的安息日，應敬畏我的聖所：我是上主。
31 Dunu amo da bogoi a: silibu amoma fada: i sia: hogosa, amoma mae gilisima. Agoane hamosea, dilia da ledo gala hamoi dagoi ba: mu. Na da dilia Hina Gode.
不可去探詢亡魂，亦不可詢問占普者，而為他們所玷汙：我，上主是你們的天主。
32 Asigilai, da: i hamoi dunu amola uda ilima nodone dawa: ma. Nama beda: ma. Na da Hina Godedafa.
在白髮老人前，應起立；對老年人要尊敬，應敬畏你的天主：我是上主。
33 Dilia ga fi dunu dilia soge ganodini esala, ilima asigiwane hamoma.
若外方人在你們地域內，與你住在一起，不可欺壓他；
34 Dilia da dilia Isala: ili na: iyado dunu ilima hamosu defele ilima hamoma. Bu dawa: ma! Dilia amola da musa: ga fi agoane Idibidi soge ganodini esalu. Na da dilia Hina Gode.
對與你們住在一起的外方人，應看作你們中的一個同鄉，愛他如愛你自己，因為你們在埃及地也作過外方人：我，上主是你們的天主。
35 Dilia eno dunuma ogogole mae hamoma. Ogogosu dioi defei ba: su liligi (scales) amola sedade ilegesu amola idisu liligi, amoga ogogole mae hamoma.
再審斷度、量、衡上，不可不公平；
36 Moloiwane ado ba: su liligi amola dioi ba: su liligi amola sedade ilegesu liligi, amoga fawane hawa: hamoma. Na da dilia Hina Gode amola Na da dili Idibidi sogega fisili masa: ne gadili asunasi.
天平、法碼、升、勺，都應正確。我是領你們出離埃及地的上主你們的天主。
37 Na sema amola Na hamoma: ne sia: i liligi huluane nabawane hamoma. Bai Na da Hina Godedafa.”
你們應遵守我的一切法令和我的一切規定，一一依照執行：我是上主。」
