Yosiua 9
1 Yodane Hano eso dabe la: idi hina bagade dunu huluane da Isala: ili dunu ilia gasa bagade hasalasu hou nabi dagoi. Amo hou ilia da goumi soge ganodini, umi soge Medidela: inia Wayabo Bagade bega: amola soge gano asili Lebanone sogega doaga: i, amo esalebe dunu huluane da Isala: ili dunu ilia hou nabi. Amo hina bagade dunu ilia fi da Hidaide, A:moulaide, Ga: ina: naide, Belesaide, Haifaide amola Yebiusaide.
约旦河西，住山地、高原，并对着黎巴嫩山沿大海一带的诸王，就是赫人、亚摩利人、迦南人、比利洗人、希未人、耶布斯人的诸王，听见这事，
2 Amo hina bagade dunu da gilisili, Yosiua amola Isala: ili dunu ilima gegemusa: gilisi.
就都聚集，同心合意地要与约书亚和以色列人争战。
3 Be Gibionaide dunu (ilia da Haifaide fi dunu) ilia da Yosiua ea hou amo Yeligou amola A: iai amoma hamoi nababeba: le,
基遍的居民听见约书亚向耶利哥和艾城所行的事，
4 ilia da Yosiuama ogogomusa: dawa: i galu. Ilia da ha: i manu lale, ilia dougi da: iya esa wadela: lesi dagoi amola waini gadofo gadelale nodomei ligisi.
就设诡计，假充使者，拿旧口袋和破裂缝补的旧皮酒袋驮在驴上，
5 Ilia da abula wadela: i amola hea emo salasu wadela: iba: le nodomei gasisali.
将补过的旧鞋穿在脚上，把旧衣服穿在身上；他们所带的饼都是干的，长了霉了。
6 Amalalu, ilia da Isala: ili abula diasu gilisisu Giliga: le amoga gala amoga asili, Yosiua amola Isala: ili dunu ilima amane sia: i, “Ninia da soge sedagaga misi. Ninia da dilima gousa: su hamomu galebe.”
他们到吉甲营中见约书亚，对他和以色列人说：“我们是从远方来的，现在求你与我们立约。”
7 Be Isala: ili dunu da amane sia: i, “Ninia da dilima gousa: su abuliga hamoma: bela: ? Amabela: ? Dilia da gadenene esalabala?”
以色列人对这些希未人说：“只怕你们是住在我们中间的；若是这样，怎能和你们立约呢？”
8 Ilia da Yosiuama amane sia: i, “Ninia da dia hawa: hamosu dunu esala.” Yosiua da ilima amane adole ba: i, “Dilia da nowala: ? Dilia da habidili misibala: ?”
他们对约书亚说：“我们是你的仆人。”约书亚问他们说：“你们是什么人？是从哪里来的？”
9 Amalalu, ilia da amo sia: ema olelei, “Ninia da dilia Hina Gode Ea hou nababeba: le, soge sedade amoga misi dagoi. Ninia da Ea hou Idibidi soge ganodini hamoi,
他们回答说：“仆人从极远之地而来，是因听见耶和华—你 神的名声和他在埃及所行的一切事，
10 amola E da A: moulaide hina bagade aduna Yodane Hano eso mabadi la: idiga esalu (amo da Hesiabone hina bagade amo ea dio Saihone amola Ba: isia: ne hina bagade Asiadalode moilai bai bagadega esalu amo ea dio Oge) Hina Gode da elama hamoi, amo ninia nabi.
并他向约旦河东的两个亚摩利王，就是希实本王西宏和在亚斯他录的巴珊王噩一切所行的事。
11 Ninia ouligisu dunu amola fi dunu huluane ninia soge ganodini esala da nini ha: i manu momagele, dima gousa: musa: masa: ne sia: i. Ilia da nini da dima hawa: hamomusa: sia: ne, dilima gousa: su hamoma: ne sia: i.
我们的长老和我们那地的一切居民对我们说：‘你们手里要带着路上用的食物去迎接以色列人，对他们说：我们是你们的仆人；现在求你们与我们立约。’
12 Ninia agi ga: gi ba: ma! Ninia da dilima gousa: musa: nini soge fisili, amo agi ga: gi da gugumi ba: i. Ba: ma! Wali amo da hafoga: i amola moloba: fi dagoi.
我们出来要往你们这里来的日子，从家里带出来的这饼还是热的；看哪，现在都干了，长了霉了。
13 Ninia da waini amo waini gadofo ganodini sogasalaloba, waini gadofo da gaheabolo ba: i. Be wali ilia da gadelai. Ninia sedagaga misiba: le ninia abula amola emo salasu da hea hamoi dagoi.”
这皮酒袋，我们盛酒的时候还是新的；看哪，现在已经破裂。我们这衣服和鞋，因为道路甚远，也都穿旧了。”
14 Isala: ili dunu da ilima ha: i manu lai, be ilia hou dawa: ma: ne Hina Godema hame adole ba: i.
以色列人受了他们些食物，并没有求问耶和华。
15 Yosiua da hahawane gousa: su ilima hamoi amola amo dunu hame medole legei. Isala: ili ouligisu dunu da dafawane amo gousa: su hame fisima: ne ilegele sia: i.
于是约书亚与他们讲和，与他们立约，容他们活着；会众的首领也向他们起誓。
16 Be eso udiana asili, Isala: ili dunu da Gibionaide dunu da gadenene fi amo nabi dagoi.
以色列人与他们立约之后，过了三天才听见他们是近邻，住在以色列人中间的。
17 Amaiba: le, Isala: ili dunu da asili, eso udiana asili ilia esalebe moilale bai bagadega doaga: i. Amo moilale gagai bai bagade ilia dio da Gibione, Gifaila, Bialode amola Gilia: de Yialimi.
以色列人起行，第三天到了他们的城邑，就是基遍、基非拉、比录、基列·耶琳。
18 Be Isala: ili ouligisu dunu da Hina Gode Ea Dioba: le amo dunu hame medomu ilegele sia: i dagoiba: le, ilia da amo dunu medole legemu hamedei ba: i. Isala: ili dunu huluane da ilia ouligisu dunuma sia: ga gegei.
因为会众的首领已经指着耶和华—以色列的 神向他们起誓，所以以色列人不击杀他们；全会众就向首领发怨言。
19 Be Isala: ili ouligisu dunu da bu adole i, “Ninia da Isala: ili Hina Gode Ea Dioba: le amo dunuma sia: i dagoiba: le, ninia da ilima se imunu hamedei.
众首领对全会众说：“我们已经指着耶和华—以色列的 神向他们起誓，现在我们不能害他们。
20 Ninia sia: i dagoiba: le, amo dunu hame medole legemu. Amai hame galea, Gode da ninima se imunu.
我们要如此待他们，容他们活着，免得有忿怒因我们所起的誓临到我们身上。”
21 Ilia da esalumu da defea. Be ilia da ninia lalu habei amola hano nasu gaguli misunu.”
首领又对会众说：“要容他们活着。”于是他们为全会众作了劈柴挑水的人，正如首领对他们所说的话。
22 Yosiua da Isala: ili dunuma ilia da Gibionaide dunu ema oule misa: ne sia: i. E da ilima amane adole ba: i, “Dilia da abuliba: le ninima ogogobela: ? Dilia gadenene esalebeba: le, abuliba: le sedagaga esala sia: bela: ?
约书亚召了他们来，对他们说：“为什么欺哄我们说‘我们离你们甚远’呢？其实你们是住在我们中间。
23 Dilia da agoane hamoiba: le, Gode da dilima ougi, se imunu. Dilia fi da mae fisili, eso huluane udigili hawa: hamosu dunu esalumu. Dilia da na Gode Ea modale ligiagai diasuga lalu habele amola hano dili gaguli misunu.
现在你们是被咒诅的！你们中间的人必断不了作奴仆，为我 神的殿作劈柴挑水的人。”
24 Ilia da bu adole i, “Ninia da sia: amo dilia Hina Gode da Ea hawa: hamosu dunu Mousese ema soge huluane lama amola amo ganodini fi dunu huluane medole legema sia: i dagoi, amo nababeba: le ninia da agoane hamoi. Ninia da dilima bagade beda: iba: le amola nini da bogosa: besa: le amo ogogosu hamoi.
他们回答约书亚说：“因为有人实在告诉你的仆人，耶和华—你的 神曾吩咐他的仆人摩西，把这全地赐给你们，并在你们面前灭绝这地的一切居民，所以我们为你们的缘故甚怕丧命，就行了这事。
25 Be wali ninia da dia lobo ganodini gagui gala. Dia asigi dawa: su defele ninima hamoma.”
现在我们在你手中，你以怎样待我们为善为正，就怎样做吧！”
26 Amaiba: le Yosiua da agoane hamoi. E da Gibionaide dunu gaga: i amola Isala: ili dunuma amo mae medoma: ne sia: i.
于是约书亚这样待他们，救他们脱离以色列人的手，以色列人就没有杀他们。
27 Be e da ili da udigili hawa: hamoma: ne sia: i. Ilia da Isala: ili dunuma amola Hina Gode Ea oloda amoga lalu habele, amola hano dili gaguli misi. Amola mae fisili hamonanu, ilia da wali eso amola Hina Godema nodomusa: sogebi E da ilegei, amoga ilia da amo udigili hawa: hamonana.
当日约书亚使他们在耶和华所要选择的地方，为会众和耶和华的坛作劈柴挑水的人，直到今日。
