Yosiua 2
1 Ilia da Aga: isia sogebi abula diasu gilisisu ganodini esalu. Amalalu, Yosiua da desega ahoasu dunu aduna asunasi. E da ela da wamowane Ga: ina: ne soge amola baligili Yeligou moilai bai bagade, amo hou ba: la masa: ne sia: i. Yeligou moilai bai bagadega doaga: le, ela da wadela: i hamosu uda (hina: da: i bidi lasu uda) ea dio amo La: iha: be, amo ea diasu ganodini gasi afadafa midi.
農的兒子若蘇厄由史廷暗中派出兩個人作偵探說：「你們去察看那地和耶利哥! 」他們就去了，來到一個名叫辣哈布的妓女家中，就住在那裏。
2 Yeligou Hina bagade da amo gasia, Isala: ili dunu da ilia soge desega ba: la misi, amo sia: ne iasu nabi dagoi.
有人報告耶里哥王說：「夜間有兩個以色列人到了這裡，偵探這地方。」
3 Amaiba: le, e da La: iha: bema amane sia: si, “Dunu dia diasuga esala da ninia soge desega misi. Amo dunu, gadili oule misa.”
耶里哥王遂派人到辣哈布那裡說：「將那來到你家中的兩個人交出來，因為他們是來偵探這地方的。」
4 Be La: iha: be da amane sia: i, “Dafawane! Dunu da na diasuga misi dagoi. Be ilia da habidili misi na da hame dawa: i galu. Eso dabe amoga moilai bai bagade logo ga: su da hame ga: si galu, amo dunu da fisili asi. Ilia masunu soge nama hame adoi. Be dilia da ilima hedolo fa: no bobogesea, afugili lamu.” (Be La: iha: be da desega ahoasu dunu ea diasu gadodili saga: ligisisu bi amo hagudu wamoaligi.)
但是那女人預先將那兩個人藏起來，就這樣回答說：「那兩個人的確來過我這裡，但他們是從那裡來的，我卻不知道。
天黑快關城門時，他們兩人出去了；往那裡去了，我也不知道。你們快去追趕，也許還可趕上他們。」
原來她叫那兩個人上了屋頂，藏在她屋頂上堆積的麻秸內。
7 Hina bagade ea hawa: hamosu dunu da moilai bai bagade fisili amalalu logo da ga: si dagoi ba: i. Ilia da Isala: ili desega ahoasu dunu hogomusa: , logoga ahoanoba, logo da Yodane Hano degesu amoga doaga: i dagoiba: le fawane yolesi.
來問的人便沿著約但河，直向渡口去追趕；追趕的人一出去，城門就關了。
8 Desega ahoasu dunu da golamusa: dawa: i be hidadea La: iha: be da diasu gado amoga heda: le,
他們還沒有睡，那女人就上到屋頂，
9 elama amane sia: i, “Hina Gode da amo soge dilima i amo na dawa: Dunu huluane na soge ganodini da diliba: le bagade beda: i.
對他們二人說：「我知道上主已將這地方交給了你們；你們真叫我們害怕，此地所有的居民，對你們都恐懼不已。
10 Hina Gode da dili Idibidi sogega fisili masa: ne gadili oule asili, dilia midadi Maga: me Hano Wayabo hafoga: i dagoi amo ninia nabi. Ninia nabi dilia da A: moulaide hina bagade aduna Yodane eso mabadi la: idi, amo Saihone amola Oge medole legei.
因為我們聽說，你們出埃及時，上主怎樣使紅海在你們面前乾涸；你們又怎樣對待了約但河東岸的兩個阿摩黎王，即息紅和敖格，將他們完全消滅。
11 Dilia hou nababeba: le, ninia da bagadewane beda: i. Diliba: le, ninia gasa huluane fisi dagoi ba: i. Dilia Hina Gode da Hebene amola osobo bagade amoma Hinadafa esala.
我們聽了，心都冷了，沒有一人再有勇氣來對抗你們，因為上主你們的天主，就是上天下地的天主。
12 Wali, Hina Gode Ea Dioba: le, alia da na alima asigi hou defele, alia da na sosogo fi ilima asigima: ne ilegele sia: ma. Amola na da alia sia: dafawaneyale dawa: ma: ne, dawa: digima: ne olelesu nama ima.
現在請你們指著上主對我起誓，我既然恩待了你們，你們也要恩待我的父家，請給我一個安全的保證，
13 Dilia da na ada, na ame, na olalali, na dalusi huluane amola ilia sosogo fi huluane, amo dilia da gaga: ma: ne ilegele sia: ma. Nini mae medole legema.
使我的父母、兄弟、姊妹和他們所有的一切人，都能生存，救我們的性命免於死亡。」
14 Desega ahoasu dunu da bu adole i, “Defea! Di da hame bogomu. Di da ania esalusu anima iba: le, ania da dilia esalusu dabe agoane imunu. Di da dunu eno ania hou hamedafa adosea, Hina Gode da amo soge ninima iasea, ani da dafawane ilegele sia: sa, di da se hame nabimu.”
他們二人回答她說：「如果你不洩漏我們的約定，我們願拿性命為你們擔保；當上主將這地方交給我們時，我們必慈善忠厚地對待你。」
15 La: iha: be da diasu amo moilai bai bagade gagoi gadodili gagui galu. Amaiba: le, e da fo misa: ne agenesi doasili, desega ahoasu dunu aduna efega bagele, osoboga sanasi.
那女人於是用繩子將他們二人由窗戶縋下去，因為她的房屋是在城牆上，她也住在城牆上。
16 E amane sia: i, “Hina bagade ea hawa: hamosu dunu da ali ba: sa: besa: le, agolo sogega masa. Amogawi, eso udiana amoga wamoaligili, hogosu dunu da guiguda: bu misi dagoiba: le, bu masa.”
她又對他們說：「你們要往山中去，免得追趕的人遇見你們。你們在那裡躲藏三天，等追趕的人回來，然後再上道。」
17 Desega ahoasu dunu da ema amane sia: i, “Ania dima dafawane sia: i amo ania da hame gogolemu.
他們二人對她說：「如果你不這樣作，你叫我們所起的誓，我們將不負責：
18 Di agoane hamoma. Ninia da dia soge doagala: sea, amo fo misa: ne agenesi di da ani sanasi, amoga amo yoi efe bagesima. Dia ada, ame, yolalali amola dia sosogo fi huluane, amo dia diasu ganodini gilisima: ne sia: ma.
就是當我們再到這地方時，你應將這根朱紅線繫在你縋下我們的窗戶上，並且叫你的父母、兄弟和你父親全家人口，都聚集在你這屋內。
19 Be nowa da diasu gadili ahoasea, ea bogosu da hi hamoiba: le bogoi ba: mu - ninia hame. Be nowa da dia diasu ganodini sali ba: sea amo bogosea, amo bogoi da ninima dabe lamu agoai galebe.
誰若走出你的屋門，他的血應由他自己承當，我們不負責任；但凡同你在屋內的，如有人下手加害他，他的血將由我們承當。
20 Be, di da amo hou eno dunuma olelesea, defea, ninia amo ilegele sia: i fisili, di hame gaga: mu.”
但是你若洩漏了我們的約定，那麼，你叫我們所起的誓，我們便不負責。」
21 La: iha: be da ela sia: i hahawane naba ba: lalu, ela asunasi. Ela da asi dagoloba, e da yoi efe, amo ea fo misa: ne agenesi amoga bagesi dagoi.
她回答說：「就照你們說的做罷！」於是打發他們二人走了。他們走後，她遂把那根朱紅線繫在她的窗戶上。
22 Desega ahoasu dunu da agolo sogega asili, wamoaligi.
他們出去，到了山上，在那裡住了三天，直到追趕的人回去。追趕的人一路尋找他們，結果沒有找到。
23 Yeligou hina bagade ea hawa: hamosu dunu da eso udianaga ela hogolalu be hame ba: beba: le, Yeligou diasuga buhagi. Amalalu, desega ahoasu dunu aduna da agolo soge fisili, hano degele, Yosiua ema buhagi. Ela da elama doaga: i hou huluane amo Yosiuama olelei.
他們二人轉身，由山上下來，渡過了約但河，回到農的兒子若蘇厄那裡，將他們所遇見的事，一一報告給他。
24 Amalalu ela amane sia: i, “Hina Gode da amo soge huluane ninima i dagoi, amo ania da dafawaneyale dawa: be. Dunu huluane amo ganodini esala da niniba: le bagadewane beda: i.”
他們對若蘇厄說：「上主實在已將那整個地域交在我們手中，因為那地方的居民對我們都十分恐懼。」
