< Yoube 28 >

1 Ilia da silifa lamusa: , uli dogosa. Ilia da gouli fofoloma: ne, laluga adoba: sa.
银子有矿; 炼金有方。
2 Osobo bagade dunu da gula lamusa: , osobo dogosa. Ilia balase lamusa: , igi goudane dadaiyasa.
铁从地里挖出; 铜从石中熔化。
3 Amo liligi lamusa: , uli dogosu dunu da gasi bagade ganodini hogosa. Ilia da oso gududafa dogone, hogosa. Ilia gasi ganodini igi lamusa: dogosa.
人为黑暗定界限, 查究幽暗阴翳的石头,直到极处,
4 Dunu esalebe soge amoga badiliadafa, amola dunu ilia emoga ahoasu logoga badiliadafa, ilia da uli dogosa. Amogawi, ilisu da efe gaguiwane, uli dogoi ganodini hawa: hamonana.
在无人居住之处刨开矿穴, 过路的人也想不到他们; 又与人远离,悬在空中摇来摇去。
5 Ha: i manu bugi da osoboga heda: sa. Be amo osobo haguduga, liligi huluane da gagoudai dagoi ba: sa.
至于地,能出粮食, 地内好像被火翻起来。
6 Osobo bagade ea igi ganodini da sa: faia (igi noga: idafa) ba: sa. Osobo gulu ganodini, gouli dialebe ba: sa.
地中的石头有蓝宝石, 并有金沙。
7 Sia sio da gouli uli dogoi ea logo hame ba: sa. Amola buhiba da amo gadodili hagili hame ahoa.
矿中的路鸷鸟不得知道; 鹰眼也未见过。
8 Laione wa: me amola eno nimi bagade sigua ohe da amo logoba: le hame ahoa.
狂傲的野兽未曾行过; 猛烈的狮子也未曾经过。
9 Uli dogosu dunu da ga: nasidafa igi dogosa. Ilia da goumi ilia baiga dogonana.
人伸手凿开坚石, 倾倒山根,
10 Ilia da igi magufu ganodini dogosea, ilia da igi noga: idafa ba: sa.
在磐石中凿出水道, 亲眼看见各样宝物。
11 Ilia da dodogona ahoana, hano ilia banugumaga doaga: sa. Ilia wamolegei liligi amo hadigiga gaguli maha.
他封闭水不得滴流, 使隐藏的物显露出来。
12 Be bagade dawa: su hou ba: ma: ne, ninia habi hogoma: bela: ? Ninia da hou noga: le dawa: digima: ne, habidili hogoma: bela: ?
然而,智慧有何处可寻? 聪明之处在哪里呢?
13 Bagade dawa: su hou da osobo bagade dunu ganodini hame ba: mu. Dunu huluane da bagade dawa: su hou habodayane hamedafa dawa:
智慧的价值无人能知, 在活人之地也无处可寻。
14 Dilia da hano wayabo bagade lugududafa amo ganodini, bagade dawa: su hou hame ba: mu.
深渊说:不在我内; 沧海说:不在我中。
15 Bagade dawa: su hou amo silifa amola gouliga bidilamu da hamedei.
智慧非用黄金可得, 也不能平白银为它的价值。
16 Gouli noga: idafa amola igi noga: idafa, amo da bagade dawa: su hou ea habodayane hame defesa.
俄斐金和贵重的红玛瑙, 并蓝宝石,不足与较量;
17 Bagade dawa: su hou da gouli amola gouliga hamoi faigelei amola ‘galasi’ noga: idafa amo habodayane baligisa.
黄金和玻璃不足与比较; 精金的器皿不足与兑换。
18 Bagade dawa: su hou da ‘golole’ amola galasi noga: i amola ‘lubi’ igi ilia habodayane baligisa.
珊瑚、水晶都不足论; 智慧的价值胜过珍珠。
19 ‘Douba: se’ igi noga: idafa amola gouli noga: idafa da bagade dawa: su hou amo ea habodayane hame defesa.
古实的红璧玺不足与比较; 精金也不足与较量。
20 Amaiba: le, bagade dawa: su hou ea bai da habila: ? Ninia da habodane amo dawa: digima: bela: ?
智慧从何处来呢? 聪明之处在哪里呢?
21 Esalebe liligi huluane da amo ba: mu gogolesa. Sio da hagili ahoasea, amo hame ba: sa.
是向一切有生命的眼目隐藏, 向空中的飞鸟掩蔽。
22 Fedege agoane, bogosu amola gugunufinisisu hou da bagade dawa: su hou fonobahadi fawane nababeba: le, noga: le hame dawa:
灭没和死亡说: 我们风闻其名。
23 Gode Hi fawane da logodafa dawa: Ea fawane da bagade dawa: su hou dialebe sogebi dawa:
神明白智慧的道路, 晓得智慧的所在。
24 Bai Ea fawane da osobo bagade bega: huluane amola liligi huluanedafa mu hagudu dialebe ba: lala.
因他鉴察直到地极, 遍观普天之下,
25 Gode da fo amoga gasa ianoba, amola hano wayabo amoma alalo sedagi ilegeloba, amola gibu ea sa: imu sogebi ilegeloba, amola mu gohona: amoma ilia masunu logo olelelaloba, amogalu E da bagade dawa: su hou ba: lalu, amola ea habodayane adoba: lalu, bagade dawa: su hou da defeadafa sia: i.
要为风定轻重, 又度量诸水;
他为雨露定命令, 为雷电定道路。
那时他看见智慧,而且述说; 他坚定,并且查究。
28 Gode da nini osobo bagade dunuma amane sia: i, “Dilia da bagade dawa: su hou lamusa: dawa: sea, dilia Hina Godema beda: i galawane nodoma! Amo hou dawa: digima: ne, wadela: i hou fisili, Godema sinidigima!”
他对人说:敬畏主就是智慧; 远离恶便是聪明。

< Yoube 28 >