< Yelemaia 48 >
1 Hina Gode Bagadedafa da Moua: be soge amoma misunu hou amane olelei, “Nibou fi dunu ilima asigima! Bai ilia moilai da wadela: lesi dagoi. Ha lai dunu da Giliada: ime moilai bai bagade lale, ea gasa bagade gagili sali diasu mugululi, ea fi dunu gogosiama: ne ilima hasalasi.
論摩押。萬軍之耶和華-以色列的上帝如此說: 尼波有禍了!因變為荒場。 基列亭蒙羞被攻取; 米斯迦蒙羞被毀壞;
2 Moua: be ea gasa bagade hou da wadela: lesi dagoi. Ha lai dunu da Hesiabone moilai bai bagade lale, Moua: be fi huluane wadela: lesimusa: ilegelala. Ha lai dadi gagui dunu da Doulasi Dunu moilaiga doagala: musa: ahoasea, hasalasimu.
摩押不再被稱讚。 有人在希實本設計謀害她,說: 來吧!我們將她剪除,不再成國。 瑪得緬哪,你也必默默無聲; 刀劍必追趕你。
3 Holona: ime moilai bai bagade dunu da bagade wele sia: sa, ‘Gugunufinisisu! Gegesu manebe!’
從何羅念有喊荒涼大毀滅的哀聲:
4 Moua: be da wadela: lesi dagoi. Mano ilia dinanebe nabima!
摩押毀滅了! 她的孩童發哀聲,使人聽見。
5 Ilia dinanebe nabima! Logo amo da Liuhidi moilaiga heda: sa, amola Holona: ime amoga doaga: sa, amoga ilia da digini ahoa.
人上魯希坡隨走隨哭, 因為在何羅念的下坡聽見毀滅的哀聲。
6 Ilia da amane sia: sa, ‘Hedolo! Dilia esalusu gaga: ma: ne, hehenama! Hafoga: i sogega sigua dougi defele hobeama!’
你們要奔逃,自救性命, 獨自居住,好像曠野的杜松。
7 Moua: be fi dunu! Dilia da dilia gasa dafawaneyale dawa: i. Be wali dilia da enoga hasalasi dagoi ba: mu. Dilia ogogosu ‘gode’ Gimosie amola ea ouligisu dunu amola gobele salasu dunu da mugululi asi dagoi ba: mu.
你因倚靠自己所做的和自己的財寶必被攻取。 基抹和屬他的祭司、首領也要一同被擄去。
8 Moilai huluanedafa da wadela: lesi dagoi ba: mu. Afae da hame dialumu. Fago amola umi amola soge huluane da wadela: lesi dagoi ba: mu. Na, Hina Gode, da sia: i dagoi.
行毀滅的必來到各城, 並無一城得免。 山谷必致敗落, 平原必被毀壞; 正如耶和華所說的。
9 Moua: be ea bogoi dawa: digima: ne, uli dogoi da: iya igi wanonesima. E da hedolowane wadela: lesi dagoi ba: mu. Ea moilai huluane da mugului dagoi ba: mu amola amo ganodini, dunu da bu hame esalumu.”
要將翅膀給摩押, 使她可以飛去。 她的城邑必致荒涼, 無人居住。 (
10 (Nowa da Hina Gode Ea hawa: hamosu higale hamobe, ema gagabusu aligima: ne ilegemu da defea. Nowa da ea gegesu gobiheiga dunu eno hame hedofasa, ema gagabusu aligima: ne ilegemu da defea.)
懶惰為耶和華行事的,必受咒詛;禁止刀劍不經血的,必受咒詛。)
11 Hina Gode da amane sia: i, “Moua: be da eso huluane gaga: iwane esalu. Ea fi da hamedafa mugululi asi ba: i. E da waini hano amo da ganagu eno enoga hame soga: sali agoane. Ea gawini ba: su da hame wadela: lesi, noga: i gala.
摩押自幼年以來常享安逸, 如酒在渣滓上澄清, 沒有從這器皿倒在那器皿裏, 也未曾被擄去。 因此,它的原味尚存, 香氣未變。
12 Amaiba: le, wali, eso da misunu amoga Na da dunu amo Moua: be waini hano agoane sogadigima: ne, asunasimu. Ilia da Moua: be waini faigelei amo hagia: le goudane fifili wadela: lesimu.
耶和華說:「日子將到,我必打發倒酒的往她那裏去,將她倒出來,倒空她的器皿,打碎她的罈子。
13 Amasea, Isala: ili dunu da musa: ilia ogogosu ‘gode’ Bedele ema dafawaneyale dawa: i be ema dafawaneyale dawa: su hou yolesi, amo defele Moua: be dunu da ilia ogogosu ‘gode’ Gimosie ema dafawaneyale dawa: su hou yolesimu.
摩押必因基抹羞愧,像以色列家從前倚靠伯特利的神羞愧一樣。
14 Moua: be dunu! Dilia abuliba: le hidale, dilia da gasa bagade gegesu dunu gegesu ganodini adoba: i dagoi, amo udigili sia: sala: ?
你們怎麼說: 我們是勇士,是有勇力打仗的呢?
15 Moua: be soge amola ea moilai huluane da wadela: lesi dagoi. Ea ayeligi dunu noga: idafa huluane da medole legei dagoi ba: sa. Na da Hina Bagade, Hina Gode Bagadedafa, amola Na da sia: i dagoi.
摩押變為荒場, 敵人上去進了她的城邑。 她所特選的少年人下去遭了殺戮; 這是君王-名為萬軍之耶和華說的。
16 Moua: be ea wadela: mu eso amola ea mugulumu eso da gagadenena mana.
摩押的災殃臨近; 她的苦難速速來到。
17 Dilia dunu amo gadenene esala amola dunu huluane amo da ea musa: gasa bagade hou dawa: dunu! Ema asigiba: le, da: i dioma! Amane sia: ma, ‘Ea gasa bagade ouligisu hou da wadela: lesi dagoi. Ea gasa amola ea hadigi da bu hamedafa ba: mu.’
凡在她四圍的和認識她名的, 你們都要為她悲傷,說: 那結實的杖和那美好的棍, 何竟折斷了呢?
18 Dilia dunu amo da Daibone moilai bai bagade ganodini esala! Eno dunu da dilima nodosu. Be wali amo hadigi sogebi yolesili, osobo dou amoga fima. Moua: be e wadela: lesimu dunu da doaga: i dagoi. E da Moua: be ea gasa bagade gagili sali diasu amo mugului dagoi.
住在底本的民哪, 要從你榮耀的位上下來, 坐受乾渴; 因毀滅摩押的上來攻擊你, 毀壞了你的保障。
19 Dilia Aloua moilai amo ganodini esalebe dunu! Logo bega: ouleloma! Dunu amo da hobeale ahoanebe ba: sa, ilima adi hou da Moua: bema doaga: i dagoi, amo adole ba: ma.
住亞羅珥的啊, 要站在道旁觀望, 問逃避的男人和逃脫的女人說: 是甚麼事呢?
20 Ilia da bu adole imunu, ‘Moua: be da dafai dagoi. Ema asigiba: le, dima! Bai e da gogosiasu lai dagoi. Anone Hano bega: amo Moua: be da wadela: lesi dagoi ha: giwane sia: ma.’
摩押因毀壞蒙羞; 你們要哀號呼喊, 要在亞嫩旁報告說: 摩押變為荒場!
21 Na da agolo da: iya umi soge moilai amoma fofada: i dagoi. Amo da Houlone amola Yasa, Mefa: ia: de, Daibone, Nibou, Bede Dibalada: ime, Giliada: ime, Bedega: imuli, Bedemioune, Giliode amola Bosela. Moilai huluane, gadenene amola sedaga, amo da Na fofada: su ba: i dagoi.
「刑罰臨到平原之地的何倫、雅雜、米法押、
25 Moua: be ea gasa fi hou da goudanesi dagoi. Ea gasa huluane da wadela: lesi dagoi. Na, Hina Gode, da sia: i dagoi.”
摩押的角砍斷了,摩押的膀臂折斷了。這是耶和華說的。」
26 Hina Gode da amane sia: i, “Moua: be amo feloama: ne hamoma! E da Nama odoga: i dagoi. Moua: be da hi isoi amo da: iya bebesomu. Amola eno dunu amo ba: beba: le, oufesega: mu.
「你們要使摩押沉醉,因她向耶和華誇大。她要在自己所吐之中打滾,又要被人嗤笑。
27 Moua: be fi! Dawa: ma! Dilia da Isala: ili dunu ilima oufesega: su. Abuliba: le? Ilia da wamolasu dunuma gilisibala: ?
摩押啊,你不曾嗤笑以色列嗎?她豈是在賊中查出來的呢?你每逢提到她便搖頭。
28 Dilia Moua: be sogega esalebe dunu! Dilia moilai yolesima! Agolo gafulu amoga esalomusa: masa! Dafe sio da gafulu la: idi ea bibibi amo defele bibila masa. Dilia amo defele hamoma!
摩押的居民哪, 要離開城邑,住在山崖裏, 像鴿子在深淵口上搭窩。
29 Moua: be fi da gasa fi hamosa. Na da nabi dagoi. Ilia hidale gasa fili, ilia hou da eno dunu huluane ilia hou baligisa amo hidale dawa: sa.
我們聽說摩押人驕傲, 是極其驕傲; 聽說他自高自傲, 並且狂妄,居心自大。
30 Na, Hina Gode, da ilia gasa fi hou dawa: Ilia hidasu hou da hamedei liligi agoane ba: mu, amola ilia hawa: hamobe liligi da hame dialumu.
耶和華說: 我知道他的忿怒是虛空的; 他誇大的話一無所成。
31 Amaiba: le, Na da Moua: be esalebe dunu huluane dawa: sea, dimu. Amola Ge Helese dunu amo dawa: sea, dimu.
因此,我要為摩押哀號, 為摩押全地呼喊; 人必為吉珥‧哈列設人歎息。
32 Na da Ya: isa dunuma dawa: iba: le disu. Be Na da Sibima dawa: sea, baligili dimu. Sibima moilai bai bagade! Di da fedege agoane waini efe amo ea amoda da Bogoi Hano Wayabo amo baligili, Ya: isa moilai bai bagadega doaga: sa. Be wali dia mugi oubiga fage ligi amola dia waini fage da wadela: lesi dagoi.
西比瑪的葡萄樹啊,我為你哀哭, 甚於雅謝人哀哭。 你的枝子蔓延過海, 直長到雅謝海。 那行毀滅的已經臨到你夏天的果子 和你所摘的葡萄。
33 Moua: be nasegagi soge da hahawane hou fisi dagoi. Na da waini hano waini fage banenesisu amoga mae masa: ne logo ga: i. Waini hano hamosu dunu da hahawane wele sia: su be wali hame ba: sa.
肥田和摩押地的歡喜快樂都被奪去; 我使酒醡的酒絕流, 無人踹酒歡呼; 那歡呼卻變為仇敵的吶喊。
34 Hesiabone amola Ilia: ile dunu fi da bagade wele sia: be. Dunu huluane asili Ya: iha: se moilai bai bagadega doaga: sea da amo wele sia: su naba. Soue, Holona: ime amola Egela: de Sielisiaia, amo fi huluane da ilia wele sia: su naba. Amola Nimilimi Hano fonobahadi da hafoga: i dagoi.
「希實本人發的哀聲達到以利亞利,直達到雅雜;從瑣珥達到何羅念,直到伊基拉‧施利施亞,因為寧林的水必然乾涸。」
35 Moua: be fi dunu da ilia ogogosu ‘gode’ ilima ilia nodone sia: ne gadosu sogebi amoga gobele salasu hou hamonana. Be Na da ilia logo hedofamu. Na, Hina Gode da sia: i dagoi.
耶和華說:「我必在摩押地使那在邱壇獻祭的,和那向他的神燒香的都斷絕了。
36 Amaiba: le, Na da Moua: be fi dunu amola Ge Helese dunu ilima asigiba: le, dunu amo da bogoi idigisa amoga baidama dusa, amo defele heawini da: i diosa. Bai ilia musa: gagui liligi huluane da fisi dagoi.
我心腹為摩押哀鳴如簫,我心腸為吉珥‧哈列設人也是如此,因摩押人所得的財物都滅沒了。
37 Ilia huluane da ilia dialuma hinabo amola ilia mayabo waga: i dagoi. Ilia da ilila: lobo fa: ginisisi amola ilia da wadela: i abula eboboi gasisasali dagoi.
「各人頭上光禿,鬍鬚剪短,手有劃傷,腰束麻布。
38 Diasu gadodili amola moilai mogoa sogebi amo ganodini, didigia: lalebe fawane naba. Bai dunu da ganagu amo dunu huluane higabeba: le goudasa, amo defele Na da Moua: be fi goudanesi.
在摩押的各房頂上和街市上處處有人哀哭;因我打碎摩押,好像打碎無人喜悅的器皿。這是耶和華說的。
39 Moua: be da goudai dagoi. Wele sia: ma! Moua: be da gogosiasu lai dagoi. E da mugului dagoi. Amola, fifi asi gala da ilia soge sisiga: le fi diala da ilima oufesega: sa. Na Hina Gode da sia: i dagoi.”
摩押何等毀壞!何等哀號!何等羞愧轉背!這樣,摩押必令四圍的人嗤笑驚駭。」
40 Hina Gode da ilegei dagoi. Dunu fi eno da buhiba amo ea ougia ilua: lebe defele, Moua: be ilima doagala: mu.
耶和華如此說: 仇敵必如大鷹飛起, 展開翅膀,攻擊摩押。
41 Amasea, Moua: be ea moilai amola gagili sali diasu huluane lai dagoi ba: mu. Amo esoga, Moua: be dadi gagui dunu da uda ea mano lamu gadenebeba: le beda: sa, amo defele bagade beda: mu.
加略被攻取,保障也被佔據。 到那日,摩押的勇士心中疼痛如臨產的婦人。
42 Moua: be da wadela: lesi dagoi ba: mu. E da fidafa agoane bu hame ba: mu. Bai amo fi da Nama odoga: i dagoi.
摩押必被毀滅,不再成國, 因她向耶和華誇大。
43 Moua: be fi dunu dafawane gugunufinisima: ne, beda: su hou, uli dogoi amola sani fawane da momagele diala. Hina Gode da amo ilegei dagoi.
耶和華說:摩押的居民哪, 恐懼、陷坑、網羅都臨近你。
44 Nowa da beda: su hou amoga hobeamusa: dawa: sea da uli dogoi ganodini dafamu amola nowa da uli dogoi amo si dasea amola bu heda: le hobeasa, e da eno sani amo ganodini sa: imu. Bai Hina Gode da Moua: be ea wadela: su eso ilegei dagoi.
躲避恐懼的必墜入陷坑; 從陷坑上來的必被網羅纏住; 因我必使追討之年臨到摩押。 這是耶和華說的。
45 Gasa hamedei mugululi asi dunu da Hesiabone (musa: hina bagade Saihone da ouligisu) amo ganodini gaga: ma: ne wamoaligimusa: dawa: lala. Be amoga lalu sawa: da heda: lalebe. Moua: be fi dunu da gegesu hahawane ba: su. Be wali ilia alalo amola goumi da laluga nei dagoi ba: sa.
躲避的人無力站在希實本的影下; 因為有火從希實本發出, 有火焰出於西宏的城, 燒盡摩押的角和鬨嚷人的頭頂。
46 Moua: be dunuma asigima! Ilia da ogogosu ‘gode’ Gimosie ema nodone sia: ne gadosu. Be ilia huluane da wadela: lesi dagoi, amola ilia egefe amola idiwi da ga udigili hawa: hamomusa: hiouginana asi dagoi ba: sa.
摩押啊,你有禍了! 屬基抹的民滅亡了! 因你的眾子都被擄去, 你的眾女也被擄去。
47 Be hobea Hina Gode da Moua: be soge amoma bu hahawane hou imunu. Amo hou huluane, Hina Gode da Moua: be amoma hamoma: ne sia: i dagoi.
耶和華說: 到末後,我還要使被擄的摩押人歸回。 摩押受審判的話到此為止。