Yelemaia 32
1 Yuda hina bagade Sedegaia ea ouligibi ode nabuane amoga (amo ode da Ba: bilone hina bagade Nebiuga: denese ea ouligibi ode 18), Hina Gode da nama sia: i.
猶大王漆德克雅第十年，拿步高在位第十八年，由上主傳給耶肋米亞先知的話：
2 Amo ode ganodini, Nebiuga: denese da Yelusalemema doagala: lebe ba: i. Na da hina bagade diasu gagoi amo ganodini udigili hawa: hamosu dunu agoane esalebe ba: i.
那時巴比倫王的軍在隊正在圍攻耶路撒冷，耶肋米亞先知被幽禁在猶大王室監獄的庭院裏。
3 Yuda hina bagade Sedegaia da na amoga udigili hawa: hamoma: ne sia: i. Bai e da nama diwane udidili, na da Hina Gode Ea sia: i liligi ogogole olelei, e sia: i. Be Hina Gode da dafawane amane sia: i dagoi, “Na da Ba: bilone hina bagade amo moilai bai bagade doagala: le fefedema: ne, logo doasimu.
猶大王漆德克雅幽禁了先知，對他說：「你為什麼預言說：上主這樣說：看，我必將這城交在巴比倫王手中，他要佔領這座城；
4 Amola hina bagade Sedegaia da hobeale masunu hamedei ba: mu. Ba: bilone hina bagade da e gagulaligimu. E da e odagi ba: mu amola ea odagia sia: mu.
猶大王漆德克雅必逃不出加色丁人的手，因為他必被交在巴比倫王的手中，與他面對面相談，眼對眼相視；
5 Ba: bilone hina bagade da e afugili, Ba: bilone sogega hiouginana masunu. E da amogawi esalu, Na da ema dabe imunu. E da Ba: bilone fi ilima dabe gegesea, e da osa: la heda: mu hame dawa: mu. Na, Hina Gode, da sia: i dagoi.”
他必帶漆德克雅到巴比倫去，住在那裏，我再來看顧他──上主的斷語──你們若抵擋加色丁人，決不會成功﹖」
6 Hina Gode da nama amane sia: i,
耶肋米亞說：「有上主的話傳給我說：
7 “Ha: namele, (dia aowa Sia: lame egefe) da dima misini, e da di ea soge A: nanode moilai bai bagade gadenene, Bediamini soge amo ganodini, amo dima bidi lama: ne sia: mu. Bai di da ea gadenene sosogo fidafa amola eno hame be di fawane bidi lamu da sema defele gala.”
看，你叔父沙隆的兒子哈納默耳要到你這裏來說：你購買我在阿納托特的那塊田吧! 因為你有買回的權利，應把它買回來」。
8 Amalalu, Hina Gode Ea sia: i defele, Ha: namele da Debolo gagoi amoga nama misini, na da ea soge bidi lama: ne sia: i. Amaiba: le, Hina Gode da nama dafawane sia: i dagoi, na da dawa: i galu.
我叔父的兒子哈納默耳，正如上主所說，到監獄庭院裏來找我，對我說：「請你購買我在本雅明地內阿納托特木那塊田吧! 因為你有繼承權，和有權買回你為你自己買下吧! 」於是我知道，這是上主的話。
9 Na da Ha: namele amoga ea soge bidi lai. Na da muni ea dioi defei ba: lalu, amo ema i. Silifa ea idi da17 agoane ba: i.
便買了我叔父的兒子哈納默刀在阿納托特的那塊地，秤給他十七「協刻耳」銀子，
10 Na da soge bidi lamu meloa amoga na dio dedei amola amoga gobele legesu liligiga legei. Ba: su dunu da amo hou ba: i dagoi amola muni da dioi ba: su amoga ea dioi defei ba: i.
寫了契約，封上，請人作證，在天秤上秤了銀子；
11 Amalalu, na da soge bidi lasu meloa amoga ba: le dedei aduna (afae da gobele legesuga ga: i, eno da hame ga: i) amo lale,
然後按照法定條例，拿著加封和未加封的購買契約，
12 Belage (Nilaia egefe amola Masaia ea aowa) ema i. Na da Ha: namele amola ba: su dunu (amo da soge bidi lasu meloa amoga ilia dio dedei) amola dunu da gagoi ganodini fi dialu, amo huluane ba: ma: ne, na da Belagema i.
當著我叔父的兒子哈納默耳，和在購買契約上簽名的見證人，以及監獄庭院裏在座的眾猶大人眼前，將這購買的契約交給了乃黎雅的兒子，瑪赫色雅的孫子巴路克，
13 Na da ilia midadi lelu, Belagema amane sia: i,
並當著左營眼前吩咐巴路克說：
14 “Hina Gode Bagadedafa, Isala: ili fi ilia Gode, da dilia amo soge bidi lasu meloa (meloa amo da gobele legesuga ga: i amola meloa eno hame ga: i) amo lale, ode bagohame dialoma: ne, laga osoboga hamoi ofodo amo ganodini salima: ne sia: sa.
「萬軍的上主，以色列的天主這將這些加封和未加封的文件，購買的契約拿去，放在一瓦器內，長久保存，
15 Hina Gode Bagadedafa, Isala: ili fi ilia Gode, da fa: no agoane, Isala: ili soge ganodini, dunu ilia da diasu amola soge amola waini efe sagai amo bidi lalebe ba: mu, amane sia: sa.”
因為萬軍的上主以色列的天主這樣說：在這地方，人還要購買房屋、莊田和葡萄園」。
16 Na da soge bidi lasu meloa amo Belagema ia dagolalu, na da Godema sia: ne gadoi, amane,
我將購買的契約交給乃黎雅的兒子巴路克以後，便祈求上主說：
17 “Ouligisudafa Hina Gode! Di da osobo bagade amola mu amo Dia gasa bagade amoga hamoi. Dia hamomu hamedei liligi da hame gala.
「啊! 我主上主! 看，你以你的大能和伸展的手臂創造了天地；為你是沒有困難的事。
18 Di da dunu osea: i ilima Dia dogolegei hou olelelala. Be dunu eno ilima ilia ada amola ame da wadela: le hou hamobeba: le, Di da se iaha. Di da bagade amola gasa bagade gala. Di da Hina Gode Bagadedafa.
你對千萬人施行仁慈，但也血後世的子孫本人，追討他們祖先的罪債；你們是偉大有力的天主，「萬軍的天主」是你的名號。
19 Di da noga: i bagade dawa: su ilegesu hamosa, amola gasa bagade hamonana. Osobo bagade fi dunu huluane ilia hamobe Dia da ba: lala. Amola, ilia hamoi defele, ilima dabe iaha.
你有偉大的計謀，行大事的能力；雙目注視人類子孫所有的行徑，依照各人的行徑和行事的結果，給予酬報。
20 Hemonega, Di da Idibidi sogega musa: hame ba: su gasa bagade dawa: digima: ne olelesu hou hamosu. Amola Di da wali amola, Isala: ili soge ganodini amola fifi asi gala huluane, ilia soge ganodini, amo gasa bagade hou hamonana. Amaiba: le, soge huluane amo ganodini, dunu da Dia hou dawa: digisa.
你直到今日在埃及地，在以色列和人世間，施行奇蹟和異事，使你自己成名，有如今日；
21 Dia da musa: hame ba: su gasa bagade hou hamobeba: le, ninia ha lai da bagade beda: i. Amola amo gasa bagade hou amoga Di da Dia fi Isala: ili dunu, amo Idibidi sogega fisili masa: ne, ga asunasi.
你以靈蹟奇事，有力的手腕和伸展的臂膊，巨大恐嚇，從埃及地出了你的人民以色列，
22 Di da ilia aowalali ilima ilegele sia: i defele, amo noga: i amola nasegagi soge ilima i.
給他們的祖先起誓，要給他們的這塊流奶流蜜的土地。
23 Be ilia da amo sogega misini, lalegaguli, ilia da Dia hamoma: ne sia: i hame nabi amola Dia olelesu amo defele hame esalusu. Ilia da Dia hamoma: ne sia: i huluanedafa yolesi dagoi. Amaiba: le, Di da ilima se ima: ne amo gugunufinisisu ilima i.
他們來了，佔領了這地，郤沒有聽從你的聲音，沒有履行你的法律，沒有做你命他們應做的一切事，為此你給他們招來了這一切災禍。
24 Ba: bilone dadi gagui da Yelusaleme amoma doagala: sa amola amo sisiga: le, ilia da gegesu bi amo hamoi dagoi. Gegesu amola ha: bagade amola olosu da ilima doaga: beba: le, Yelusaleme da dafamu amola Ba: bilone dunu da hasalimu. Hina Gode! Di ba: ma! Dia sia: i liligi huluane da dafawane doaga: i dagoi.
看，圍攻的工程已逼近城市，劫勢必攻陷；這個已面臨兵刀飢荒和瘟疫的城市，必落在進攻的加色丁人手中；你所說的，現已實現，你已目睹；
25 Be Ouligisudafa Hina Gode! Disu da amo soge, ba: su dunu ba: ma: ne bidi lama: ne, nama sia: i. Ba: bilone dunu da hasalili, Yelusaleme wahadafa lamu gala, be Di da amo soge bidi lama: ne nama sia: i.”
然而，我主上主! 正當這城交在加色丁人手中之際，你卻對我說：你要請人作證，用銀子購買田地」。
26 Amalalu, Hina Gode da nama amane sia: i,
於是有上主的話通過給我說：
27 “Na da osobo bagade dunu fi ilima Hina Gode esala. Liligi Na hamomu hamedei da Nama hame gala.
「看，我是上主，是一切有血肉者的天主：難道我有做不到的事嗎﹖
28 Na da amo moilai bai bagade Ba: bilone hina bagade Nebiuga: denese amola ea dadi gagui wa: i dunu ilima imunu. Ilia da amo lale,
為此，上主這樣說：看，我將這城交在加色丁人和巴比倫拿步高的手中，他必佔領這座城。
29 laluga ulagimu. Ilia da amo moilai bai bagade, amola ea diasu huluane (amo ganodini, dunu da Na ougima: ne, diasu gadodili Ba: ielema nodomusa: gabusiga: manoma ulagisu amola eno ogogosu ‘gode’ ilima nodomusa: , waini hano sogadigi) amo huluane ilia nene dagoma: ne ulagimu.
進攻這城的加色丁人要來放火焚燒，把這座城和在屋頂上給巴耳焚香，向外神行奠禮，惹我動怒的房屋，燒得乾乾淨淨，
30 Isala: ili fi da degabo fi hamoi amogainini wali amola, Isala: ili fi amola Yuda fi ilia da Na ougima: ne, hame nabasu hou hamosu.
因為以色列和猶大子民自幼在我眼前只知作惡；實在，以色列子民雙手所行的，無不使我動怒──上主的斷語──
31 Amola Yelusaleme fi da amo moilai bai bagade degabo gaguli, amogainini wali amola da Na ougima: ne wadela: le hamosu. Amaiba: le, Na da amo moilai bai bagade wadela: musa: ilegei dagoi.
實在，這座城，自從他們開始建築那一天，直到今日，常惹我動怒生氣，致使我不得不從我面前將她消滅。
32 Bai Yuda dunu, Yelusaleme dunu, ilia hina bagade, ouligisu dunu, ilia gobele salasu amola ilia balofede dunu huluane da wadela: le hamoi dagoi.
這全是出於以色列和猶大子民，即他們、他們的君王、朝臣、司祭、先知，以及猶大人和耶路撒冷和居民，所行的一切使我動怒的惡事。
33 Ilia da Nama baligi fa: su. Na da ilima gebewane olelelalusu, be ilia da hamedafa nabasu, amola dawa: digimu hame dawa: i.
他們對我轉過背來，卻不對我轉過臉來；我雖不斷懇切施教，他們仍不願聽從，接受勸告；
34 Ilia da hame nabasu hou baligili, Debolo diasu (amo da Nama nodone sia: ne gadomusa: gagui) amo ganodini ilia wadela: idafa loboga hamoi ogogosu ‘gode’ ligisiba: le, Na Debolo diasu da ledo agoane hamoi ba: sa.
反將可惡之物安置在歸我名下的殿裏，使我殿宇受到了玷污；
35 Ilia da Hinome Fago amoga Ba: ielema oloda hamosu. Amogai ilia da ogogosu ‘gode’ Moulege ema ilia egefe amola idiwi medole lelegele, gobele salasu hou hamosa. Na da amo hou ilia hamoma: ne da hamedafa sia: i. Ilia da amo hou hamomu amola Yuda dunu wadela: le hamoma: ne hamobe, amo Na asigi dawa: suga hamedafa dawa: iou.”
又在本希農山谷給巴耳建造了一些祭壇，給摩肋客人火祭自己的子女：這是我從來沒有吩咐，也從來沒有想到過的事；他們竟做出這些可惡的事，來引誘猶大犯罪。
36 Hina Gode, Isala: ili fi ilia Gode, da nama amane sia: i, “Yelemaia! Dunu da amo gegesu amola ha: bagade amola olosu da ilima doaga: beba: le, Yelusaleme da dafane, Ba: bilone hina bagade ea lobo da: iya gagui dialebe ba: mu. Be nabima! Na da sia: eno galaiou!
現在，上主以色列的天主，對這座城你要說因兵戈饑荒瘟疫，而被交在巴比倫王手中的，卻這樣說：
37 Na da bagade ougiba: le, amo fi dunu fifi asi gala eno huluane amo ganodini esaloma: ne afagogole sefasimu. Be fa: no, Na da amo dunu huluane bu gagadole, guiguda: bu oule misunu. Amasea, ilia da guiguda: olofole, gaga: iwane esalumu.
看，我必從我生氣憤恨發怒時逐他們所到的各地，召集他們，領他們回到這地方來，安然居住，
38 Amasea, ilia da Na fi dunu esalumu. Amola, Na da ilia Gode esalumu.
作我的，我作他們的天主，
39 Amola Na hamobeba: le, ilia hamomu hanai liligi da afadafa fawane ba: mu. Ilia da ili amola iligaga fi hahawane esaloma: ne, Nama fawane nodoma: ne hanai ba: mu.
且使他們一心一德，終生敬畏我，造福自己和自己後代的子孫；
40 Na da eso huluane dialoma: ne Gousa: su gaheabolo ilima hamomu. Na da eso huluane mae yolesili, hou ida: iwane fawane ilima hamomu. Amola Na da ilia dogo huluane amoga ilia da Nama beda: iwane nodoma: ne, amola bu eno hamedafa baligi fa: ma: ne agoane hamomu.
與他們訂立一永久的盟約，再不離棄他們，為他們謀幸福，將敬長我之情賦於他們心內，使他們不再離開；
41 Na da ilima hahawane hamonanebeba: le, Na amola da hahawane bagade ba: mu. Amola ilia da Isala: ili soge amo ganodini eso huluane esaloma: ne, Na da logo doasimu.
我樂意好待他們，專心致志將他們安頓在這城裏。
42 Na da ilima amo wadela: su huluane i dagoi. Amo defele, Na da liligi ida: iwane ilima ima: ne ilegei, amo huluane ilima imunu.
因為上主這樣說：我怎樣給這人民招來了這一切大災禍，也要同樣給他們招來我預許的一切幸福。
43 Wali amo fi dunu da ilia soge da hafoga: i wadela: i soge agoane ba: mu, amola amo ganodini dunu amola ohe da hame esalumu. Amola Ba: bilone dunu ilia fawane da amo soge gagumu. Be amo soge ganodini, dunu da bugili nasu sogebi amo bu bidi lalebe ba: mu.
在這個你們說成已成荒野，已人獸絕跡，已交在加色丁人手中的地域裏，還有田地的交易；
44 Dunu da amo bidi lale, bidi lasu meloa da dunuga dio dedei, amola gobele legesu amoga ga: i amola ba: su dunu ilia ba: i dagoi ba: mu. Amo hou da Bediamini ea soge, moilai fonobahadi amo da Yelusaleme sisiga: sa, Yuda moilai, agolo soge moilai, agolo fonobahadi soge moilai amola Yuda gagoe (south) soge moilai, amo huluane amo ganodini ba: mu. Na da dunu fi ilia sogedafa amoga bu oule misunu. Na, Hina Gode, da sia: i dagoi.”
在本雅明地，在耶路撒冷城郊，在猶大、山地、平原和南部的城裏，人們還要花錢買田，寫契蓋章，請人作證，因為我要轉變他們的命運──上主的斷語」。
