Yelemaia 22
1 Hina Gode da na Yuda hina bagade (Da: ibidi egaga fi) amo ea diasuga asili, hina bagade, amola ea eagene ouligisu dunu amola Yelusaleme fi dunu ilima Ea sia: amane olelema: ne sia: i,
上主這樣說：「你下到猶大王宮去，在那裏宣佈這話，
說：坐在達味寶座上的猶大王! 你和你的臣僕及從這些門進來的人民，該聆聽上主的話。
3 “Na, Hina Gode, da amane sia: sa. Moloidafa hou eso huluane hamoma: ne, ouligima! Ogogosu hamosu dunu ilia logo hedofama amola dunu ilima ilia da ogogosa, amo gaga: ma! Ga fi dunu amola guluba: mano amola didalo, ilima mae wadela: le hamoma. Amola amo hadigi moilai bai bagade ganodini, hou ida: iwane hamoi dunu, amo mae medole legema.
上主這樣說：你們應執行公道正義，從壓迫人的手中解救受剝奪的人，不要傷害虐待外方人和孤兒寡婦，不要在這地方上流無辜者的血。
4 Dilia da dafawane Na sia: i defele hamosea, amasea Da: ibidi egaga fi da hina bagade hawa: hamosu hamonanumu. Amola ilia, amola ilia eagene ouligisu dunu, da hina bagade ea diasu logo holei amoga mae yolesili, hosi amola ‘sa: liode’ da: iya fila heda: iwane golili masunu.
假使你們實在照這話去做，必有坐在達味寶座上的君王，乘車騎馬，與自己的臣僕和人民從這宮殿的門進來；
5 Be dilia Na sema higale, hame nabasea, Na da dafawane ilegele sia: sa. Amo hina bagade diasu da mugululi, wadela: lesi dagoi ba: mu. Na, Hina Gode, da sia: i dagoi.
倘若你們不聽從這話，我指著自己起誓──上主的斷語──這宮殿必要變為廢墟。
6 Na da Yuda hina bagade diasu noga: idafa Gilia: de soge amola Lebanone Goumi defele hahawane ba: sa. Be Na da amo wadela: lesili, hafoga: i soge amo ganodini dunu da esalumu hame dawa: , amo defele hamomu.
因為上主這樣論猶大王的宮殿說：即使你為我有如基肋阿得，又如黎巴嫩的山頂，我仍要使你變為荒野，成為無人居住的城市；
7 Na da amo wadela: lesimusa: , dunu asunasili, ilia da goahei gaguli misini, ea noga: idafa dolo golasu ifa damuni, laluga ha: digimu.
我要祝聖那已武裝的毀滅者來攻擊你，砍伐你最佳美的香柏，投入火中。
8 Fa: no, ga fi dunu bagohame da amo baligimusa: ahoasea, amane sia: dalumu, ‘Hina Gode da abuliba: le amo moilai bai bagade noga: idafa wadela: lesibala: ?’
許多民族經過這城時，必互相問說：為什麼上主這樣對待了這座大城市﹖
9 Amasea, ilisu da bu adole imunu, ‘Bai Yuda dunu da ilia Gode Ea Gousa: su yolesili, eno ogogosu ‘gode’ ilima nodoi amola hawa: hamoi.’”
人必答說：因為他們廢棄了上主他們的天主的盟約，敬拜事奉了別的神祇。」
10 Yuda fi dunu! Hina bagade Yousaia ea hou dawa: beba: le mae dima! E bogobeba: le, mae da: i dioma! Be ea mano Youaha: se, amo dawa: beba: le, bagadewane didigia: ma. Bai ha lai dunu da e afugili oule ahoa. Amola ea soge amogawi e da lalelegei, amo e da bu hamedafa ba: mu.
你們不要為已死的人哭泣，不要為他舉哀；卻要為遠去的人痛哭，因為他不會再回來，見他的生身地。
11 Hina Gode da Yousaia ea mano Youaha: se (e da ea ada Yousaia, Yuda hina bagade amo ea sogebi lai) ea hou olelema: ne, amane sia: sa, “E da guiguda: yolesili, bu hamedafa buhagimusa: , asi dagoi.
因為上主這樣論猶大王約史雅的兒子，即繼承他父親約史雅為王的沙隆說：「他一離開這地方，就不會再回來，
12 Ea ha lai da e ga sogega afugili asi. E da amo sogega bogomu. Amola e da Yuda soge bu hamedafa ba: mu.”
必死在被擄去的地方，不會再見此地。」
13 Nowa dunu da moloi hou hame hamoiba: le, liligi bagade lasea, e da wadela: lesi dagoi ba: mu. Nowa da ea fi dunuma hawa: hamomusa: sia: sea, be ilima bidi hame iaha, amo da wadela: lesi dagoi ba: mu.
禍哉，那不以公道正義建築自己的宮殿樓臺，叫人為自己徒勞而不給他工資的人!
14 Nowa dunu da amane sia: sa, “Na da diasu noga: iwane gagumu. Amo ganodini, fa: gu da: iya heda: le, gadodili sesei bagade na da gagumu.” Amasea, e da ea diasuga fo misa: ne agenesi hamosa amola dolo ifa amoga dobea fesa amola yoi ulasu amoga unasisa. Agoai dunu da wadela: lesi dagoi ba: mu.
他說：我得給自己建築廣大的宮殿，寬敞的樓臺，開設窗戶，鑲上香柏，塗上丹砂。
15 Di da diasu noga: idafa eno dunu ilia diasu baligisa amo dolo ifaga hamoiba: le, amo da dia hina bagade ouligisu hou baligili noga: iwane hahamoma: bela: ? Hame mabu! Dia ada da hahawane esalu. E da eso huluane moloidafa fawane hamosu. Amaiba: le, hou huluane e hamoi da hahawane heda: i.
你為王是要以香柏爭勝嗎﹖你父親豈不也吃也喝﹖但他執行公道正義，為此能一切順利；
16 E da hame gagui dunu ilima moloiwane fofada: i, amola hou huluane da hahawane ba: i. Agoaiwane hou hamobeba: le, amo dunu da Hina Gode dawa: , amo olelesa.
他親自裁判弱小和貧苦人的案件，因此一切順利；這豈不是表示他認識我﹖──上主的斷語──
17 Be di da disu liligi amola hou fawane dawa: sa. Amola di da wadela: i hame hamosu dunu medole legesa amola gasa fili, dia fi dunu banenesisa. Hina Gode da sia: i dagoi.
至於你，你的眼和心，只顧私利，只知無辜者的血，施行欺壓和勒索。
18 Amaiba: le, Hina Gode da Yuda hina bagade Yihoiagimi (Yousaia egefe) amo ea hou olelema: ne amane sia: sa, ‘E da bogosea, dunu afae da da: i dione hame dimu. Ilia da ‘Sama! Amo da da: i dioi bagade liligi. Na hina! Na hina bagade!’ dinanawane amane hamedafa sia: mu.’
為此上主這樣說：「對於猶大王約史雅的兒子約雅金，人必不哀悼他說：哀哉，我兄弟! 或哀哉，我姊妹! 人必不哀悼他說：哀哉，主上! 或哀哉，陛下!
19 Ilia da Yihoiagimi ea da: i hodo hame uli dogomu. Be ohe dougi bogoi amoma dawa: su defele, ilia da ea da: i hodo hiougili, Yelusaleme ea logo holeiga gadili, isu salasuga galagamu.”
人要埋葬他如同埋葬一匹死驢，將他拖出，拋在耶路撒冷的門外。」
20 Yelusaleme fi dunu! Dilia Lebanone sogega asili, wele sia: ma! Ba: isa: ne sogega asili, dima! Moua: be goumiga asili, wele sia: ma mabu! Bai dilia fidisu dunu huluane da hasali dagoi ba: sa.
你該上黎巴嫩去呼喊，在巴商提高你的聲音，由阿巴陵喊叫，因為你的情侶都已滅亡。
21 Dilia da hahawane bagade gaguiwane esaloba, Hina Gode da dilima sia: i dagoi. Be dilia da Ea sia: hame nabi. Dilia da eso huluane esaloba, agoaiwane hamosu. Dilia da Hina Gode Ea sia: nabimu hame dawa: i galu.
在你歡樂時，我曾勸告過你，你卻說：「我不聽從。」你從幼年，就是這般行徑，從不聽我的聲音。
22 Dilia ouligisu dunu da foga gaguli asi dagoi ba: mu. Dilia ha lai dunu da dilimagale gegesu fidisu dunu amo udigili hawa: hamoma: ne, afugili oule masunu. Dilia wadela: le baligili hamoiba: le, dilia moilai bai bagade da gogosia: i dagoi ba: mu.
你所有的牧人將被風捲去，你的情侶必徒遠方；那時你必因你行的一切邪惡，含羞抱愧。
23 Dilia da Lebanone sogega, dolo ifa bagohame lai, amola amoga gagui diasu ganodini dilia da waha olofoiwane esala. Be se nabasu da uda mano lalelegemu se nabasu defele, amo da dilima doaga: sea, dilia da da: i dione se nabawane ba: mu.
你現在住在黎巴嫩，在香柏樹上營巢，但是，當痛苦，像產婦的痛苦襲擊你時，你將多麼可憐!
24 Hina Gode da hina bagade Yehoiagini (Yuda hina bagade Yihoiagimi egefe) ema amane sia: i, “Na da Gode Esala. Na da Na lobodafa lobo sogo gasisalasu amoga asigi gala, amo defele dima asigi ganiaba, Na da di fadegale fasila: loba.
我永在──上主的斷語──猶大王約雅金的兒子苛尼雅，即便你是我右手上蓋章的指環，我也要將你拔除，
25 Amola Na da di amo dunu fi (amo di da iliba: le beda: i - bai ilia di medole legemusa: dawa: lala) ilima ia: noba. Na da di Ba: bilone hina bagade Nebiuga: denese amola ea dadi gagui dunu ilima imunu.
交在圖謀你性命和你畏懼的人的手中，交在巴比倫王拿步高和加色丁人的手中；
26 Na da gasa fili, di amola dia ame mugululi masa: ne asunasimu. Alia da soge amoga alia hame lalelegei, amoga asili, bogomu.
將你和你生身的母親，拋在不是你們出生的異地，叫你們死在那裏。
27 Alia da Yuda soge bu ba: musa: bagade hanamu, be alia da amoga hamedafa buhagimu.”
他們必不能回到他心靈渴望回去的地方。
28 Na (Yelemaia) da amane sia: i, “Hina bagade Yehoiagini da ganagu goudai amo dunu ilia da gagui dialumu higa: iba: le ha: digi dagoi, agoaiwane hamobela: ? E da agoane hamoiba: le, Di da e amola ea mano amo soge ilia hamedafa dawa: amoga asunasima: bela: ?”
苛尼雅這人，不是個可鄙而該毀滅的器皿，或無人喜稅的傢具嗎﹖為什麼他和他的後裔被拋棄，被投擲到自己不相識的地方去﹖
29 Soge! Soge! Soge! Hina Gode Ea sia: i liligi huluane nabima!
地啊! 地啊! 請聆聽上主的話!
30 “Na da amo dunuma fofada: i dagoiba: le, e da ea mano huluane fisimu. E da fa: no hahawane amola bagade gagui hou hame ba: mu amola didili hame hamomu. Egaga fi da Da: ibidi ea baligiga Yuda soge ouligisu hou hamedafa ba: mu. Na, Hina Gode, da sia: i dagoi.”
上主這樣說：「你應記錄：這人是一個無子女，畢生無成就的人，因為他的後裔中，沒有一人能成功，能坐上達味的寶座，再統治猶大。」
