Aisaia 5
1 Nabima! Na da gesami hea: mu. Na da na dogolegei dunu amola ea waini sagai amo hou olelemusa: gesami hea: mu. Na dogolegei da waini sagai amo nasegagi agologa bugi dialu.
我要為我的愛友謳唱一首論及他葡萄園的愛歌：我的愛友有一座葡萄園，位於肥沃的山岡上；
2 E da osobo dogone, igi huluane lale fasi. E da waini efe ida: iwane bugi. E da amo sosodo aligimusa: , diasu gado gagagula heda: i. E da waini fage dugimusa: , uli dogoi. E da waini fage yoma: ne ouesalu. Be waini fage huluanedafa da gamogai fawane ba: i.
他翻掘了土地，除去了石塊，栽上了精選的葡萄樹，園中築了一座守望台，又鑿了一個榨酒池：原希望它結好葡萄，它反倒結了野葡萄。
3 Defea! Dilia Yelusaleme amo ganodini esala dunu amola Yuda soge dunu! Na da Na waini sagai amoma fofada: muba: le, dilia fofada: su dunu agoane hamoma.
耶路撒冷的居民和猶大人啊！現在請你們在我與我葡萄園之間，判別是非：
4 Na da Na waini sagai baligiliwane noga: le ouligi. Na da waini fage noga: iwane hogoi helele, abuliba: le wadela: i gamogai waini fage fawane ba: bela: ?
我為我的葡萄園所能做的，還有什麼沒有做到﹖我原希望它結好葡萄，為什麼卻結了野葡萄﹖
5 Amaiba: le, Na da Na waini sagai amoma agoane hamomu. Na da gagoi Na waini sagai amo sisiga: sa amo sigua ohe fi da udigili manusa: amola osa: gisimusa: , amo mugulumu.
現在我要告訴你們，我將怎樣對待我的葡萄園：我必撤去它的籬笆，讓它被吞噬；拆毀它的圍牆，讓它受踐踏；
6 Na da gisi hame nomu. E da gagalobo heda: i dagoi ba: mu. Na da waini efe hame dadamumu amola osobo hame dogomu. Be aya: gaga: nomei amola gagalobo da osobo dedebomu da defea. Mu mobi da amo osoboga gibu mae ima: ne, Na da sia: mu.”
我要使他變成荒地，不再修剪，不再耕鋤，荊棘和蒺藜將叢叢而生；並且我要命令雲彩不再在它上降下時雨。
7 Isala: ili da Hina Gode Bagadedafa amo Ea waini sagai. Yuda fi dunu amo da waini efe Ea sagai gala. E da Yuda dunu da hou ida: iwane hamoma: ne dawa: i. Be ilia da fane legesu hou fawane hamosu. E da ilia moloidafa hou fawane hamoma: ne dawa: i. Be ilia da moloi hou hame hamobeba: le, eno dunu da se bagade nababeba: le, digini wele sia: su.
萬軍上主的葡萄園就是以色列家，而猶大人即是他鍾愛的幼苗。他原希望正義，看，竟是流血；他原希望公平，看，卻是冤聲！
8 Dilia da diasu eno diasu eno amola soge eno soge eno bidi labeba: le, eno dunu da dilia soge ganodini fimu da hamedei ba: sa. Amola dilisu da Yuda soge ganodini esalebe ba: mu. Gode da dilima se bagade imunu.
禍哉，你們這些使房屋毗連房屋，田地接連田地，而只讓你們自己單獨住在那地域內的人！
9 Na da Hina Gode Bagadedafa amo Ea sia: nabi dagoi, amane, “Amo diasu noga: idafa amola bagadedafa da mugululi, wadela: lesi dagoi ba: mu.
萬軍的上主在我耳邊宣誓說：那許多房屋必將成為廢墟；巍峨華麗的，必無人居住；
10 Waini efe da soge ea defei da 10 hegade, amoga sagai dialebe da waini hano defei 8 lida fawane hamomu. Gagoma hawa: (oso) 180 lida amo bugi da faisia, gagoma ha: i manu defei 18 lida fawane ba: mu.”
十畝葡萄園將只出一「巴特」酒，一「曷默爾」種子，只出一「厄法」穀。
11 Dilia da bogoma: ne se bagade nabimu. Dilia da hahabedafa adini manusa: wa: legadosa, amola dilia feloale hamoma: ne, daeya mae fisili adini naha.
禍哉，那些早晨一起來即追求烈酒，留連至深夜，飲至酒酣耳熱的人！
12 Dilia lolo nasu amoga dilia da sani baidama amola ‘da: bolini’ (baidama) amola ‘faludi’ (fulabosu) dusa. Amola adini (waini hano) bagade naha. Be Hina Gode Ea hamonana dilia da hamedafa dawa:
在他們的宴會上只有琴、瑟、手鼓、管笛和酒。卻沒有人注視上主的作為，沒有人留意他手中的工作：
13 Amaiba: le, dilia da enoga afugili, mugululi asi dagoi ba: mu. Dilia ouligisu dunu da ha: beba: le, bogomu, amola dunudafa da hano hanaiba: le bogomu.
因此，我的百姓必因無知而被放逐，顯貴必將餓得要死，民眾必將渴得要命。
14 Fedege agoane, bogoi sogebi da dili manusa: , ha: i bagade gala. E da ea lafi bagadewane daga: sa. E da Yelusaleme ouligisu dunu amola sia: bagade dunudafa huluane gilisili da: gisa. (Sheol h7585)
為此，陰府張大了咽喉，敞開了無限的大口，顯貴、群眾以及那些喧嘩宴樂的人，都要落在裏面。 (Sheol h7585)
15 Dunu huluane da gogosiasu bagade ba: mu, amola gasa fi dunu huluane da bu hou fofonoboi dagoi ba: mu.
人必將屈服，人必被抑制，目空一切的人必低首下心。
16 Be Hina Gode Bagadedafa da hou moloidafa fawane hamonanebeba: le, E da amoga Ea gasa bagade hou olelesa. E da Ea fi dunuma fofada: su noga: i hamonanebeba: le, Ea hadigi hou olelesa.
萬軍的上主必因正義而受尊崇，至聖的天主必因公平而顯為聖。
17 Yelusaleme mugului amo ganodini, sibi mano da gisi manu. Amola, goudi mano da gisi manu.
羔羊要在那裏吃草，有如在自己的草場上；肥羊要在荒田裏吃草。
18 Dilia da bogoma: ne, se iasu bagade ba: mu. Dilia da dilia wadela: i hou amoma afafamu hamedei agoane ba: sa.
禍哉，那些用牛犢的韁繩引來邪惡，用牛車的繩索勾出罪孽的人，
19 Dilia da amane sia: sa, “Hina Gode da hedolowane nini ba: ma: ne Ea sia: i liligi hamomu da defea. Isala: ili dunu ilia Hadigi Gode Ea ilegei hou hamomu da defea. Ninia da Ea dawa: i liligi ba: mu hanai gala.”
和那些說：「願他趕快，迅速完成他的工作，好使我們看看；願以色列聖者的決策盡速執行，好使我們知道」的人！
20 Dilia da se bagade nabimu. Dilia da giadofale, wadela: i hou da hou noga: iwane, amola hou ida: iwane da wadela: i hou, dilia giadofale sia: sa. Dilia da gasi sinidigili, hadigi hamosa amola hadigi dedebole, bu gasi hamosa. Dilia da gamogai liligi sinidigili, hedai hamosa amola hedai liligi bu gamogai agoane hamosa.
禍哉，那些稱惡為善，稱善為惡；以暗為光，以光為暗；以苦為甘，以甘為苦的人！
21 Dilia da bogoma: ne se nabimu. Dilia da gasa fili, dilisu da bagade dawa: su dunu agoane dawa:
禍哉，那些自視為聰明和自以為通達的人！
22 Be dilia da bogoma: ne, se iasu ba: mu. Dilia baligili dawa: su hou da adini nasu fawane. Dilia da waini amola adini hahawane amola nimi bagadewane gilisili bibiagosa.
禍哉，那些飲酒的英雄，調酒的壯士！
23 Be eno dunu da dilima hano suligisu iabeba: le, dilia da wadela: i bagade hamosu dunu ilia halegale masa: ne, se iasu diasu logo doasisa. Amola moloidafa dunu ilima ogogole fofada: sa.
那些受賄釋放罪人，奪取義人權利的人！
24 Amaiba: le, gisi amola bioi gisi da sesenesa, amola laluga nesa, amo defele dilia difi da dasamu amola dilia falegai da bione, foga gaguli asi dagoi ba: mu. Bai dilia da Hina Gode Bagadedafa, Isala: ili dunu fi ilia Hadigi Gode, amo Ea olelesu ninima, dilia da higale hame nabi.
因此，他們必如捲入火舌中的禾湝，焚於烈燄中的枯草；他們的根必要糜爛，他們的嫩芽必要如塵埃般的飛揚，因為他們拋棄了萬軍上主的教導，藐視了以色列聖者的訓誨。
25 Hina Gode da Ea fi dunuma ougi gala. E da ilima se ima: ne, Ea lobo ilua: i dagoi. Goumi huluane da ugugumu, amola dunu da bogole, ilia da: i hodo da isu agoane udigili moilai bai bagade logo ganodini dialebe ba: mu. Be amoha Hina Gode Ea ougi da gia: iwane dialebe ba: mu. E da eno se ima: ne, Ea lobo da bu ilua: i dagoi ba: mu.
為此，上主向自己的百姓大發雷霆，伸出自己的手來打擊他們；其時，山嶽為之震撼，他們的屍體，有如街道上的糞土。然而他的震怒並未因此而息滅，他的手仍然伸著。
26 Hina Gode da fifi asi gala sedagawane esala ilima dawa: ma: ne hahamosu hamosa. Ilia da osobo bagade bega: amoga misa: ne Hina Gode da hosa. Amola ilia da hedolodafa manebe ba: sa.
上主要向遠方的異民豎起一面旗幟，好由大地的四極號召他們，看，他們將疾趨前來。
27 Ilia da helebe hame ba: sa. Dunu afadafa da hame dafasa. Ilia da hamedafa diaha. Ilia bulu da hame hoholigisa: Ilia emo salasu la: gisu afae da hame fi.
他們中沒有疲倦的，沒有仆倒的；沒有打盹的，沒有睡覺的；他們的腰帶沒有鬆解，他們的鞋帶也沒有折斷；
28 Ilia dadi da agei dagoi amola ilia oulali da gegemusa: momagei. Ilia hosi emo da igi agoane ga: nasi bagade. Amola ilia sa: liode wagebi emo da foga ononosu defele ahoa.
他們的箭矢銳利，他們的弓弩全已張開；他們的馬蹄好似火石，他們的車輪有如旋風；
29 Ilia dadi gagui dunu da laione wa: me amo ilia da ohe medole legele, enoga samogesa: besa: le wamolegemusa: gaguli ahoana, gesenesa, amo defele ilia da wele sia: sa.
他們怒吼有如母獅，吼叫有如幼獅；他們咆哮攫食，攜之而去，無人予以挽救。
30 Amo eso doaga: sea, ilia da Isala: ili wadela: musa: , hano wayabo ea gafului fugala: sa defele, bagade wele sia: mu. Isala: ili soge ba: ma! Gasi amola se nabasu fawane gala. Hadigi da gasi amoga dedeboi dagoi.
那一日，他們必如海嘯般向這民族怒號。人若注視大地，看，盡是黑暗痛苦；光明遮蔽在密雲中，成了晦暗。
