Aisaia 10
1 Dilia da se iasu bagade ba: mu! Dilia da Na fi dunu se nabima: ne, sema moloihame hamonana.
禍哉！那些設立不義之律例的 和記錄奸詐之判語的，
2 Amoga, hame gagui dunu ilia hou moloidafa hame ba: sa. Amo sema moloihame hamobeba: le, dilia da didalo amola guluba: mano ilia soge amola liligi wamolaha.
為要屈枉窮乏人， 奪去我民中困苦人的理， 以寡婦當作擄物， 以孤兒當作掠物。
3 Gode da dilima se iasea, dilia da adi hamoma: bela: ? Gode da dili wadela: musa: , sedaga esala ga fi oule masea, dilia da adi hamoma: bela: ? Dilia da eno dunu dili fidima: ne, habidili hobeama: bela: ? Dilia muni amola noga: i liligi, habodili wamolegema: bela: ?
到降罰的日子，有災禍從遠方臨到， 那時，你們怎樣行呢？ 你們向誰逃奔求救呢？ 你們的榮耀存留何處呢？
4 Dilia da gegesu ganodini fane legei dagoi ba: mu. Mogili, dilia da enoga afugili, se iasu diasuga hawa: hamoma: ne mugululi asi dagoi ba: mu. Be amo hamonanu, Hina Gode Ea ougi da hame gumi ba: mu. E da se eno ima: ne, Ea lobo ililua: le lelebe ba: mu.
他們只得屈身在被擄的人以下， 仆倒在被殺的人以下。 雖然如此，耶和華的怒氣還未轉消； 他的手仍伸不縮。
5 Hina Gode da amane sia: i, “Na da Asilia hina bagade amo dunu amoma Na da ougi gala ilima se ima: ne, Na da Asilia hina bagade ogoma agoane hamoi.
亞述是我怒氣的棍， 手中拿我惱恨的杖。
6 Na da Asilia dunu amo dunu fi da Na fisibiba: le amoma Na da ougi gala, ilima doagala: musa: asunasi. Ilia da amo dunu ilia liligi wamolale, amola ilima osobo agoane osa: gili, hasanasima: ne, Na da Asilia dunu amo asunasi dagoi.
我要打發他攻擊褻瀆的國民， 吩咐他攻擊我所惱怒的百姓， 搶財為擄物，奪貨為掠物， 將他們踐踏，像街上的泥土一樣。
7 Be Asilia hina bagade, e da hi nimi bagade hi hanai hou hamomusa: dawa: lala. E da dunu fifi asi gala bagohame wadela: musa: dawa: lala.
然而，他不是這樣的意思； 他心也不這樣打算。 他心裏倒想毀滅， 剪除不少的國。
8 E da gasa fili agoane sia: sa “Na dadi gagui ouligisu dunu afae afae huluane da hina bagade gala.
他說：我的臣僕豈不都是王嗎？
9 Na da Ga: lanou, Gagimisi, Ha: ima: de, Aba: de, Samelia amola Dama: sagase, amo moilai bai bagade huluane hasali dagoi.
迦勒挪豈不像迦基米施嗎？ 哈馬豈不像亞珥拔嗎？ 撒馬利亞豈不像大馬士革嗎？
10 Na da fifi asi gala amo da loboga hamoi ‘gode’ ilima sia: ne gadosa, (ilia loboga hamoi liligi idi da Yelusaleme amola Samelia ilia ‘gode’ hamoi liligi idi baligisa) ilima se ima: ne, na da doagala: i.
我手已經搆到有偶像的國； 這些國雕刻的偶像 過於耶路撒冷和撒馬利亞的偶像。
11 Na da Samelia dunu fi amola ilia loboga hamoi ‘gode’ amo wadela: lesi dagoi. Amola na da Yelusaleme amola, ilia loboga hamoi liligi amoma ilia sia: ne gadosa, amo defele gugunufinisimu.”
我怎樣待撒馬利亞和其中的偶像， 豈不照樣待耶路撒冷和其中的偶像嗎？
12 Be Hina Gode da amane sia: sa, “Na da wali hamobe Saione Goumi amola Yelusaleme amo ganodini amo dagosea, Na da Asilia hina bagade ema se bidi imunu. Bai e da hidale gasa fi bagade hamosa.”
主在錫安山和耶路撒冷成就他一切工作的時候，主說：「我必罰亞述王自大的心和他高傲眼目的榮耀。」
13 Asilia hina bagade da hidale agoane sia: sa, “Na nisu agoane hamoi. Na da gasa bagade amola bagade dawa: su. Na da fifi asi gala ilia alalo legesu mugululi, ilia ha: i manu amola liligi legesu amo lai dagoi. Na da bulamagau gawali defele, dunu amogawi esalu amoga osa: gi dagoi.
因為他說： 我所成就的事是靠我手的能力 和我的智慧， 我本有聰明。 我挪移列國的地界， 搶奪他們所積蓄的財寶； 並且我像勇士，使坐寶座的降為卑。
14 Osobo bagade fifi asi gala da sio bibi agoane ba: i. Na da sio ea oso labe defele, asabole fifi asi gala ilia liligi huluane lai dagoi. Na beda: ma: ne, ougia afae yagugui hame ba: i. Nama gua: ma: ne, misu afae da hame dagai.”
我的手搆到列國的財寶， 好像人搆到鳥窩； 我也得了全地， 好像人拾起所棄的雀蛋。 沒有動翅膀的； 沒有張嘴的，也沒有鳴叫的。
15 Be Hina Gode da amane sia: sa, “Goahei da dunu amoga hawa: hamosa, amo ea hou baligisala: ? So hedofasu da dunu amoga hawa: hamosa, amo ea hou baligisala: ? Ogoma da dunu hame gaguia gadosa. Be dunu da ogoma gaguia gadosa.”
斧豈可向用斧砍木的自誇呢？ 鋸豈可向用鋸的自大呢？ 好比棍掄起那舉棍的， 好比杖舉起那非木的人。
16 Hina Gode Bagadedafa da dunu amo da wali sadi gala ilima se ima: ne, olo iasimu. Ilia da olo madelabeba: le, ilia da: i hodo ganodini, lalu mae ha: ba: done nenanumu.
因此，主－萬軍之耶和華 必使亞述王的肥壯人變為瘦弱， 在他的榮華之下必有火着起， 如同焚燒一樣。
17 Gode da Isala: ili fi ilima hadigi gamali agoane. Be E da afadanene bu lalu agoane hamomu. Isala: ili ilia Hadigi Gode da lalu gona: su agoane ba: mu. Amo da eso afadafa amoga, liligi huluane amola aya: gaga: nomei amola gagalobo nei dagomu.
以色列的光必如火； 他的聖者必如火焰。 在一日之間，將亞述王的荊棘 和蒺藜焚燒淨盡；
18 Iwila ida: iwane gala amola ifabi nasegagi amola da bogosu olo da dunu wadela: sa defele, amo wadela: lesi dagoi ba: mu.
又將他樹林和肥田的榮耀全然燒盡， 好像拿軍旗的昏過去一樣。
19 Isala: ili sogega da ifa bagahame dialebeba: le, mano fonobahadi ilia idimu da defele ba: mu.
他林中剩下的樹必稀少， 就是孩子也能寫其數。
20 Eso da misunu, amoga Isala: ili dunu amo da mae bogole esala, ilia da dunu fi da ilia fi wadela: lesi, ilima hame fa: no bobogemu. Be ilia da Hina Gode, Isala: ili fi ilia Hadigi Gode, amo Ea hou dafawaneyale dawa: beba: le, lalegagumu.
到那日，以色列所剩下的和雅各家所逃脫的，不再倚靠那擊打他們的，卻要誠實倚靠耶和華－以色列的聖者。
21 Isala: ili dunu mogili bagahame da ilia Gode Bagadedafa Ema sinidigimu.
所剩下的，就是雅各家所剩下的，必歸回全能的上帝。
22 Wali Isala: ili dunu ilia idi da hano wayabo bagade bega: sa: iboso dialebe, amo ea idi defele ba: sa. Be dunu bagahame fawane da buhagimu. Isala: ili dunu fi da wadela: lesi dagoi ba: mu. Amola ilia da amo dabe ba: mu da defeadafa.
以色列啊，你的百姓雖多如海沙，惟有剩下的歸回。原來滅絕的事已定，必有公義施行，如水漲溢。
23 Dafawane! Ouligisudafa Hina Gode Bagadedafa da Ea sia: i defele soge huluane amo ganodini, gugunufinisisu fawane iasimu.
因為主－萬軍之耶和華在全地之中必成就所定規的結局。
24 Ouligisudafa Hina Gode Bagadedafa da Ea dunu ilia Saione Goumi amoga esala, ilima amane sia: sa, “Asilia dunu da Idibidi dunu defele, dilima se imunu. Be iliba: le mae beda: ma.
所以，主－萬軍之耶和華如此說：「住錫安我的百姓啊，亞述王雖然用棍擊打你，又照埃及的樣子舉杖攻擊你，你卻不要怕他。
25 Na da eso bagahame fawane dilima se ianu, dagomu. Amasea, Na da Asilia dunu gugunufinisimu.
因為還有一點點時候，向你們發的忿恨就要完畢，我的怒氣要向他發作，使他滅亡。
26 Na, Hina Gode Bagadedafa, da Na fegasuga Midia: ne dunu Oulebe Igi sogega fasu. Amo defele Na da Asilia dunu Na fegasuga famu. Na da Idibidi fi dunu ilima se iasu amo defele, Na da Asilia dunuma se bidi imunu.
萬軍之耶和華要興起鞭來攻擊他，好像在俄立磐石那裏殺戮米甸人一樣。耶和華的杖要向海伸出，把杖舉起，像在埃及一樣。
27 Amo esoga, Na da Asilia ilia gasa bagade hou amo da wali dilima hasanasisa, amo Na da gugunufinisimu. Ilia dioi bagade “youge” da fa: no dilia gidagi bu hame banenesimu.”
到那日，亞述王的重擔必離開你的肩頭；他的軛必離開你的頸項；那軛也必因肥壯的緣故撐斷。」
28 Isala: ili dunu ilia ha lai da A: iai moilai bai bagade suguli lai dagoi. Ilia da Migalone moilai golili sa: ili baligi dagoi. Ilia momagei liligi ilia da Migema: se moilaiga legele yolesi.
亞述王來到亞葉， 經過米磯崙， 在密抹安放輜重。
29 Ilia da goumi logo holei goulosu amo baligili, wali gasia Giba moilai bai bagadega diaha. Lama moilai fi dunu da bagadewane beda: be amola hina bagade Solo ea moilai (Gibia) amo ea fi dunu huluane da hobea: i dagoi.
他們過了隘口， 在迦巴住宿。 拉瑪人戰兢； 掃羅的基比亞人逃跑。
30 Ga: limi moilai dunu! Wema mabu! La: isia moilai bai bagade dunu! Nabima! A: nadode moilai dunu! Bu adole ima!
迦琳的居民哪，要高聲呼喊！ 萊煞人哪，須聽！ 哀哉！困苦的亞拿突啊。
31 Ma: damina moilai dunu da hobeale asi dagoi. Gibimi moilai dunu da hobeale, wamoaligisa.
瑪得米那人躲避； 基柄的居民逃遁。
32 Wali eso, ninia ha lai dunu da Noube moilai bai bagadega doaga: le, ilia lobo usunawane, Saione Goumi amola Yelusaleme, amoga yagugusa.
當那日，亞述王要在挪伯歇兵， 向錫安女子的山－ 就是耶路撒冷的山－掄手攻他。
33 Be Hina Gode Bagadedafa da dunu ilia da ifa amoda abasea, ilia osoboga gisalugala: sa, amo defele E da Asilia dunu gisalugala: mu. Gasa fi dunu gado bagade heda: i, amo huluane da hedofai dagoi ba: beba: le, gogosiasu lamu.
看哪，主－萬軍之耶和華 以驚嚇削去樹枝； 長高的必被砍下， 高大的必被伐倒。
34 Dunu ilia da iwila ifa amola ifa noga: iwane Lebanone soge ganodini gala, amo goaheiga abasu, amo defele, Hina Gode da Asilia dunu abimu.
稠密的樹林，他要用鐵器砍下； 黎巴嫩的樹木必被大能者伐倒。
