Mui 29
1 Ya: igobe da asili, eso maba la: idi soge amoga asi.
雅各起行，到了东方人之地，
2 E da hano nasu uli dou gisi soge ganodini diala, amoga doaga: i. Amo uli dogoi gadenene, sibi gilisisu udiana dialebe ba: i. Sibi gilisisu da amo uli dogoiga hano nasu. Uli dogoi da gele bagadega ga: i dagoi.
看见田间有一口井，有三群羊卧在井旁；因为人饮羊群都是用那井里的水。井口上的石头是大的。
3 Hou da agoane galu. Sibi gilisisu da uli dogoiga doaga: laloba, sibi ouligisu dunu da gele bagade amo bebesole, hano nasu amo sibima olelesu. Hano nanu, sibi ouligisu da uli dogoi gele bagadega bu ga: su.
常有羊群在那里聚集，牧人把石头转离井口饮羊，随后又把石头放在井口的原处。
4 Ya: igobe da sibi ouligisu dunuma amane adole ba: i, “Dilia da habidili misibila: ?” Ilia da bu adole i, “Ninia da Halane soge dunu.”
雅各对牧人说：“弟兄们，你们是哪里来的？”他们说：“我们是哈兰来的。”
5 E da bu adole ba: i, “Dilia da La: iba: ne, Na: iho ea aowa amo dawa: bela: ?” “Ma! Ninia dawa: !” ilia amane sia: i.
他问他们说：“拿鹤的孙子拉班，你们认识吗？”他们说：“我们认识。”
6 Ya: igobe amane adole ba: i, “E da hahawane esalabala?” Ilia bu adole i, “E da hahawane esala! Ba: ma! Idiwi La: isele, La: iba: ne ea uda mano a: fini da ea sibi gilisisu oule manebe goea!”
雅各说：“他平安吗？”他们说：“平安。看哪，他女儿拉结领着羊来了。”
7 Ya: igobe da amane sia: i, “Wali da esomogoa fawane. Amaiba: le, sibi amo diasuga gilisimu da hamedei. Dilia sibi ilima hano dili ianu, bu gisi sogega oule masunu da defea.”
雅各说：“日头还高，不是羊群聚集的时候，你们不如饮羊，再去放一放。”
8 Ilia da bu adole i, “Amai da hame hamomu! Sibi gilisisu huluane da doaga: sea fawane, ninia da gele bagade bebesole, sibi ilima hano dili imunu.”
他们说：“我们不能，必等羊群聚齐，人把石头转离井口才可饮羊。”
9 Ya: igobe da ilima sia: daloba, La: isele da ea sibi gilisisu oule misini, doaga: i dagoi.
雅各正和他们说话的时候，拉结领着她父亲的羊来了，因为那些羊是她牧放的。
10 Ya: igobe da La: isele amo ea daiya La: iba: ne ea sibi oule manebe ba: loba, e da hano nasu uli dogoi amoga asili, gele bebesole, sibi ilima hano dili i.
雅各看见母舅拉班的女儿拉结和母舅拉班的羊群，就上前把石头转离井口，饮他母舅拉班的羊群。
11 Amalalu, e da La: isele amo nonogoi, amola hahawane bagadeba: le, dinanu.
雅各与拉结亲嘴，就放声而哭。
12 E da La: iselema amane adole i, “Na da dia ada esoa: bi, Lebega ea mano.” La: isele da ea ada amo adomusa: hehenane asi.
雅各告诉拉结，自己是她父亲的外甥，是利百加的儿子，拉结就跑去告诉她父亲。
13 La: iba: ne da esoa: bi Ya: igobe misi dagoi amo nababeba: le, hehenane, ema doaga: le, nonogone, hi diasuga oule asi. Ya: igobe da ea hou huluane ema olelei.
拉班听见外甥雅各的信息，就跑去迎接，抱着他，与他亲嘴，领他到自己的家。雅各将一切的情由告诉拉班。
14 Amalalu, La: iba: ne da amane sia: i, “Dafawane! Di da na fi dunu maga: me afae amoga hamoi.” Ya: igobe da oubi afae amoga ea diasuga esalu.
拉班对他说：“你实在是我的骨肉。”雅各就和他同住了一个月。
15 La: iba: ne da Ya: igobema amane sia: i, “Di da na fi dunuba: le na hawa: hamosu udigili hamomu da defea hame galebe. Di da bidi habodayane lama: bela: ?”
拉班对雅各说：“你虽是我的骨肉，岂可白白地服事我？请告诉我，你要什么为工价？”
16 La: iba: ne da uda mano aduna esala. Magobo mano da Lia amola eno da La: isele.
拉班有两个女儿，大的名叫利亚，小的名叫拉结。
17 Lia ea si da gasa hame galu. Be La: isele ea da: i hodo da noga: iwane ba: i.
利亚的眼睛没有神气，拉结却生得美貌俊秀。
18 Ya: igobe da La: iselema bagade magesa: i. Amaiba: le e da La: iba: nema amane sia: i, “Na da La: isele amo lamusa: , ode fesuale dima hawa: hamomu da defeala: ?”
雅各爱拉结，就说：“我愿为你小女儿拉结服事你七年。”
19 La: iba: ne da bu adole i, “Na da dunu enoma imunu higa: i. Dima fawane imunu. Nama ouesaloma!”
拉班说：“我把她给你，胜似给别人，你与我同住吧！”
20 Ya: igobe da ode fesuale La: isele lama: ne hawa: hamosu. E da ema bagade asigiba: le, amo ode da eso bagahame defele ba: i.
雅各就为拉结服事了七年；他因为深爱拉结，就看这七年如同几天。
21 Amalalu, Ya: igobe da La: iba: nema amane sia: i, “Na ode da gidigi dagoi. Na da dia mano lamu galebe.”
雅各对拉班说：“日期已经满了，求你把我的妻子给我，我好与她同房。”
22 Amaiba: le, La: iba: ne da uda lasu lolo Nasu bagade hamoi. E da dunu huluane misa: ne sia: i.
拉班就摆设筵席，请齐了那地方的众人。
23 Be gasia, e da La: isele fisili, Lia amo Ya: igobema oule misi. Amalalu, Ya: igobe da Lia amo gilisili golai.
到晚上，拉班将女儿利亚送来给雅各，雅各就与她同房。
24 (La: iba: ne da ea udigili hawa: hamosu a: fini Siliba amo Lia hi hawa: hamomusa: gini i dagoi.)
拉班又将婢女悉帕给女儿利亚作使女。
25 Golale hahabe, Ya: igobe da uda da ema gilisili golai da La: isele hame be Lia ba: i. E da La: iba: nema asili amane sia: i, “Di da abuli amo hou nama hamobela: ? Na da La: isele lamusa: hawa: hamoi dagoi. Di da abuliba: le nama ogogobela: ?”
到了早晨，雅各一看是利亚，就对拉班说：“你向我做的是什么事呢？我服事你，不是为拉结吗？你为什么欺哄我呢？”
26 La: iba: ne da bu adole i, “Ninia hou guiguda: da ninia magobo uda mano bisili dunuga lama: ne iaha. Fa: no eno uda mano iaha.
拉班说：“大女儿还没有给人，先把小女儿给人，在我们这地方没有这规矩。
27 Be uda lasu lolo nasu hi afae da dagosea, defea, na da La: isele amola dima imunu. Be amo lama: ne, di da na hawa: hamosu ode fesuale eno hamoma.”
你为这个满了七日，我就把那个也给你，你再为她服事我七年。”
28 Ya: igobe da amo hamomu sia: i. Amalalu, hi afae aligili, La: iba: ne da ea mano La: isele amo ema i.
雅各就如此行。满了利亚的七日，拉班便将女儿拉结给雅各为妻。
29 (La: iba: ne da ea udigili hawa: hamosu a: fini ea dio amo Biliha amo La: isele fidimusa: i.)
拉班又将婢女辟拉给女儿拉结作使女。
30 Ya: igobe da La: isele amo gilisili golai. Ea magesa: i hou ema da ea asigi hou Lia ema baligi dagoi. Amalalu, e da La: iba: ne ea hawa: hamosu ode fesuale eno hamoi.
雅各也与拉结同房，并且爱拉结胜似爱利亚，于是又服事了拉班七年。
31 Hina Gode da Ya: igobe ea hou amo La: iselema bagade asigi amola Liama fonobahadi asigi amo ba: beba: le, Gode da Liama mano lama: ne logo fodoi. Be La: isele da aligime esalu.
耶和华见利亚失宠，就使她生育，拉结却不生育。
32 Lia da abula agui, dunu mano lalelegei. E amane sia: i, “Hina Gode da na se nabasu ba: i dagoi. Wali nagoa da nama asigimu.” Amaiba: le, e da dio asuli amo Liubene (Se Nabasu Ba: i)
利亚怀孕生子，就给他起名叫吕便，因而说：“耶和华看见我的苦情，如今我的丈夫必爱我。”
33 Amalalu, e da bu eno abula agui ba: i. Dunu mano eno da lalelegele, Lia da amane sia: i, “Hina Gode da Ya: igobe da nama hame asigi amo nababeba: le, mano nama i.” Amaiba: le, amo manoma e da Simione (Nabasu dunu) dio asuli.
她又怀孕生子，就说：“耶和华因为听见我失宠，所以又赐给我这个儿子”，于是给他起名叫西缅。
34 E da bu eno abula agui. Dunu mano eno lai. E amane sia: i, “Wali na da dunu mano udiana laiba: le, nagoa da nama la: gi dagoi ba: mu.” Amaiba: le, e da amo manoma Lifai (La: gi) dio asuli.
她又怀孕生子，起名叫利未，说：“我给丈夫生了三个儿子，他必与我联合。”
35 Amalalu, e da abula agui, dunu mano eno lai. E da amane sia: i, “Wali na da Hina Godema nodomu.” Amaiba: le, e da amo manoma Yuda (Nodosu) dio asuli. Amalalu, e da mano lasu yolesi.
她又怀孕生子，说：“这回我要赞美耶和华”，因此给他起名叫犹大。这才停了生育。
