Mui 27
1 Aisage da da: idafa hamoi galu. Ea si amola da dofoi dagoi. Eso afaega e da ea magobo mano misa: ne sia: i. E da ema amane sia: i, “Nagofe!” Iso bu adole i, “Na wea!”
以撒年老，眼睛昏花，不能看見，就叫了他大兒子以掃來，說：「我兒。」以掃說：「我在這裏。」
2 Aisage da amane sia: i, “Na da da: i hamoi dagoi. Na bogomu eso hame dawa:
他說：「我如今老了，不知道哪一天死。
3 Dia dadi lale, sogega asili, na moma: ne sigua ohe fi afae fane legema.
現在拿你的器械，就是箭囊和弓，往田野去為我打獵，
4 Amalalu, ha: i manu amo na hanai liligi gobelalu, nama gaguli misa. Na da amo nanu, magobo mano amoma Gode Ea hahawane dogolegele ilegema: ne defele nana sia: su, amo dima imunu.
照我所愛的做成美味，拿來給我吃，使我在未死之先給你祝福。」
5 Lebega da Aisage amo Isoma sia: daloba nabi dagoi. Amaiba: le, Iso da benea ahoanoba,
以撒對他兒子以掃說話，利百加也聽見了。以掃往田野去打獵，要得野味帶來。
6 e da Ya: igobema amane sia: i, ‘Na da wali dia ada Isoma sia: dalebe nabi. E amane sia: i,
利百加就對她兒子雅各說：「我聽見你父親對你哥哥以掃說：
7 ‘Sigua ohe amo na moma: ne gaguli misa. Na da amo ha: i nanu, na da bogomu gadeneiba: le, Gode ba: ma: ne dima magobo mano hahawane dogolegele ilegema: ne nana sia: imunu.’
『你去把野獸帶來，做成美味給我吃，我好在未死之先，在耶和華面前給你祝福。』
8 Defea! Nagofe! Nabima! Na da hou dima olelemu.
現在，我兒，你要照着我所吩咐你的，聽從我的話。
9 Di da goudi gilisisu amoga asili, goudi mano aduna sefena gala amo lama. Amo na da gobele, dia ada ea hanai ha: i manu hamomu.
你到羊群裏去，給我拿兩隻肥山羊羔來，我便照你父親所愛的給他做成美味。
10 Amalalu, e moma: ne di gaguli masa. E da mae bogole, magobo mano hahawane dogolegele ilegema: ne nana sia: dima imunu.
你拿到你父親那裏給他吃，使他在未死之先給你祝福。」
11 Be Ya: igobe da ea: mema bu adole i, “Di dawa: ! Iso ea gadofo da hinabo bagade gala. Be na da: i da hinabo hame.
雅各對他母親利百加說：「我哥哥以掃渾身是有毛的，我身上是光滑的；
12 Na ada da na gadofo digili ba: sea, e da na ogogoi dawa: mu. Amasea na da hahawane dogolegele ilegesu sia: mae ba: le, gagabusu aligi dagoi fawane ba: mu.
倘若我父親摸着我，必以我為欺哄人的，我就招咒詛，不得祝福。」
13 Ea: me bu adole i, “Nagofe! Gagabui aligisu da doaga: sea, amo da dima hame be nama fawane doaga: mu. Na sia: defele hamoma. Di goudi amo nama gaguli misa.”
他母親對他說：「我兒，你招的咒詛歸到我身上；你只管聽我的話，去把羊羔給我拿來。」
14 Amaiba: le, e da goudi lala asili, ema bu gaguli misi. Lebega da Aisage ea hanai ha: i manu gobei.
他便去拿來，交給他母親；他母親就照他父親所愛的做成美味。
15 Amalalu, Lebega da Iso ea abula noga: i amo da diasu ganodini dialu, amo lale, Ya: igobema idiniginisi.
利百加又把家裏所存大兒子以掃上好的衣服給她小兒子雅各穿上，
16 E da goudi ea gadofo amo Ya: igobe ea laboso amola ea ogomagi, amoga ligisi.
又用山羊羔皮包在雅各的手上和頸項的光滑處，
17 E da ha: i manu hedai gala, amola agi gobei Ya: igobema i.
就把所做的美味和餅交在她兒子雅各的手裏。
18 Amalalu, Ya: igobe da ea adama asili, amane sia: i, “Ada!” Aisage da bu adole ba: i, “Di da na mano habola: ?”
雅各到他父親那裏說：「我父親！」他說：「我在這裏。我兒，你是誰？」
19 Ya: igobe da bu adole i, “Na da dia magobo mano amo Iso. Na da dia hamoma: ne sia: i amo hamoi dagoi. Di wa: lefima. Hu amo na da dima gaguli misi, moma. Amasea, ada! Dia hahawane dogolegele sia: sia: musa: sia: i amo sia: ne ima.”
雅各對他父親說：「我是你的長子以掃；我已照你所吩咐我的行了。請起來坐着，吃我的野味，好給我祝福。」
20 Aisage da amane adole ba: i, “Nagofe! Di da habodane hedolodafa amo ha: i manu ba: bala: ?” Ya: igobe da bu adole i, “Dia Hina Gode da fidibiba: le, na da hedolo ba: i.”
以撒對他兒子說：「我兒，你如何找得這麼快呢？」他說：「因為耶和華－你的上帝使我遇見好機會得着的。」
21 Aisage da Ya: igobema amane sia: i, “Na da di digili ba: musa: , gadenene misa. Di da dafawane Isola: ?”
以撒對雅各說：「我兒，你近前來，我摸摸你，知道你真是我的兒子以掃不是。」
22 Ya: igobe da ea ada gadenene misi. Aisage da ea gadofo digili ba: lalu, amane sia: i, “Dia sia: da Ya: igobe ea sia: defele naba, be dia laboso da Iso ea laboso defele digili ba: sa.”
雅各就挨近他父親以撒。以撒摸着他，說：「聲音是雅各的聲音，手卻是以掃的手。」
23 Ya: igobe ea laboso da hinabo bagade Iso ea laboso defele amo dawa: beba: le, e da lelu dunu da Ya: igobe hame dawa: i galu. E da ema Gode da hahawane dogolegele fidima: ne magobo mano nana sia: defei imunusa: dawa: i.
以撒就辨不出他來；因為他手上有毛，像他哥哥以掃的手一樣，就給他祝福；
24 Be e bu adole ba: i, “Di da dafawane Isola: ?” “Ma,” Ya: igobe bu adole i.
又說：「你真是我兒子以掃嗎？」他說：「我是。」
25 Aisage da amane sia: i, “Ohe hu afae nama gaguli misa. Amo nanu na da dima hahawane dogolegele misa: ne hou sia: imunu.” Ya: igobe da amo ha: i manu gaguli misi amola waini hano gaguli misi.
以撒說：「你遞給我，我好吃我兒子的野味，給你祝福。」雅各就遞給他，他便吃了，又拿酒給他，他也喝了。
26 Amalalu, ea ada da ema amane sia: i, “Gadenene misa, nagofe! Nama nonogoma!”
他父親以撒對他說：「我兒，你上前來與我親嘴。」
27 E da nonogomusa: manoba, Aisage da ea abula naba ba: i. E da ema hahawane dogolegele misa: ne hou nana sia: sia: i dagoi. E amane sia: i, “Na mano ea naba ba: su da gisi soge amo Gode da hahawane hamoi, amo ea gabusiga: defele gala.
他就上前與父親親嘴。他父親一聞他衣服上的香氣，就給他祝福，說： 我兒的香氣 如同耶和華賜福之田地的香氣一樣。
28 Gode da dima hebene doasili, oubi baea dima imunu da defea. E da dia soge osobo amo ha: i manu bagade heda: ma: ne hahamomu. E da gagoma amola waini hano bagohame dima imunu da defea.
願上帝賜你天上的甘露， 地上的肥土， 並許多五穀新酒。
29 Dunu fifi asi gala da dima hawa: hamosu dunu ba: mu da defea. Dunu huluane da dima begudumu, amola di da dia fi dunu ilima hinawane esalumu. Dia: me ea mano da dima begudumu da defea. Dunu da dima gagabusu aligima: ne sia: sea, ilima gagabusu aligimu da defea, amola nowa da dima hahawane dogolegele sia: sea, ilia amola da hahawane dogolegele iasu ba: mu da defea.”
願多民事奉你， 多國跪拜你。 願你作你弟兄的主； 你母親的兒子向你跪拜。 凡咒詛你的，願他受咒詛； 為你祝福的，願他蒙福。
30 Aisage da Ya: igobema hahawane dogolegele magobo mano nana misa: ne sia: i dagoi. Amanoba, Ya: igobe da yolesili asi. Amola Iso da benea ahoanu, misi dagoi.
以撒為雅各祝福已畢，雅各從他父親那裏才出來，他哥哥以掃正打獵回來，
31 E amola da ha: i manu ida: iwane gobele, ea adama gaguli misi. E da adama amane sia: i, “Di wa: lefima! Hu amo na da dima gaguli misi moma! Amasea, ada dia hahawane dogolegele sia: sia: musa: nana sia: i amo sia: ne ima.”
也做了美味，拿來給他父親，說：「請父親起來，吃你兒子的野味，好給我祝福。」
32 Aisage da amane adole ba: i, “Di da nowala: ?” E da bu adole i, “Na da dia magobo mano Iso.”
他父親以撒對他說：「你是誰？」他說：「我是你的長子以掃。」
33 Aisage da bagade yaguguli, amane adole ba: i, “Amaiba: le, nowa da ohe medole, nama gaguli misibala: ? Wahadafa, di mae misini na da mai dagoi. Na da magobo mano hahawane dogolegele nana sia: ema iabeba: le, amo da mae yolesili dialalalumu.”
以撒就大大地戰兢，說：「你未來之先，是誰得了野味拿來給我呢？我已經吃了，為他祝福；他將來也必蒙福。」
34 Amo nabaloba, Iso da digini wele sia: i, “Ada! Dia hahawane dogolegele misa: ne nana sia: nama amola ima!”
以掃聽了他父親的話，就放聲痛哭，說：「我父啊，求你也為我祝福！」
35 Be Aisage da bu adole i, “Diaeya da misini nama ogogoi dagoi. E da dia hahawane dogolegele misa: ne hou nana sia: amo wamolai dagoi.”
以撒說：「你兄弟已經用詭計來將你的福分奪去了。」
36 Iso da amane sia: i, “E da musa: amola wali nama ogogoi. Ea dio da Ya: igobe (ogogosu gagusu) dafawane. E na magobo mano nana liligi amo lai amola wali e da nama hahawane dogolegele misa: ne sia: amo wamolai dagoi. Di da hahawane dogolegele misa: ne hou sia: afadafa nama ima: ne ganabela: ?”
以掃說：「他名雅各，豈不是正對嗎？因為他欺騙了我兩次：他從前奪了我長子的名分，你看，他現在又奪了我的福分。」以掃又說：「你沒有留下為我可祝的福嗎？」
37 Aisage e bu adole i, “Na da e amo dima hina hamoi dagoi amola ea fi ema udigili hawa: hamosu dunu esaloma: ne, na hamoi dagoi. Na da gagoma amola waini hano ema i dagoi. Na dima eno imunu hamedei ba: sa.”
以撒回答以掃說：「我已立他為你的主，使他的弟兄都給他作僕人，並賜他五穀新酒可以養生。我兒，現在我還能為你做甚麼呢？」
38 Iso da mae yolesili, Aisagema edegelalu. “Ada! Hahawane dogolegele misa: ne hou sia: afadafa nama ima! Di da afadafa fawane gaguila: ?” E muni dinanu.
以掃對他父親說：「父啊，你只有一樣可祝的福嗎？我父啊，求你也為我祝福！」以掃就放聲而哭。
39 Amalalu, Aisage ema amane sia: i, “Dia da mu amoga oubi baea hame ba: mu. Ha: i manu soge noga: i hame ba: mu.
他父親以撒說： 地上的肥土必為你所住； 天上的甘露必為你所得。
40 Di da gobihei bagadega gegesea fawane ha: i manu amola esalebe diasu amola ba: mu. Di da diaeya amo ea udigili hawa: hamosu dunu ba: mu. Be di da ea sia: mae nabawane odoga: sea, ea ouligisu yolesimu.”
你必倚靠刀劍度日， 又必事奉你的兄弟； 到你強盛的時候， 必從你頸項上掙開他的軛。
41 Aisage da Ya: igobema hahawane dogolegele misa: ne hou sia: i dagoiba: le, Iso da Ya: igobe bagade higasu. E amane dawa: i, “Na ada ea bogomu da gadenei. Amasea, ema asigi didiga: su dagosea, na da Ya: igobe fane legemu.”
以掃因他父親給雅各祝的福，就怨恨雅各，心裏說：「為我父親居喪的日子近了，到那時候，我要殺我的兄弟雅各。」
42 Be Lebega da Iso ea ilegesu nabaloba, e da Ya: igobe misa: ne sia: ne, ema amane sia: i, “Nabima! Dia ola Iso da dima dabemu. E da di fane legemusa: dawa: lala.
有人把利百加大兒子以掃的話告訴利百加，她就打發人去，叫了她小兒子雅各來，對他說：「你哥哥以掃想要殺你，報仇雪恨。
43 Nagofe! Na sia: noga: le nabima! Di da na ola La: iba: ne, ea diasu amo Halane soge ganodini diala, amoga masa.
現在，我兒，你要聽我的話：起來，逃往哈蘭、我哥哥拉班那裏去，
44 Dia ola ea ougi amo gumima: ne, La: iba: ne ea diasuga ouesaloma.
同他住些日子，直等你哥哥的怒氣消了。
45 Dia ola da di da ema hamoi gogolesea, na da di guiguda: oule misa: ne, dunu eno dima asunasimu. Na da na mano aduna eso afae amo ganodini fisimu bagadewane higasa.”
你哥哥向你消了怒氣，忘了你向他所做的事，我便打發人去把你從那裏帶回來。為甚麼一日喪你們二人呢？」
46 Lebega da Aisagema amane sia: i, “Na da Iso ea ga fi uda lai amo ela houga bagade helebe. Ya: igobe da amo Hidaide uda lasea, na da bogomu da defea.”
利百加對以撒說：「我因這赫人的女子連性命都厭煩了；倘若雅各也娶赫人的女子為妻，像這些一樣，我活着還有甚麼益處呢？」
